PETI PADEŽ-VOKATIV

        Nikako da zaboravim Nušića i njegovu "Autobiografiju". Seća se, stari šeret, kako je kao osnovac imao muke sa padežima pa je jedne prilike konsultovao njihovog paroha, pravoslavnog sveštenika, kako glasi peti padež od imenice pas. Popa se dugo premišljao, kontao i na kraju izrekao antologijsku rečenicu koja u slobodnoj interpretaciji glasi: Ne znam, majku mu, kako to?! Svi veliki narodi i veliki jezici, pa - po dva tri padeža, a mi Srbi, šaka jada, nema nas šta videti,a zapeli za sedam padeža." Popa se tako izvukao iz svog neznanja ali je misao o Srbima ostala da se pamti. Ovi veliki narodi, velike države, pa zakazuju izbore svake četvrte ili pete godine, a mi Srbi, šaka jada, pa svaki mesec dana. Šala-komika, što bi rekli neki dragi momci iz pančevačke "Kasine".

        A da je šaljivo - jeste i da nije ovog života - neživota, raspada i propasti bilo bi još šaljivije. Pravilo glasi da biramo - a da ne izbiramo. Pravila donosi zna se ko, a igrači su isto tako znani. Trošak  ide na račun poreskih platiša i magacina Topčiderske štamparije.

        A zamisao je ista. Kako ne izabrati nikoga na mesto predsednika Srbije koje (mesto a i čovek na njemu) može da ima (i ima)  kraljevska ovlašćenja. Najviše šansu da ga se domognu imaju samo birani kadrovi: g. ministar Milutinović, onaj simpatični bucko što je kadar da čak i vesele ulične poskočice udene u zvanične diplomatske note, šaljivdžija, skoro smešan u ulozi krojenoj po maniru "našla se Mila u čem nije bila". Drugi je veliki pobednik prošlih izbora, čovek kome narod veruje spreman i kadar da uz nekoliko krupnih reči reši nekoliko krupnih problema i uvede Srbiju u carstvo opšteg ludovanja koje bi se prostiralo sve do Kavlobaga pa čak i Vihovitice. Treći je čovek sa velikom šansom da ostane bez ikakvih šansi koji je konačno odlučio da prizna kako mu je od svih demokratskih tekovina najviše stalo do sopstvene vlasti.

        To je dakle izbor koji se nudi Srbiji, uz žalosnu konstataciju da aktuelni politički trenutak nije u stanju da izbaci ni jednog drugog kandidata.  Možda boljeg, ali ne i jačeg. Ali, da se vratimo početku priče. Mesto je kako rekoh isuviše nezgodno i puno iskušenja. Sva tri kandidata su spremna da se koliko sutra zakunu na bespogovornu vernost glavnokomandujućem, ali je on isto tako spreman da im bespogovorno ne poveruje. Zna sa kime ima posla, a i mesto je takvo: prepuno iskušenja. Zato se ne treba brinuti: neće pobediti Šešelj, neće pobediti ni Milutinović, o Vuku i da ne govorimo. Predsednik Srbije neće biti izabran sve dok se na to mesto ne kandiduje drugarica Mirjana Marković. Zvuči neverovatno?? Zvuči.

Zato i jeste moguće. Ovo je Srbija, bre.

                                                                * * *

         Susret balkanskih lidera na Kritu je završen, a sudeći prema srpskoj televiziji, ceo beli Svet još nikako da se smiri od silnog oduševljenja što je tamo lično mogao da vidi i čuje našeg predsednika Miloševića. Sva se svetska štampa tresla u pravoj groznici od samog pomena ovog velikog čoveka, naročito kada je istu (štampu ) prelistavao vrli Milorad Komrakov, predsednikov lični novinar.

        Ono, i kad se svetski mediji ne čitaju preko Komrakovljevog ramena, da se primetiti da je našem Predsedniku zaista zapao značajan publicitet. Ali zašto? Zbog njegove mudre politike značajnog činioca mirovnog procesa i stabilizacije prilika na Balkanu? Tačno. Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević je jedini od prisutne gospode u stanju da, ukoliko ga silom ne spreče, mir na Balkanu pretvori u prah i pepeo. To ne može ni grčki, ni rumunski, ni albanski, ni turski, ni bugarski predsednik. U ovim zemljama o miru i ratu odlučuju parlamenti, stranke, uticajne grupe i pojedinci, građani... U Jugoslaviji - samo jedan čovek i njegova žena, drugarica i supruga... Zar to nije lepa priča za svetske novine. Jeste i te kako. Zato se i jesu tako uzmuvali kada su ga videli, a i njemu je bilo lepo. Nema dosadnih protestanata, studenata štrajkača, Crnogoraca...

        Sve nešto mislim, smučiće mu se sve ovo ovde kod nas pa će se konačno preseliti u Grčku da živi i uživa.