IGRAČ RUSKOG RULETA

        Počela je velika igra otezanja, natezanja i zamućivanja, što će reći da u zemlji Srbiji sve ide po planu i onako kako Njemu odgovara. Koska je bačena svima: i međunarodnoj diplomatiji te domaćoj i svetskoj javnosti: on je ponovo u centru pažnje, od Njega ponovo sve zavisi.

        Zvanično, srpska pregovaračka grupa nudi kosovskim Albancima sve ili gotovo sve. Kažu, po Ustavu i u okviru Ustava republike Srbije. To potom koristi zvanična propaganda da albansku stranu proglasi za ucenjivače, folirante i arogantne ništake koji nezahvalno odbijaju carevu iznenadnu milost. I velikodušni "nebeski narod" se ponovo srdi, roguši i kaže: pa kad ti Šiptari neće SVE, šta onda hoće!!? Dakle, u zemlji Srbiji je sve isto kao i nekad, pa se samo očekuje da Strateg otkači lanac i kaže : drž' ih!  Istina, van Srbije se ponešto i promenilo. Međunarodni posrednici u razrešavanju najnovije (stare) jugoslovenske drame, nisu oni isti od pre sedam - osam godina. Promenile su se i neke međunarodno-političke okolnosti, pa je neko nešto i naučio. U svakom slučaju postalo je veoma očigledno da su "mnogi tragovi do pećine", a  da "od pećine ni jednoga nema". Znano je takođe i ko sedi u pećini i masti brkove, a ko gozbu plaća.

        Albanska strana za sada istupa sa tvrdim, maksimalističkim, zahtevima. Znaju sa kim imaju posla i znaju da vreme radi za njih. Zašto je to tako i zašto je srpska strana stavila neke vitalne telesne organe u procep treba pitati samog Miloševića. S druge strane nespretnom intervencijom srpske policije, od međunarodne javnosti osuđeni albanski terorizam, je gurnut u drugi plan i prepokriven krvavim prizorima masakra nevinih žrtava. Srpski režim tako pokazuje da ga i dalje više interesuje zaluđivanje sopstvene javnosti nego postizanje poena na međunarodnom planu. Albanci znaju da su se uhvatili u koštac sa velikim ljubiteljem ruskih pesama i ruskog ruleta koji će, kad tad, oružje usmeriti ka svojoj slepoočnici. Njihovo raspoloženje da se igra razvuče i sačeka da protivnik, kako je već i navikao, postigne autogol, je stoga, potpuno razumljivo.

        Dakle, svako ko nije Vuk Drašković (a Ibrahim Rugova to svakako nije) zna da kad On nudi sve  u stvari ne nudi ništa. Zato kosovski Albanci ne pristaju na pregovore u četiri oka bez posredovanja međunarodnih posmatrača i zato Milošević to posredovanje odbija. Sve pozicije u kojima bi neko mogao da ga drži za reč on nastoji da izbegne jer, treba to ponovo istaći: srpskim vlastima nije ni do kakvog petljanja sa nekakvom šiptarskom demokratijom i autonomijom. Pre svega, prvi korak ka demokratizaciji režima u Srbiji, što je samo po sebi nemoguće, dovelo bi do pucanja po svim šavovima i totalnog raspada Miloševićevog samovlašća. Druga i mnogo praktičnija konsekvenca, (takođe neostvariva) tiče se albanskog participiranja u republičkoj vlasti. Šta bi se desilo na srpskoj političkoj sceni ukoliko bi se sutradan na njoj pojavili i albanski glasači i počeli da učestvuju u političkoj igri? Za samodršca i kamarilu odgovor je samo jedan: haos. Jer, muntati na izborima srpsku opoziciju, krasti i podvaljivati, nije isto što i muntati albansku. Drugo, Albanci po pravilu preziru beogradski TV dnevnik pa ih čovek ni u šta ne može ubediti. I tu bi se priča završila tužnim krajem po Miloševiće. A sve što je tužno za Miloševiće, tužno je i za Srbiju. Zato će i srpska strana maksimalno otezati pregovore, s tim što će za sada za sve biti okrivljavani ružni, prljavi i zli albanski teroristi, a posle kada Vođa konačno bude pristao da se na sceni pojavi i (po njega baksuzni) Gonzales, za krivca će biti odabran neko drugi.

          Pitanje je samo koliko će tu providnu igru međunarodna zajednica moći da trpi. Upravo u toj tački krije se osnovna opasnost od opskurne Miloševićeve igre sa sudbinom Kosova, Srbije i Jugoslavije. Jer, ako pretera, ako se ne zaustavi na vreme, ako ponovo pogrešno proceni trenutak kada bi ga milostiva ručica gospođe Olbrajt mogla pomilkiti po glavi zbog prikazane kooperativnosti, događaji bi se mogli izmaći kontroli. Moglo bi doći do novog krvoprolića, do novih nevinih žrtava, do još dubljeg prokopavanja jaza mržnje između dva naroda, do ponovne eskalacije ludila do ponovnog i (valjda) konačnog obesmišljavanja naših besmislenih života.