ZADAH OBRENOVIĆEVSKE SRBIJE

        Nakon hajke i političke likvidacije gradonačelnika Beograda dr Zorana Đinđića koju je pokrenuo Srpski pokret obnove ne mogu a da sebi ne postavim jedno, za naše prilike veoma glupo pitanje: u čemu je politička ili bilo koja druga krivica pomenutog gospodina? Pitanje se, kažem, može učiniti glupim stoga što se u političkom životu Srbije unapred sve zna tako da se mnoge pojave prihvataju zdravo za gotovo bez i jedne reči obrazloženja. Obrazloženje je, međutim vrlo pogana pojava, a oni koji su skloni nerazumnom i egocentričnom ponašanju i proizvoljnostima svake vrste, to odlično znaju. Zato se u nedemokratskim sistemima obrazloženja političkih poteza ili preskaču, jer se oni sami po sebi podrazumevaju kao jedino mogući ili se njihova prava priroda prikriva i zamagljuje nekim višim nacionalnim ili državnim interesima.

         U slučaju g. Đinđića čiji je postupak smenjivanja u Skupštini grada u skladu sa sjajnom "kumovskom" tradicijom  u Srba, najavio i izveo bivši koalicioni partner SPO, spada u onu grupu poteza čije bi se obrazloženje moglo svesti na mangupsko podgurkivanje, namigivanje i kašljucanje koje sve kazuje. Reč je o metodologiji koja se već nadaleko prepoznaje po zadahu na loj i nečistoću prošlovekovne bosanske kasabe ili na ogavni miris šljivove brlje i čamotinju obrenovićevske palanke. Taj glib koji nam se ne samo uvukao pod kožu i pod nokte već, izgleda i u sam gen, iako stalno prisutan u našem političkom biću, s vremena na vreme, a naročito u periodima rasula i opšte truleži širi se i narasta do nivoa prirodne katastrofe.

        Reč je o pojavi koja kod normalnog sveta izaziva najobičnije gađenje isto ono koje se oseti kada se naiđe na ispljuvak ili kakvu drugu ljudsku izlučevinu, što naš politički život, ne samo sada i ne samo ovim povodom, svodi na nivo elementarnog, sirovog i necivilizovanog iako je, formalno gledano, sve nalik i u skladu sa nekim evropskim merilima i normama.  Naravno da su takozvane "izdaje", neverstva i pretrčavanja deo političke igre čak i u zemljama sa mnogo dužom demokratskom tradicijom ali, za razliku od naših prilika, ove pojave su izazvane odbranom krupnijih političkih interesa koje podupire ili na koje računa širi krug ljudi. U današnjoj Evropi izgleda da samo još u Srbiji kapric istrajava kao relevantna politička kategorija, a ljubomora, zavist i sujeta partijskog vođe predstavljaju osnov programskih opredeljenja čak i uticajnih stranaka. Ta personalizacija i privatizacija političkog života koja je u prethodnom sistemu veoma vešto prikrivana, uvođenjem višestranačja doživela je svoj pun procvat. Tako smo, umesto predsednika države, imali i imamo Gazdu Srbije koji neograničeno gospodari svojim imanjem i svojom stokom. Tako su nam uredjene i najuspešnije opozicione stranke: na čelu je pater familias čija je reč poslednja i odlučujuća i koji, zbog svog kafanskog hira ili kockarskog duga, može staviti na doboš celu zajednicu na čijem je čelu te njene neposredne i dugoročne interese.

        Nisu u utorak Vuk Drašković i Srpski pokret obnove samo smenili Zorana Đinđića sa mesta gradonačelnika Beograda. Učinjeno je nešto mnogo gore: srušena je nada u sutra onih koji su još jedino tu slabu nadu imali. Urušena je još davljenjem koalicije "Zajedno", a sada je, ovim otvorenim ratom, među bivšim saveznicima i njegovim širenjem na lokalne nivoe, potpuno pokopana. Hoće reći, najnovija rasprodaja ideala u radnji gospođe Drašković nije samo sitan stranački flert. U pitanju je mnogo žešća trgovina.  

    I kada se sada na tas političkih terazija osim ličnih ambicija, liderstva, grabeži i pljačke, stave i dugoročni interesi građana Srbije, onda se s pravom može postaviti pitanje da li je SPO - Vuk Drašković i da li sva ta energija uložena u promenu prilika u ovoj zemlji može biti žrtvovana na oltar jedne problematične avanture? Znam da pitanje nije novo i da smo neke odgovore i dobili i dobijamo na primeru vladajuće stranke. Ali Srbija je već toliko opljačkana i izvarana da bi se moglo očekivati da za uloge u njenom političkom životu konkurišu i oni kojima lopovluk i licemerje nisu jedina zanimanja.