DRAGI NARODE MOJ

        E, ovo zaista treba izdržati. Treba nekako preživeti do 23. aprila kada će vaskoliki srpski narod imati čast da polaže ispit pred svojim vođom. Sam ispit neće biti težak, dovoljno je samo zaokružiti NE, ali će od naukovanja uši da otpadaju. Postoje čak i nepotvrđene indicije da će priprema naroda za referendum PROTIV stranog mešanja u naše odnose sa našim Albancima biti danonoćno emitovana ne samo preko radija i televizije, već i preko pegli, usisivača, frižidera i aparata za brijanje.

        Dakle, Slobodan Milošević je rešio da se obrati dragom narodu, što je sve do sada bio siguran znak da se narodu ne piše dobro. Ali, i pored operetskog karaktera ove Miloševićeve najnovije igrarije sa demokratijom i već krajnje poniženim građanima, ovoga puta izgleda da batina ima dva kraja, odnosno da je Velikom Kombinatoru ozbiljno dogorelo do nokata. Prvi zaključak koji se nameće nakon gotovo histerične žurbe da se promenom zakona o referendumu isti utera u rokove koje je postavila Kontakt grupa, ukazuje na to da je ovaj potez Miloševiću zaista neophodan. Drugi, ne manje čvrst, tiče se uzaludnosti i besmislenosti celog postupka. Ukoliko bi referendum mogao da prevari neke naše sugrađane koji se, ni posle devet gladnih i krvavih godina Miloševićeve vlasti, nisu dozvali pameti, one kojima je namenjen sigurno neće. Treba biti zaista krajnje naivan pa pomisliti da bi narodno odbijanje međunarodnog uplitanja u kosovsku krizu bilo koga u svetu, obavezalo na bilo šta. Predstavnici velikih sila ni do sada nisu sprezali sa građanima Srbije pa neće ni sada, a u svim dosadašnjim odlukama Kontakt grupe koje se tiču kosovskog bureta baruta, referendumi i referendumske odluke uopšte nisu pominjane. Hoće reći da strani faktori odlično znaju ko je ovde gazda i ko drži sve konce u svojim rukama, pa se njemu i obraćaju.

        Odgovor na pitanje čemu onda referendum može se smestiti samo u jedan jedini okvir sa naznakom: "za unutrašnju upotrebu". Pre svega, Milošević nije pitao građane za mišljenje ni u prilikama koje su bile mnogo sudbonosnije od ove i u vreme kada su šanse da se Srbija izvuče sa dna, bile mnogo realnije. Voljeni vođin narod nije konsultovan ni onda kada je on pravio zaokrete potpuno suprotne osnovnim načelima politike koju je proklamovao. (Napuštanje zapadne Slavonije, sukob sa bosanskim Srbima, Dejtonski mir, napuštanje Kninske krajine, napuštanje istočne Slavonije, zaoštravanje odnosa sa Crnom Gorom...) Zato sada referendum ima za cilj pripremu obezglavljenih da progutaju još jednu gorku pilulu: široku i bezuslovnu albansku autonomiju na Kosovu. Milošević je već spreman da pristane na sve što se od njega traži ukoliko za to dobije odgovarajuću cenu. Nedostaje mu samo opravdanje pred njegovim narodom i dežurni krivac na koga bi se svalila sva odgovornost za učinjeno. Sada, baražnom vatrom koja se sipa po mozgovima naivnih gledača televizije, treba stvoriti utisak da je njemu do Kosova izuzetno stalo, te da je spreman da ga brani do poslednje kapi krvi, ali će, eto, morati da odustane od borbe da bi spasao zemlju od ubistvenog međunarodnog pritiska, te definitivne ekonomske propasti. Kada se konačno bude nagodio oko cene i potpisao sporazum u prisustvu (ako treba) i samog Kinkela,  svi oni koji sada arlauču o tuđoj ruci koja NEĆE upravljati Srbijom, o NEmešanju u naše unutrašnje stvari, o "svojima na svome" i tome slično, imaće samo jedan odgovor na pitanje: a šta ljudi bi sa onim referendumom? Miran i siguran u sebe, on će hladnokrvno odgovoriti: "Sa kojim referendumom?"

                                                           * * *

        Vuk Drašković je počeo da napreduje. Za sada mu je dopušteno da citira Ivicu Dačića, tako da je, kao i ovaj simpatični bucko, konstatovao da je referendum najdemokratskiji oblik narodnog izjašnjavanja. Zanimljiva teza ukoliko se stavi u kontekst Miloševićeve demokratije. Da je Vuk malo stariji od šest meseci, koliko je napunio pre neki dan, valjalo bi ga podsetiti kao izgledaju Miloševićevi demokratski izbori. Ali pošto u to vreme on još nije bio rođen, ne vredi ga podsećati ni na šta. Treba se samo nadati. Ako ovako nastavi, koliko sutra biće mu dopušteno da citira oba Tomića, pa drugaricu Goricu, a ako Bog da, jednog dana će moći da oponaša i Gazdaricu, pa možda u "Bazaru" objavi i koju stranicu svog dnevnika.

        A sećam se, kako je, koliko juče, najradije je navodio narodne poslovice. Govorio je: "Ako ti celo selo kaže da si svinja, onda uđi u svinjac i grokći." Postoji i varijetet ove poslovice koji glasi: Ako te svinje priznaju za svoga, dileme nema, svinja si.

        Mudar je naš narod. Zato i treba verovati u uspeh referenduma.