Pančevački medijski rat
Urednici trče počasni krug
Samo zahvaljujući nadurenosti pančevačkih radikala koji se u odnosu prema socijalistima u pančevačkoj Skupštini opštine ponašaju kao uvređene frajlice, glasanje o smeni urednika pančevačkih lokalnih glasila nije prošlo. Odbornici udružene pančevačke opozicije su zajedno sa radikalima napustili salu tako da nije bilo kvoruma pa će urednici ostati na svojim mestima sve do 12. oktobra kada je zakazana nova egzekucija.
Po već poznatom aksiomu o ponavljanju istorije u Pančevu je po drugi put, tokom proteklih godinu dana, izbio pravi rat između opštinskih medija i lokalnih organa vlasti. Naprasnom odlukom opštinske kadrovske komisije predloženo je hitno uklanjanje Mirjane Ćurčin, glavnog urednika Radio Pančeva i njenog kolege iz lista Pančevac Voje Krkobabića. Glavna urednica skandalozne TV Pančevo Lucija Živković nije čekala proceduru već je pre dve nedelje sama pobegla sakrivši se u zbornicu Poljoprivredne škole gde predaje srpski jezik i književnost.
I dok je prva smena urednika iz oktobra prošle godine predstavljala nasilničko uklanjanje neistomišljenika pred predstojeće decembarske izbore, sadašnja smena je izraz hipokrizije u kojoj individualne osetljivosti, povređenosti i bahatost ostrvljene lokalne vlasti predstavljaju osnovnu "ideološku" potku. Poslednja urednička postava prozvana je samo zato što u poslednjem sukobu između južnobanatskog gubernatora Siniše Batala i, sada već bivše predsednice opštinske vlade, Nade Kirbus nije uspela da utvrdi pravu meru u tretiranju ovog slučaja. Opredeljenje da se i jednoj i drugoj strani prepusti podjednak prostor u Listu i na talasima Radije, nije prihvaćen od strane pobedničke frakcije unutar Pančevačkog SPS-a. Urednici koje je vladajuća partija postavila na čelo pančevačkih medija su nesumnjivo lojalni ljudi, ali su ovoga puta pokušali da budu logični. Ne želeći da se mešaju i opredeljuju i smatrajući da je novinarstvo bez ukusa i mirisa ideal kome treba težiti, pančevačkoj javnosti su ponudili maksimum što su mogli: priču i jedne i druge strane. Takav oblik informisanja, pokazalo se, odavno nije u interesu srpskog naroda. Siniša Batalo, nesumnjivi pančevački gazda, kako tvrde ljudi iz njegove neposredne okoline, je intimno duboko uveren da je on kao personifikacija Stranke, ustvari vlasnik Grada te da prema tome, svaka priča o nekakvom novinarskom profesionalizmu predstavljaju podlu vatikansku zaveru. Ceo slučaj nije bio lišen skandala od kojih je jedan direktno prenošen posredstvom lokalne televizije. U vreme najžešćeg sukoba Kirbus - Batalo, urednica lokalne TV je zamislila da organizuje njihov televizijski duel. Pošto nije dobro razumeo da je reč o dijalogu a ne monologu, Batalo je bio zaprepašten kada je u studiju ugledao svoju suparnicu. Galama i pretnje lokalnog gazde dospeli su do mikrofona pa su Pančevci mogli lično da se uvere kako to izgleda pravedni očinski gnev. Nesrećna urednica je samo treptala čekajući da propadne u zemlju, a kada se grmljavina završila, pobegla je u već pomenutu poljoprivrednu školu.
Glavna rola u ovoj operetskoj čistki pripala je direktorima glasila. Oboje, i Pavle Orlov, direktor Radija i Slobodanka Rakonjac, direktor Lista, dobili su zadatak da u kolektivima pod hitno organizuju raspravu o uređivačkoj politici, iako do tada nije bilo nikakvih zamerki te vrste. Davljenje je trebalo da, shodno običajima, bude obavljeno u tišini, a žrtvama je preporučeno da se opuste jer tako manje boli. Ali, ni jedna ni druga redakcija nisu bile spremne da, poput svojih direktora, preuzmu ulogu otirača za obuću pred vratima opštinskog komiteta. Redakcija Radija ne samo da je odbila inicijativu direktora da glavna urednica bude smenjena već je zatražila od osnivača, SO Pančevo da ukloni direktora Orlova. Jedan od grehova koje mu redakcija stavlja na dušu je i njegovo nastojanje da od programske šeme napravi toalet papir. Naime direktor Orlov je, nikog ne pitajući, znao da u sred zabavno muzičke emisije uvede svog šah partnera Batala i omogući mu da ospe drvlje i kamenje po svojim političkim protivnicima. U terminima kada je pred mikrofonima radija nastupao njegov patron, Pavle Orlov, intenacionalni šahovski majstor uzimao je sebi ulogo "malog od kužine" i nameštao se kraj studijskog telefona. Osećao je potrebu da pitanja slušalaca lično dostavi dragom šefu. Na radiju, tvrde novinari ove kuće, ne postoje elementarni uslovi za rad, a direktor od ove nekada ugledne stanice pravi privatnu prćiju, zapošljavajući koga stigne i ko mu se u tom trenutku nađe pod rukom. Ni jedan od novinara Radija stoga nije prihvatio ponudu da bude novi urednik, pa je direktor bio prinuđen da baci pogled kroz prozor. Baš u tom trenutku ulicom je prolazio Ranko Močević, izbeglica iz Sarajeva i to je bilo dovoljno. Ovo ime se odmah našlo u predlogu koji je pred skupštinu opštine poslala njena kadrovska komisija.
U listu "Pančevac" nije bilo tako dramatično, jer tu još ima zdravih snaga spremnih da poginu na svaki direktorkin mig, pa jednoglasnost nije postignuta. Stiče se utisak da je i sam urednik Krkobabić, svestan delikatnosti trenutka, odlučio da ne pravi neprijatnosti srpskom narodu, tako da je organizovaniji otpor izostao. Redakcija TV Pančevo je u sastvu Radija i čine je jedan novinar za sva vremena, jedan spiker i nešto unezverene omladine u honorarnom odnosu, pa se neki žešći otpor ovde i nije mogao očekivati.
Rezultat je za sada nerešen. Pomenuti urednici su za njihove direktore već bivši ljudi, iako formalna odluka još nije doneta. Na radiju najavljuju štrajk, opozicija se budi iz letnjeg dremeža, radikali merkaju gde će i sa kim će, a opštinski činovnici čekaju da padne republička vlada. Tek tada će znati da li će sadašnji ministar za Srbe u rasejanju Bogoljub Bjelica izvoleti da ponovo zasedne u gradonačelnički tron, ili će se izgubiti u labirintu beogradske administracije.