KO JE SLEDEĆI, MOLIM ?

         Sva dosadašnja politička ubistva u Srbiji su imala najmanje dve zajedničke osobine. Prvo, na ovaj način nikada nije likvidirana sirotinja (koja je pretplaćena isključivo na umlaćivanje batinama) i drugo - ni jedan slučaj još nije rešen. Poslednji atentat koji je toliko uznemirio Familiju, naročito njen punačkiji deo, jer je reč o gospođinom ličnom i političkom intimusu, uklapa se u šemu po prvoj svojoj karakteristici. Zoran Todorović Kundak, ubijen prošle nedelje na Novom Beogradu, pripadao je onoj plejadi mladih i sposobnih (kažu i lepih) ljudi koji je zahvaljujući višegodišnjoj tata - Slobinoj "borbi protiv kriminala" uspeo da, kako navode strani mediji, "postane vlasnik polovine Srbije". Što se druge karakteristike ovog atentata tiče, da ubica zauvek ostane nepoznat, to je stvar protoka vremena. Za sad se samo njegov partijski šef zakleo da će stvar isterati na čistac, ali Ljubiša Ristić se i do sada više puta zaklinjao u razne stvari pa ga to ni na šta nije obavezivalo (na čistac u Srbiji, još ništa nije isterano, a boga mi ni neće).

   Uostalom, kada je reč o otkrivanju počinilaca političkih ubistava u praksi diktatorskih sistema, kao što je ovaj naš, važi sledeće pravilo: što je policijska istraga duža i bezuspešnija to je izvesnije da je ubica više nego poznat te da se njegov čin, u nekim državnim strukturama, ne naziva ubistvom nego radnim zadatkom. A ko je još odgovarao za uspešno obavljen radni zadatak, tim pre ako je svrstan u platne razrede, pa je samopregor, tačnost i preciznost, posledica pre svega ličnog osećanja odgovornosti ?

        Iako svaki ljudski život sam za sebe predstavlja neprocenjivu vrednost, a večita tajna smrti je pre razlog za zamišljenost nad konačnošću čoveka i njegovih zemaljskih poslova, ovakav kraj Zorana Todorovića Kundaka, mladog lava divljačke "privatizacije" u Srbiji, otvara mogućnosti i za promišljanja druge vrste, pre svega ona koja se tiču političkih aktualija. U ispraznost borbe protiv kriminala koju vodi naš predsednik odavno više ne veruju čak ni najzadrljeniji nosači motki sa natpisom "Slobo volimo te" tako da se ovo predsednikovo opredeljenje može slobodno tumačiti kao "borba ZA kriminal", s tom ogradom da secikese, džeparoši i jajare ne spadaju u red državnih miljenika. Naprotiv. Reč je o totalnoj "mafijizaciji" politike u kojoj  su sve opcije otvorene gde se vrte veliki poslovi, gde krupni bosovi, uvek u i oko politike okreću velike državne pare u privatnim "biznisima" , gde se policija koristi za male i velike prljave poslove, gde su veliki svemoćni i nedodirljivi, a mali bezgranično uplašeni za sopstvene živote i isto toliko poslušni i pokorni. Postoji li i jedan inspektor MUP-a Srbije koji je u stanju da povede svoj mali rat protiv nekog od velikih srpskih mafijaša, postoji li i jedan javni tužilac u Srbiji koji bi bio u stanju pokrene postupak protiv nekog bosa, zatečenog u sred bela dana i naočigled mnoštva svedoka u kakvom kriminalnom poslu? Pitanje je toliko apsurdno da je gotovo smešno. Ono nije ni postavljeno da bi se na njega dobio odgovor već stoga da ukaže kako taj toliko pominjani "kriminal" izvire iz same duše sistema na čelu sa jednom autoritarnom vlašću.

        Samo naivni stoga mogu smatrati da je Kundak "oboren" greškom te da su neki jaki momci sa Dorćola ili Čubure njegovim ubistvom hteli da dokažu svoju nadmoć. Zagonetnost samog ubistva proizilazi upravo iz aranžmana koji je pokojni Kundak imao sa Familijom. Da li je Veliki gazda osetio da mu se nešto muva iza leđa, da li je u pitanju okršaj za mesto u blizini Velike mame, zašto je Gospođa u trenutku ubistva bila tako daleko od Beograda, da li je pucanj u Kundaka ustvari namenjen JUL - u, zašto je Lj. Ristić bio toliko potrešen, ima li kakve veze između ovog ubistva i likvidacije generala Badže i kako se sve to uklapa u proces haških priprema srpskog režima... i što je najvažnije: ko je sledeći na redu?

        Sve su to pitanja na koje već sada postoje odgovori ali oni koji ih znaju će držati jezik za zubima, jer politička igranka u Srbiji postaje sve napetija i sve opasnija. Da oni "neće dati vlast bez krvi" odavno je i rečeno i pokazano, a veliko finale se sve više približava. Crnogorci se bune i oštre jedni na druge uz pomoć srpskih tajnih službi, Šešelj je spreman da uskoči u kombinaciju i pomogne u zavođenju reda, demokratska opozicija je razbijena, dolazi zima, glad i neizvesnost.

        A rekli su nekad neki normalni ljudi: tamo gde je počelo, tamo će se i završiti.