Noviji tekstovi iz

U prvom izboru tekstova napisanih za list "Pančevac" rukovodio sam se isključivo tehničkim kriterijumom. Tačnije rečeno, uvrstio sam one tekstove koji su bili pisani na kompjuteru i koji su mi bili pod rukom. Ispostavilo se da tako odabrani zadovoljavaju i neke druge kriterijume.

Za "Pančevac" sam pisao komentare na prvoj strani od jeseni 1988. pa sve do mog izgona iz novine u oktobru 1992. godine. Rubrika se zvala "Prvi stubac" i svojevremeno je bila osnovnim uzrokom svih najpada na Novinu i njenu uredjivačku politiku. Sve potonje političke kampanje u cilju ukazivanja na antisrpsku delatnost "Pančevca"polazile su u najvećem broju slučajeva od pokušaja osporavanja teza iznetih upravo u ovoj rubrici.

U narednom periodu ću pokušati da ovde predstavim neke druge moje tekstove nastale tokom početka burnih devedesetih godina, pogotovu tekstove sa antiratnim porukama koje mislim da okupim u rubrici "Contra bellum".

Tekstovi do kojih se može stići sa ove stranice nastali su neposredno pred NATO agresiju na Jugoslaviju kao i nakon nje, kada sam u neredovnim razmacima nastavio da sardjujem sa "Pančevcem". Na ovu stranu ću stavljati i sve moje buduće tekstove koji budu napisani za ovaj list.

Na sledećoj stranici koja se zove "S one strane ogledala" nalaze se tekstovi koje sam redovno pisao za "Pančevac od proleća 1997. do leta 1998. godine. Tako se zvala i rubrika u listu za koju su oni pisani. Tekstove sam, pošto tada nisam imao vezu sa internetom, slao faksom.

U ovoj, prvoj verziji sajta, dozvoliću sebi tu slobodu da se oslobodim mučnog posla sredjivanja tekstova po hronološkom redu.

U starom dobrom vicu o utakmici izmedju Ličana i međeda kaže se kako je Jure stigao u sred poluvremena i nameren da utrči na terne usput zapitao trenera: Je li, boga ti, a koji su ovdje naši.

Na Kosovu svakoga dana neko pogine ili bude ranjen. Terorističko krilo albanskog separatističko pokreta ne posustaje. Sačekuju u zasedama, ubijaju... Oni odlično znaju da ovakva kakva je, srpska vlast neće umeti da odgovori na pravi način, znaju da će medjunarodna zajednica morati da se umeša u sukob iz koga se može izvući mnogo više nego mirnim pregovorima o budućnosti Kosova.

Izjašnjavanje o bombardovanju besmisleno je kao i tvrdnja o kolektivnoj srpskoj krivici. To što svi Srbi nisu krivi za kosovsku tragediju ne znači da niko nije kriv. Naprotiv.

Ovaj tekst napisan je neposredno pred napad NATO snaga na Jugoslaviju, a u novinama je izašao neposredno po početku bombardovanja.Pošto je uvedeno ratno stanje a samim tim stupila na snagu posebna pravila o ponašanju medija, veoma sam se uplašio za urednicu lista Srbijanku Ivković. Na sreću, da li nepažnjom cenzora ili nečim drugim, sve se završilo bez ozbiljnijih posledica po redakciju.

Tekst je na srpskom jeziku prvi put objavljen u "Pančevcu" u vreme godišnjice NATO bombardovanja Jugoslavije. Original je, medjutim, na italijankom i u vidu kratkih tekstova objavljen tokom aprila i maja 1999. u milanskom dnevniku "Koriere dela sera".

U ambijentu opšte deprimiranosti i pogruženosti koja je zahvatila gradjane Srbije, drugarsko veče u Sava centru veoma je nalik igranci na kakvom suludom brodu čiji se putnici, ne hajući za havariju i veoma blisko potonuće prepuštaju raspusnom svetkovanju.

Imaju li i ti tipovi nekakav svoj cenovnik, ili i oni mogu beskrajno i besplatno uz to da prkose zdravom razumu i sopstvenoj savesti? Brinu li se šta će, koliko sutra, govoriti pred svetinom, kada NATO konačno uđe u Srbiju, ali ne na silu negu uz uredan poziv i lični zahtev Slobodana Miloševića?

...ali isto tako, budući da živim ovde gde živim, smatram da nemam pravo da druge prisiljavam na hrabrost istovremeno zaštićen pristojnom geografskom i civilizacijskom distancom. Stoga moja namera nije da, šaljući tekst "Republici", posramim moju vrlu naslednicu i u teškim vremenima odanu saradnicu u "Pančevcu", već bih samo želeo da se i u ovom kao i u ranijim izjašnjavanjima o tamošnjim krvavim poslovima izjasnim glasno i jasno da sam protiv ponovnog sejanja mržnje i zle krvi po našoj izranjavljenoj i nesrećnoj zemlji. Hoće reći - ne želim da zaćutim bez obzira na svu opravdanost zahteva koji me na to prinudjuju.

Novosadski odbori Socijalističke partije Srbije i Jugoslovenske levice danas su "snažno podržali" predlog da se predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću dodeli Orden Narodnog heroja. U saopštenju sa zajedničke sednice gradskih odbora SPS i JUL-a navedeno je da je nakon napada "19 najbogatijih i najmoćnijih zemalja sveta" na SRJ, "naš narod, zajedno sa svojom vojskom, pripadnicima MUP-a i sa svojim državnim rukovodstvom na, čelu sa vrhovnim komandantom Slobodanom Miloševićem odbranio svoju otadžbinu". "Naša zemlja je odbranjena i vojno i politički, a u moralnom pogledu NATO je doživeo istorijski poraz".

Samo šest godina je bilo potrebno da Miloševićevi Crnogorci otkriju da nam je predsednik vlade nesposoban te da kao takav ne može da rukovodi saveznom adminstracijom. Dobri, mirni, dragi Raja Kontić oteran je Višom Voljom, samo par dana nakon što je kao savezni premijer otvorio Poljoprivredni sajam u Novom Sadu.

Madlen Olbrajt, Milo Djukanović i teroristi iz "Otpora" rešili su da Vuka Draškovića javno podrže u nameri da prekine korišćenje godišnjeg odmora", izjavio je Ivan Marković, a prenosi Radio Beograd. Dakle, ko je pucao na Vuka Draškovića?

Nekadašnji funkcioner i poslanik Socijalističke partije Srbije iz Trstenika Radovan-Raka Radović rekao je u ponedeljak da "ne predvidja lepu budućnost" svojoj bivsoj stranci. "Ja sam bio u SPS-u dok je ona bila socijalistička partija. Ja sam i dalje socijalista, ali neću biti ni u jednoj partiji u kojoj odlučuje pojedinac ili mala grupa ljudi", rekao je on. On je rekao da današnji SPS ne liči na onaj koji je u jednom sazivu imao 194 poslanika u Skupštini Srbije.

Jugoslovenski ministar pravde Petar Jojic ostro je kritikovao Haski tribunal i saopstio da jugoslovenske vlasti nijednog svog gradjanina nece izruciti tom sudu. Opsirno pismo Jojića naslovljeno je recima: "Karli del Ponte, kurvi koja se prodala Amerikancima". Jojic je optužio Tribunal da učestvuje u "uništenju srpskog naroda" i od tog suda zatražio podizanje optužnica protiv zapadnih političara i lidera NATO koji su naredili napade na SRJ. Jojic je, takodje, poručio Karli del Ponte da sa svojom prethodnicom Luiz Arbur može da bude "simbol prostitucije, jer uzimaju novac od mušterija i trude se da urade ono što im narede, ma kako to odvratno i nemoralno bilo", prenosi Beta.

U Prošlom broju "Pančevca" pročitao sam da su snimatelji pančevačke televizije neovlašćenim snimanjem uznemirili službeni automobil saveznog ministra pravde g. Petra Jojića. Pošto je ministarsko prevozno sredstvo (još od vremena ministarskih fijakera) uvek bilo simbolom moći i društvenog ugleda i samog ministra na ovaj način je nasrnuto na ličnost samog g. Jojića protiv čega (nasrtaja) javno podižem svoj glas

Baka aktiviste Otpora Marija Cukic privedena je u cetvrtak u 8.30 u policijsku stanicu na Vracaru i nakon dvoipocasovnog informativnog razgovora, pustena iz pritvora, saopstio je pokret "Otpor". Kako je navedeno u saopstenju, Cukicevu su u policiji pitali "Da li je nekog vrbovala, da li iste ljude vidja u prostorijama Otpora i zasto je u Otporu". Takodje je navedeno da je Cukicevu "policija sinoc trazila u stanu", ali da je nisu nasli posto je, kako se navodi, "ona noc provela na drugom mestu plaseci se za svoju bezbednost". U saopstenju se navodi da je Marija Cukic bila privedena u beogradsku policiju pre dva dana, nakon akcije "Narod je heroj, pa sta meni fali", kada joj je "otvoren i kriminalisticki dosije".

Portparol Srpskog pokreta obnove Ivan Kovačević najavio je početak
predizborne kampanje predsedničkog kandidata Vojislava Mihailovića na dan Preobraženja, 19. avgusta, i naglasio da će "Mihailović kampanju započeti polaganjem venca svome dedi, djeneralu Draži Mihailoviću na Ravnoj Gori", javlja B2-92.

Nisam učestvovao u jurišu na Skupštinu niti je moja odeća natopljena suzavcem. Nisam agitovao za DOS, niti sam član niti jedne političke stranke. Čak ni ne živim u Pančevu niti u Srbiji. Nemam, dakle, nikakvoga prava da svojatam pobedu koju su, nakon deset sramotnih godina izvojevali najzad razbudjeni gradjani.

Partijo, jačaj sve moćnija

U ponedeljak, 13. novembra, održana je treća sednica Skupštine opštine Pančevo, predsedavao Predrag Patić, koja je gotovo u celini bila kadrovska.
Pored članova upravnih odbora svih javnih i javnih komunalnih preduzeća i ustanova čiji je osnivac Skupština opštine, na ovom zasedanju su imenovani i vršioci dužnosti direktora dva komunalna preduzeća

(Tekst nije objavljen zato jer uredništvu nije bilo jasno "za koga ja to navijam")

Predsednik svake pa i naše opštine ima pravo da se ljuti na koga hoće, ali samo u sopstvenoj kući.

Tokom protekle nedelje u obilju zanimljivih dogadjaja, pažnju javnosti su privukla dva skandala. Jedan veći u kome je učestvovao predsednik Skupštine Vojvodine Nenad Čanak i manji, lokalni koji se manifestovao u vidu intervjua predsednice naše opštine Borilave Kruške datog pančevačkoj televiziji.

Pročitah sa zadovoljstvom tekst R. Vukelić o labudovima koji su nedano sleteli na Tamiš te o podvigu koji je učinila dr Gordana Blitva i njeni požrtvovani pomoćnici spasavajući ranjenu pticu. Upravo povodom tog ranjavanja želim da dojavim nešto što kod nas mnogi znaju, ali sam ja to i svojim očima video: ovde u Italiji, gde trenutno živim, u blizini jezera Garda, ima mnogo labudova koje niko, ama baš niko ne čuva.

G. Mirko Marjanović, bivši predsednik vlade Republike Srbije, nikada nije važio za nekog jačeg govornika. Zato ga u svojevremeno nije ni puštalo da mnogo govori. Tek ponekad i kada je baš moralo. On je bio zadužen za poslove (sa žitom) i za pesmu. Voleo je da zapeva rusku pesmu više nego išta a g. Milošević je ruske pesme naprosto obožavao.

Nedavno sam preko interneta dobio pismo prijatelja iz Pančeva koji mi, izmedju ostalog, piše: «Ako se sećaš , ja sam ti nakon 5-og oktobra savetovao da se vratiš jer bi (po mom mišljenju) bio od koristi našem gradu. Sad vidim da si bio u pravu kada si mi rekao da o tome ne želiš za sada ni da razmišljaš. Ovde bi sada doživljavao novu golgotu».