S one strane ogledala
U velikoj čistki nastaloj u Socijalističkoj partiji Srbije, nakon neuspele krađe glasova na lokalnim izborima, gotovo nezapaženo ugasio se reflektor koji je do sada obasjavao scenski nastup jednog od najstrastnijih socijalista Vojvodine i vernog sledbenika Slobodana Miloševića, magistra Siniše Batala. I dok je ćutnja centralnih režimskih medija razumljiva jer oni ni u vreme najveće Batalove slave nisu bili naklonjeni vođi južnobanatskih socijalista, ćutnja njegovog "Pančevca" bila je još razumljivija.
Nakon što se lavina protesta na našim ulicama konačno zaustavila, Kombinat za proizvodnju magle i pomrčine počeo je da prede novu pređu. Niko više ne spominje fašiste na ulicama koji, mašući stranim zastavama, plaše radan i pošten svet dok od njihove larme trudnice pobacuju u završnim mesecima trudnoće smanjujući ionako prepolovljen natalitet. Šetači i zviždači više nisu u igri. Drug je Tito izd'o naređenje (mada i "drugarica Jovanka" ume da prosledi kakav poverljiv akt) da se lađa preusmeri na kontra
Kakva bi se veza mogla uspostaviti između izjave poznatog "lakog pisca" Mome kapora koji u jednom beogradskom listu najavljuje povlačenje u manastir (?) i grupe anonimnih pančevačkih folkloraca koji su primorani da, putujući na jednu smotru folklora, prenoće zaključani na tršćanskoj železničkoj stanici?
Pitanje glasi: šta se dogodi kada američki državni sekreter (doskora Kristofer) gvozdena Madlen Olbrajt zatekne dva balkanska tiranina sa čerekom suve ljudetine u zubima?
Vatra ispod crnogorskog kazana
Odnos između dva nova (stara) partnera S. Miloševića i V. Šešelja veoma je nalik odnosu između Kralja i njegove Lude. Pošto sve svoje podanike drži za lude, Kralj nema razloga ni da se prema Ludi odnosi drugačije.
E, ovo zaista treba izdržati. Treba nekako preživeti do 23. aprila kada će vaskoliki srpski narod imati čast da polaže ispit pred svojim vođom. Sam ispit neće biti težak, dovoljno je samo zaokružiti NE, ali će od nauke i pripreme za isti uši da otpadaju. Postoje čak i nepotvrđene indicije da će priprema naroda za referendum PROTIV stranog mešanja u naše odnose sa našim Albancima biti danonoćno emitovana ne samo preko radija i televizije, već i preko pegli, usisivača, frižidera i aparata za brijanje.
Ko kaže da od minulih izbora neće biti baš nikakve koristi? Kao i prilikom ranijih sjajnih pobeda "levice" i ovoga puta će se u prostorijama firme druga Tomića sakupiti Familija i intimno društvo vodećih ljudi jedne i druge "leve" stranke da se počasti, nazdravi pobedi i, bogami i zapeva stare, drage šlagere: "Volga, Volga, mać radnaja" i ostale.
Nakon nesumnjivog uspeha srpske ultradesnice na poslednjim izborima, te pojačane eskalacije rasne netrpeljivosti koja je kulminirala divljačkim ubistvom mladog Roma na ulicama Beograda, na našoj političkoj sceni počela je da se, kao ružan glas povlači jedna reč za koju smo verovali da pripada nekom davnom vremenu i da se stoga može pronaći još samo u udžbenicima istorije: fašizam.
Počela je velika igra otezanja, natezanja i zamućivanja, što će reći da u zemlji Srbiji sve ide po planu i onako kako Njemu odgovara. Koska je bačena svima: i međunarodnoj diplomatiji te domaćoj i svetskoj javnosti: on je ponovo u centru pažnje, od Njega ponovo sve zavisi.
Više puta sam morao da u sebi ponovim citat iz predsednikovog poslednjeg govora koji je preneo Radio Slobodna Evropa čije vesti redovno slušam: Srbija ni pod kojim uslovima neće ustupiti ni jedan pedalj Kosova itd itd. Bio sam nameren da rečeni iskaz ovoga puta dobro zapamtim, jer bi mi se moglo dogoditi da ga, kao i druga slična obećanja i zaklinjanja našeg predsednika, naprosto zaboravim, pa da posle ne budem siguran reče li on to da će taj pedalj dati ili da ga neće dati (do prve prilike).
Fascinantna upornost sa kojom bivši crnogorski predsednik Momir Bulatović nastoji da po svaku cenu povrati vlast odraz je pritiska koji se vrši na ovu istrošenu političku figuru da sa ponovo upusti u borbu za očuvanje pozicije glavnokomandujućeg u srpsko - crnogorskoj federaciji. Promociju njegove upravo osnovane Narodne demokratske stranke zato treba smatrati kao odlučno opredeljenje Slobodana Miloševića da se raščišćavanje prilika u Crnoj Gori nikako ne može ostaviti samo Crnogorcima, te da on i dalje ne smatra da mu se Crna Gora izmakla ispod ruke.
Sva dosadašnja politička ubistva u Srbiji su imala najmanje dve zajedničke osobine. Prvo, na ovaj način nikada nije likvidirana sirotinja (koja je pretplaćena isključivo na umlaćivanje batinama) i drugo - ni jedan slučaj još nije rešen.
U italijanskoj varošici Montekio Mađore, gde se u maju 1995. održavala tribina o sudbini bivših jugoslovenski zemalja, imao sam priliku da prvi put, nakon više godina, razmenim misli sa jednim albanskim intelektualcem sa Kosova. Nisam sporio argumente o nacionalnoj i socijalnoj obespravljenosti kosovskih Albanaca, ali sam ga potpuno zbunio tvrdnjom da u današnjoj Srbiji i Albanac i Srbin imaju potpuno isti tretman
Kusanje čorbe iz bosanskog lonca
Tek kada su u Bosni i Hercegovini počeli izbori za lokale organe vlasti radio Televizija Srbije je svoje gledateljstvo udostojila sa nekoliko informacija o ovom događaju. Pre toga - tajac. Ni reči o aktuelnoj čupajguši između dve struje u vlasti bosanskih Srba, one na čelu sa Karadžićem i druge pod vođstvom Biljane Plavšić.
Nakon susreta predsednika Miloševića sa italijanskim ministrom spoljnih poslova Lambertom Dinijem, nepristrasni novinski izveštači su priznali da iz zvaničnog saopštenja izdatog ovim povodom nisu mogli da razumeju o čemu su zapravo ova dvojica razgovarali.
Nikako da zaboravim Nušića i njegovu "Autobiografiju". Seća se, stari šeret, kako je kao osnovac imao muke sa padežima pa je jedne prilike konsultovao njihovog paroha, pravoslavnog sveštenika, kako glasi peti padež od imenice pas.
Pohvala srpskoj policiji ili postizborna ćakulanja
To je izgleda postao običaj ili neka vrsta ružne navike. Tokom protekle nedelje teško je bilo naići i na jedan izveštaj svetskih agencijao zbivanjima u Srbiji, a da u njemu glavnu ulogu nije imala srpska policija. Američki Si En En nam je posvetio celih pola sata svoje udarne informativne emisije, konsultujući pojedine eksperte i dopisnike američkih listova sa Balkana, dok su kao filmska potka služili prizori ispunjeni znamenitim plavim kordonom.
Nakon nekoliko dana furiozne zainteresovanosti sveta za okolnosti tragičnog i besmislenog kraja bivše engleske princeze Dajane, nema nikakve sumnje da je omiljena Ledi D, u krajnjoj liniji, žrtva divljeg takozvanog "žutog" novinarstva. Reč je o onom tipu novina i novinara koji ostvaruju enormne zarade gurajući svoje noseve u najintimnije kutke privatnog života ili tela poznatih ili slavnih ljudi.
Zadatak
je na samoj ivici apsurda: pisati tekst o političkim prilikama u Srbiji, a poštovati
predizborno ćutanje. Mada, možda i nije zgoreg ponekad odćutati poneki tekst
jer je, po svemu sudeći, ćutanje jedina aktivnost koja u Srbiji ima odličnu
prođu. Ćutanje je postalo način življenja, kao što obično i biva u društvima
i sistemima u kojima samo Jedan govori. Zato su
ćutači, ćutolozi, ćutadžije, ćutljivci, ćutonje, ćutomani, ćutičari
i ćutijaci izbili na prvo mesto među postojećim društvenim grupama te političkim
i inim organizacijama: najzaslužniji, najviđeniji, najuspešniji...
Poslednji predsednički izbori u Srbiji razvejali su svaku sumnju da su reprize moguće samo na TV programu. Doduše kao što među gledaocima ima onih koji su u stanju da i po pet puta gledaju jednu te istu TV seriju ubeđeni da je vide prvi put, tako i među građanima Srbije postoji stanovit broj onih koji su sigurni da na ovdašnjim izborima nešto i od njih može da zavisi. Fenomen je poznat kao "televizacija" (zaglupljivanje) naroda što nije samo naša specijalnost, mada je u našim krajevima poprimio specifične i uz to patološke forme.
Nesmotrenu izjavu Vuka Draškovića pred kamerama Radio televizije Srbije da je u ovu kuću, poznatiju pod nazivom TV Bastilja, došao bez jaja zaista bi trebalo lišiti svakog skaradnog i zlobnog tumačenja. Lapsus je lapsus, a psihoanalitičarima - amaterima treba ostaviti da raščačkavaju šta bi to u stvari trebalo da znači. Ali, ova nespretna izjava može poslužiti i kao osnov za raspravu o tome koliko je isplativo i, u krajnjoj liniji, umesno hodati po zemlji Srbiji bez jaja, naročito ako je reč o opozicionom prvaku i lideru nesumnjivo najjače opozicione stranke.
Iako je neko davno već rekao da čuda u zemlji Srbiji više nisu moguća jer su sva, listom, iscrpena, ona se ipak događaju. Ni slutiti, naprimer, nisam mogao da će Pančevo jednoga dana postati toliko zanimljivo za turiste iz Ivangrada.
Pre nekoliko dana zove me prijatelj iz Hrvatske i pita začuđeno: Nije valjda da će u Srbiji Šešelj doći na vlast. Doćiće sigurno, odgovorio sam, ukoliko Vlasnik i osnivač Srbije bude procenio da mu to odgovara. Nije mi bilo potrebno mnogo pameti da ovako pametno odgovorim jer u srpskoj politici se odlično zna od koga sve počinje i kod koga se završava, pa se veliko interesovanje medija za nagli porast popularnosti Vojislava Šešelja da tumačiti i kao potajna slutnja da tako više neće još dugo.
Nakon hajke i političke likvidacije gradonačelnika Beograda dr Zorana Đinđića koju je pokrenuo Srpski pokret obnove ne mogu a da sebi ne postavim jedno, za naše prilike veoma glupo pitanje: u čemu je politička ili bilo koja druga krivica pomenutog gospodina?
