Slobodanka Rakonjac

Spada u red onih novinara koji godinama mogu sedeti u redakciji, a da ih kolege uopšte ne primete. Onda, kada neko negde pritisne nekakvo dugme, naprasno se pretvaraju u svoju suprotnost, ili, što je verovatnije, ispoljavaju svoju pravu prirodu: podmukli, zli, beskrupolozni. U celoj redakciji "Pančevca", izuzimajući one koji nikako nisu mogli da shvate o čemu se zapravo radi, nova opštinska vlast, u rukama socijalista, je sredinom 1992. jedino u Slobodanki Rakonjac našla osobu spremnu da "Pančevac" "dovede u red" i prihvati ponudjeno mesto glavnog urednika nakon što je Opština nasilno preotela osnivačka prava nad Listom . U tom svom nastojanju S.Rakonajc je osim opštinskih vlasti imala i podršku "zdravih snaga" u kolektivu a i šire.

Od istog tog kolektiva je samo par godina kasnije morala da netragom pobegne. Oni koji su radili pod njenom paskom tvrdili su da se"nije moglo više izdržati".

Pitanje glasi: šta to mirne sredovečne žene, majke i domaćice, prekonoć pretvara u male, zadrte gaulajtere spremne na svaku nipodopštinu i niskost?

Odgovor : zla misao.        

Nazad     Vreme