"Sve dok je u Srbiji budala..."

        Pre nekoliko dana zove me prijatelj iz Hrvatske i pita začuđeno: Nije valjda da će u Srbiji Šešelj doći na vlast. Doćiće sigurno, odgovorio sam, ukoliko Vlasnik i osnivač Srbije  bude procenio da mu to odgovara. Nije mi bilo potrebno mnogo pameti da ovako pametno odgovorim jer u srpskoj politici se odlično zna od koga sve počinje i kod koga se završava, pa se veliko interesovanje medija za nagli porast popularnosti Vojislava Šešelja da tumačiti i kao potajna slutnja da tako više neće još dugo. Moj hrvatski prijatelj se najviše zabrinuo zbog pogrešne pretpostavke da će pretvaranjem Srbije u vojvodstvo morati da oblači uniformu, ali je njegov strah neosnovan isto kao i nade onih odavde koji veruju u bajku o liniji Karlobag - Ogulin - Karlovac- Virovitica. Pomenuta demarkacija je jedna od vojvodinih bajki koje se pevaju maloj deci umornoj od guđenja uz gusle. Reč je  o specifičnom uzrastu koji se odnosi više na mentalnu zrelost nego na godine starosti a koji je sam vojvoda Voja svojevremeno okarakterisao sledećim rečima: "Sve dok je u Srbiji budala,ja ne moram da brinem za svoju političku karijeru" (citirano iz knjige "On, ona i mi" S. Đukića, strana 153, 13. red odozgo). "Budale"  su dakle uzvratile udarac i svojim glasovima overile Šešeljevo nastojanje da od Srbije napravi svoj Zemun, verovatno spremne i da koliko sutra budu regrutovane u čuvenih "pet četničkih divizija" koje bi trebalo da pregaze Drinu i sa one strane, sve do granica "velike Nemačke", naprave reda.  Ukoliko se na tom putu nađu Amerikanci, naoružani i, po definiciji, neskloni Vojvodinom sprdoludovanju, tim gore po njih. "Pet četničkih divizija" će sa istoka podupreti maršal Žirinovski a sa zapada Baba Kurana sa oklagijom i žaračem u rukama.

        Ali, ma kako Šešeljev uspon bio podložan komedijašenju i ismevanju, stvar uopšte ne izgleda naivna. Po svemu sudeći, ispunjava se slutnja koju u ovim novinama često naznačuje moj drug Dule Arsenović po kome se, radi izlaska iz njega,  pakleni krug naše sudbine prvo mora definitivno  zatvoriti. Jer, zaista, pošto pod Šešeljem još više ogrezne u glib terora, siromaštva i besmisla, šta će Srbiji još ostati da učini nego da se pogleda u ogledalu.

                                                         *  *  *

        A napredovali smo, nije da nismo. Antologijska misao jednog potrošenog mislioca Osme sednice da je "Srbija umorna od lidera" doživela je svoju reinterpretaciju oličenu u devizi: Srbija je umorna od familija. U balkanskoj interpretaciji demokratije (mada se, priznajem, u poslednje vreme Balkan opasno suzio) ona se svodi na to da li će na vlasti biti Kurta sa suprugom ili Murta sa gospođom. S tim što bi Murta da ugura i šuraka. Za sada. Nakon šuraka, došle bi na red i svastike, pašenozi, sinovci, sestrići i bratučad. A familija brojna, blagodatna i pametna, bilo bi je za celu vladu pa bi i preteklo. Samo bi kum izvisio. Naša demokratska tradicija kaže da su po razvoj demokratskih odnosa među familijama,  kumovi najopasniji. Za čas se pokolju među sobom, a onda u toj klanici nadrlja i demokratija.

                                                          *  *  *

        Nakon prijateljskog ubeđivanja "teškog" par stotina miliona dolara stranog kredita,  Hrvatska je najzad smogla snage da desetini svojih dičnih domoljuba spakuje rančiće i otpremi ih u Hag gde bi pred tamošnjim Tribunalom trebalo da objasne svoje učešće u velikom čišćenju Bosne od Bosanaca. Ova ekskurzija ne bi bila toliko interesantna da između dve bratske zemlje Hrvatske i Srbije ne postoji trajni rivalitet i zdravo sportsko takmičenje. A u ovom sportu, Hrvatska je opasno povela. Jedanaest razlike. Osnovni problem je u tome što  Ustav Srbije ne dopušta pakovanje ranaca. Ali, s obzirom na to da je Veliki tumač Ustava u popriličnoj finansijskoj i svakoj drugoj stisci sva je prilika da će se poneki rančić i pronaći, tako da su mogućim putnicima za Hag već počela da se ježi koža od sluteće holandske vlage.

         Veliki tumač Ustava će veoma nastojati da njegovi izletnici odu dobro pripremljeni i instruirani, ali nevolja je u tome što se njegova moć završava već na kraju druma koji je, neposredno pred izbore, svečano pustio u saobraćaj. Konkurenti za put su brojni, a Veliki tumač će nastojati da ih što sporije troši i iskoristi isključivo za sopstvene potrebe. Kredit i zajmove  nije ni pomenuo. Ko je još video da se svoji ljudi prodaju za pare.

        Veliki tumač je navikao da ih daje ni za šta.