PSSSSSST !

        Zadatak je na samoj ivici apsurda: pisati tekst o političkim prilikama u Srbiji, a poštovati predizborno ćutanje. Mada, možda i nije zgoreg ponekad odćutati poneki tekst jer je, po svemu sudeći, ćutanje jedina aktivnost koja u Srbiji ima odličnu prođu. Ćutanje je postalo način življenja, kao što obično i biva u društvima i sistemima u kojima samo Jedan govori. Zato su  ćutači, ćutolozi, ćutadžije, ćutljivci, ćutonje, ćutomani, ćutičari i ćutijaci izbili na prvo mesto među postojećim društvenim grupama te političkim i inim organizacijama: najzaslužniji, najviđeniji, najuspešniji...

          Za razliku od drugih država, u Srbiji predizborno ćutanje ima posebnu ulogu. To je uvod, to je  jedan zdrav i sadržajan trening za takozvani "postizborni" period. Ono što građani nauče tokom predizbornog ćutanja, nakon izbora bi trebalo samo da malo prodube i donekle prošire. U tome i jeste smisao izbora u Srbiji: produžiti ćutanje. Od sada pa do večnosti. Sve dok nam se usta potpuno ne zatvore, a umesto njih na licu ostane ružan ožiljak nalik na osmeh.  Tek tada, u tom idealnom (nasmešenom) stanju lica i duha, predizborno ćutanje će biti potpuno ukinuto, jer ni izbora više neće biti.

         Malo je naroda na ovom svetu,koji kao mi, kad izaberu jednom, učine to na vjeki vjekov.

                                                            * * *

        Ako bi nekome pod hitno trebalo zabraniti da putuje u inostranstvo, a pre svega u nekada susednu zemlju Italiju, onda su to seljaci, odnosno poljoprivredni proizvođači. Jer naše pošteno, krotko i naivno seljaštvo bi tamo moglo da zabasa autoputem prema Vićenci i na samom drumu primeti makljažu između policije i njihovih (seljačkih) italijanskih kolega. Policija, kao i naša bije batinama, a seljaci umesto da sagnu glave, trpe i blagosiljaju svaki udarac jer je namenjen njihovom dobru i njihovoj sreći, dovukli od kuća cisterne sa vodenim topovima u kojima nije bila čista voda nego tečnost pomešana sa jednom materijom (sad će opet da me optuže za vulgarnost u izražavanju)  koja bi se mogla nazvati "krajnjim produktom kravljeg varenja" koji (produkt) nije mleko, nego ono drugo. E, sa tom smešom su italijanski stočari polivali italijansku policiju dok ih je ona tukla italijanskim batinama, jer je na taj način branila italijansku vlast.

      A naši seljaci su, zna se, povodljivi pa bi i oni odmah pokušali da se pokažu. Prođe na primer neka kolona automobila pod plavim svetlima, a oni napenale cisternu pa udri po istoj (koloni) onom svetlo - braon smešom. I ne bi to bilo ni tako beskorisno. Gledao sam snimke ovog italijanskog zalivanja policije i video da su lica italijanskih seljaka koji su baratali sa cisternama, te sadržajem u njima, bila ozarena srećom, mada su neki bili i pošteno okrvavljeni. Tako je to u demokratijama: "biju Srbi, al' biju i Turci".

         Sva je sreća po naše plava svetla, plave automobile i one u njima, što su naši seljaci toliko osiromašeni i ojađeni da ni čestitog traktora više nemaju, a kamo li vodenih topova, a kamo li krava koje bi bile u stanju da za kratko vreme smešom napune jednu cisternu !! Zato se naša vlast oseća toliko bezbednom. Znaju da su za spravljanje "krajnjeg produkta varenja"  zaduženi samo ONI  i da ih u tom poslu čak ni krave ne mogu nadmašiti.

        Toliko o stočarima i njihovim kravama. A kada je o pisanju reč odgovorno mogu da tvrdim da pisati o pomenutoj smeši uopšte nije prijatno. Čak šta više: na ovim prostorima pisanje o balegi oduvek je bilo ne samo gadno nego i opasno.