Pisma čitalaca

 

Ne dirajte mi Jojića

 

U Prošlom broju "Pančevca" pročitao sam da su snimatelji pančevačke televizije neovlašćenim snimanjem uznemirili službeni automobil saveznog ministra pravde g. Petra Jojića. Pošto je ministarsko prevozno sredstvo (još od vremena ministarskih fijakera)   uvek bilo simbolom moći i društvenog ugleda i samog ministra  na ovaj način je nasrnuto na ličnost samog g. Jojića protiv čega (nasrtaja) javno podižem svoj glas.

 

Razlog mog protesta je i apsolutno odsustvo razumevanja za nosioce državnih funkcija u ovoj zemlji koje (nerazumevanje) osobito neguju zastupnici takozvanog nezavisnog novinarstva. Oni, veoma često, a mi znamo ko sve stoji iza toga i ko sve taj prljavi posao plaća zelenim novčanicama, pišu o našim političarima na generalan, uopšten način kao da su to neki roboti a ne ljudi od krvi i mesa. Tako je u ovom slučaju potpuno zanemarena činjenica da je za g. Jojića osnovni smisao bavljenja politikom upravo mogućnost da svoj (ministarski) auto može da parkira u sred gradskog parka. On nikada do sada ovakvo svoje opredeljenje nije krio pa je upravo stoga, zahvaljujući nepatvorenoj iskrenosti i dospeo do ovako visoke i odgovorne funkcije. I ne samo on. Na čelu naše države nalaze se isključivo oni pojedinci iznedreni iz krila našeg naroda koji imaju snage i moći da se ponašaju iskreno i pošteno u skladu sa osnovnim kvalitetima svoje ličnosti. Sećam se kako je nedavno dignuta velika prašina samo zato  što je predsednik Skupštine Srbije Dragan Tomić optužio jednog čoveka iz Bosne kome je na srpskoj strani rata poginuo sin jedinac, da je ustaški oficir. Svi su tada poleteli da pljuju po g. Tomiću, a čoveka je samo trebalo razumeti. On je naprosto takav kakav jeste i pričanje podlosti o drugim ljudima je njegova unutarnja potreba. A u celom savremenom svetu nema suda ni sudije koji može da sudi i osudi unutarnji poriv čovekov, ono što izlazi iz njegove sopstvene duše.

 

Zato molim da mi ne dirate ministra Jojića.

On ima, kako svoj ministarski automobil, tako i samoga sebe. Zato njemu nije nimalo lako. Zato, ako koliko sutra, odluči da svoju minitsrasku limuzinu parkira u crkvenoj porti ili u samom oltaru (predsednik Milošević je svojevremeno helikopterom sleteo u sam manastir Hilandar) pojavu treba prihvatiti kao manifestaciju njegove ličnosti koja, i pored najbolje volje, ne može da se menifestuje na drugačiji način.

Oni koji smatraju da to nije u redu i da se javna persona ne može tako ponašati, imaju druge zemlje, druge države i druge minitsre pa nek idu tamo gde je, navodno, bolje.

Ovo je Srbija, bre.