Partijski rečnik za početnike

Partijski (sastanak)
Organizovani skup članova Saveza komunista Jugoslavije svrstanih u osnovne organizacije SK, na kojima je proradjivan partijski materijal (v). Održavani su u različita doba dana, a smatralo se za veoma
preporučljivo da to bude van radnog vremena. Ponekada su partijski sastanci znali da traju do kasno u noć ukoliko bi se na njima raspravljalo o pitanjima ne samo bitnim za Partiju nego i  za neke njene članove. Najviše živosti u partijski život, pa samim tim i u partijski sastanak, unosile su periodi tkz. "idejno - političke diferencijacije" (v) , osobite kampanje  tokom kojih su eliminisane nepoželjne ideje ili njihovi autori.  Tokom mirnih perioda partijskog života, partijski sastanak je zapadao u svojevrsnu krizu identiteta i postajao veoma, veoma dosadan ritual. Veliki broj članova Partije je
tokom takvih sastanaka prilježno šarao kojekakve crteže po
partijskom materijalu ili drugim papirima, tako da danas postoji čak i jedna privatna kolekcija crteža koje su crtkali najznačajniji partijski
drugovi tokom dugih i isto tako dosadnih sesija Centralnog
komiteta.

U ranoj istoriji Partije na partijskim sastancima se upražnjavala praksa tkz ."drugarske kritike" (v),  i samokritike (v) koje su prethodile partijskom kažnjavanju grešnika.  Za one koji su na taj način odstranjeni iz partijskog zivota govorilo se da su zglajzali (v).
Na važnim sastancima koji su u pojedinim slucajevima mogli
imati status "zatvorenog" (v) prisustvovala je i odgovarajuća radna grupa sačinjena od članova višeg partijskog foruma zaduženih za rad podredjene partijske organizacije, tkz. "drugovi iz Komiteta"(v). Oni su imali za zadatak da raspravu usmeravaju u odgovarajućem pravcu i da onima koji misle drugačije od više instance ukažu na to da greše.
Rezultat partijskog sastanka bili su zaključci, koji su se
dostavljali višoj partijskog instanci. U mirnim vremenima i
tokom ritualnih rasprava, oni nisu bili ni od kakve važnosti dok bi u periodima izrazite frakcijske borbe itekako dobijali na značaju zajedno sa zapisnikom sa sastanka iz koga se moglo videti ko je i kako govorio i
kojoj se strani priklonio.

Partijski materijal
Za laike - najdosadnije i najnerazumljivije štivo ikada napisano na
jezicima južnoslovenskih naroda. Pisali su ih stručnopolitički saradnici zaposleni u administraciji viših partijskih foruma SKJ a bili su namenjeni proradjivanju u partijskoj bazi. Od svoje osnovne, radne, varijante do finalne, p.m. je prolazio fazu usaglašavanja tokom koje su
iz teksta izbacivani poslednji ostaci logički organizovane konstrukcije. Partijski profesionalci, kao i ljudi zaposleni u partijskom organima odlično su vladali ovim meta jezikom i u šumi fraza, citata i notornih bizarnosti znali da otkriju one tanane titraje najnovijeg partijskog
opredeljenja koje će u narednom periodu doneti zanimljive,
pre svega kadrovske, promene. Oni aktivni učesnici političkog
života bivše Jugoslavije, takozvani kadrovi (v)  koji nisu znali nemušti jezik partijskih materijala bili su osudjeni na propast i na prvoj oštroj okuci partijske politike ispadali iz kadrovskog voza.
Partijski materijal štampan je u šapilografskoj tehnici na debelom grubom papiru čije su stranice zaheftane i složene u veliki žuti koverat.

Drugarska kritika
Čin kolektivne egzaltacije članova SKJ tokom koje su na partijskom sastanku(v), u ime Partije te progresivnih društvenih snaga, na račun jednog od njih sipali gomile optužbi,  odnosnmo kritikovali njegovo parijsko delovanje, privatno ponašanje i veoma često - lično mišljenje.
Drugarskoj kritici prethodili su pokušaji da se zabludeli drug prizove pameti i uvidi svoje greške u razgovoru sa radnom grupom (v) sastavljenom od odabranih članova osnovne organizacije ili više partijske instance. Zato se drugarska kritika uvek završavala partijskom kaznom (v) jer je prva prilika za pokajanje već bila propuštena.
Tokom drugarske kritike optuženi je ne samo po prvi put saznavao za svoje grehe nego je tek tada uspevao da sazna sa kakvim je to tipovima do sada živeo ili radio.
Zato je drugarska kritika bila obostrano poučna ali od te pouke za kažnjenog obično nije bilo neke posebne vajde. Naprotiv.

Samokritika
Isto što i drugarska kritika (v) ali s tom razlikom što se izriče na
sopstveni račun. Partijska samokritika kao vid hrišćanskog pokajanja bio je deo grupnog rituala  koji se izvodio na partijskom sastanku (v) ali se mogao izvoditi i pred drugovima iz radne grupe (v) što je umnogome uticalo na visinu partijske kazne. Prilikom primene samokritike bilo je veoma preporučljivo da optuženi govori samo o sopstvenim gresima, a još preporučljivije da spominje grehe onih na čije delovanje su mu ukazali drugovi iz komiteta (v). Ova druga komponenta samokritike mogla je da optuženom otvori mogućnost da nakon izvesnog vremena ne samo bude rehabilitovan nego i uvršten
medju kadrove (v).


Zglajzati
Biti kažnjen zbog političkog prestupa. O zglajzavanju se rešavalo isključivo na partijskim forumima ali je zglajznuće veoma nadilazilo okvire partijske kazne. Zglajzati je značilo biti potpuno odstranjen iz političkog i uopšte javnog života, ostati ne samo bez do tada uživanih
privilegija nego i bez zaposlenja pa dopasti i zatvora.
Budući da je gradila socijalizam sa ljudskim licem Partija nikada nije dozvolila da se nakon zglajznuća bivši važni drugovi bave svojim stvarnim zanimanjem. Ne toliko zbog ljudskog lica socijalizma koliko zbog onih drugova koji još nisu zglajzali.
Oni koji su zglajzali su o svom zglajznuću najčešće saznavali iz parijskog materijala (v) ili, u težim slučajevima, iz novina.
 
Zatvoreni partijski sastanak
Jedan od poslednjih recidiva iz perioda  ilegalnog partijskog
života, forma sastajanja članova partije kroz koju se partija vraćala svojim korenima i sebi samoj. Zato su se uoči i za vreme zatvorenog partijskog sastanka komunisti osećali kud i kamo drugačije i važnije nego na običnom partijskom sastanku (v). Na zatvorenim partijskim sastancima članovima partije je obično saopštavana važna odluka
najvišeg partijskog organa koju su oni imali da prime k znanju i sakriju u dubinu svoje partijske duše. To su najčešće bile informacije o delovanju neprijatelja koje on nikako nije smeo da sazna. Stoga je članovima Partije nalagana permanentna budnost (v).

Drugovi iz komiteta
Grupa članova više partijske instance koja je dolazila na sastanke niže instance da bi pratila i (ako treba) usmeravala njen rad. Drugovi iz Komiteta su uvek imali poslednju reč na sastanku niže partijske instance, a smatralo se za vrlo loš znak ako su reč uzimali više puta. To je značilo da na nižoj instanci nije baš sve kako treba i ujedno bio
signal zdravim snagama (v)  da smesta stanu na stranu drugova iz komiteta.

Komitet
Centralno mesto političkog života u opštinama i regijama bivše Jugoslavije. Sve odluke bitne za život jedne političke zajednice donošene su u Komitetu ili su dolazile preko komiteta. U svakom većem naselju, zgrada komiteta je predstavljala prepoznatljiv punkt jer se veoma bitno razlikovala od ostalih gradskih odrednica. To je obično bila jedna od najlepših zgrada predratne arhitekture nacionalizovana od eksponenata eksploatatorske klase i opremljena stilskim nameštajem i slikama iste te prezrene socijalne grupacije. Komitet je bio mesto gde su se dešavale važne stvari, dolazili važni ljudi, mesto na kome se sasvim ozbiljno i odgovorno bdilo nad svakodnevnicom radnih ljudi i
gradjana i trasirali putevi njihove budućnosti. Saopštiti nešto u komitetu imalo je svoju težinu,  žaliti se  komitetu, značilo je - žaliti se
Pravdi samoj.
Biti član komiteta predstavljalo je veliku prednost u odnosu na ostale članove Partije jer je to bila prva stepenica odakle se moglo zakoračiti medju kadrove (v).

Kada bi svetlo u prostorijama komiteta gorelo do kasno u noć, to je bio siguran znak da se ili sprema novi obračun u partiji ili da sutra u posetu dolazi neki važan drug pa spremačice rade prekovremeno.
 
Kadrovi
Odabrana grupa članova Partije predvidjena za dalje napredovanje. Uvrstiti se medju kadrove bio je san svakog običnog člana Partije. Kadrovi su bili oni koji su se rukovodjeni kadrovskom politikom Partije kretali po društveno-političkim horizontalama i vertikalama. Prvo i najbeznačajnije imenovanje nekog člana Partije na kakvu
partijsku ili društvenu funkciju bio je znak da partija na njega računa i da bi u tom smislu trebalo da se pokaže.
Pravi kadrovi su bili upravo oni koji su znali šta Partija od njih očekuje pa su se tako i ponašali.

Radna grupa
Nekolicina, najviše pet -šest članova odredjene partijske instance formirana radi rasvetljavanja slučaja (v) osumnjičenog člana Partije. To je bila neka vrsta partijskog istražnog organa koja je trebalo da prikupi relevantne činjenice o slučaju i prezentira ih nadležnoj partijskoj
instanci koja je odlučivala o daljem tretmanu osumnjičenog. Mnogi partijski slučajevi su se završili na nivou radne grupe, što znači da o njima nije obaveštavana partijska niti šira javnost, ali i samo formiranje radne grupe bio je znak da se radi o veoma ozbiljnim optužbama te da se ne mora sve završiti na sretan način. Stoga su partijski kadrovi
doživljavali teške stresove na vest o tome da je zbog njih ("da im je" )
formirana radna grupa. Samo hitna i bezrezervna samokritika (v)
mogla je biti od nekakve pomoći.

Budnost
Dominantno stanje svesti u kojem se nalazio član Partije. Podrazumevalo je stalnu podozrivost prema svemu što se ne uklapa u zadati šablon mišljenja zacrtan u najsvežijim partijskim dokumentima. Pošto je okosnica partijskog delovanja bila borba protiv spoljnjeg i unutrašnjeg neprijatelja, a pošto, poznato je, neprijatelj
nikada ne spava, to je i član Partije morao da stalno bude budan. Neke šaljivdžije su partijske kadrove (v) vrednovali po veličini i boji podočnjaka koje su imali.

Partijska kazna
Tamna mrlja na biografiji svakog, a naročito bivšeg člana Partije.
Mrlja neizbrisiva, mrlja  koja je znala da nadživi čak i svoga nosioca te bitno usmeri život njegovih bližnjih. Izricana je povodom uočenih grehova člana Partije a nakon drugarske kritike(v) i eventualno
samokritike (v). Čak i kada je bila oproštena, odnosno ukinuta, partijska kazna nije u potpunosti nestajala  nego se kao tamni odblesak provlačila tu i tamo kroz poverljive partijske dokumente, potezana je u slučajevima kada su kažnjenik ili njegovi bližnji konkurisali za kakvo radno mesto i evidentirana Tamo Gde Treba (v).

Idejno - politička diferencijacija
Odstranjivanje iz partijskog života neprikladnih političkih
ideja i njihovih fizičkih nosilaca. Nekada se za označavanje
ove aktivnosti unutar partije koristio izraz politička likvidacija, ali je tokom transformacije partije on zamenjen prigodnim eufemizmom. Biti diferenciran ne znači samo biti idejno razobličen, odnosno otkriven kao nosilac tudjih idejno-političkih  shvatanja (takozvanih "skretanja"), nego biti uklonjen i sa radnog mesta pa se ne retko naći i bez sredstava za život ili na optuženičkoj klupi . Partija nikada nije opraštala svojim diferenciranim članovima. Kinjila ih  je, večito im naturala kompleks krivice ili hladno i bezosećajno obilazila, brisala iz
starih spiskova, uklanjala sa fotografija. Stoga su mnogi urednici novina na dnu svojih fijoka čuvali kolekcije nezgodnih fotografija, onih na kojima se nalazio Drug Diferencirani u društvu Druga Koga To Još Nije Snašlo.

Partijski slučaj
Vid političke kampanje koja se s vremena na vreme, kao posledica unutarpartijskih borbi, vodila protiv jednog ili više članova Partije. Sa stanovišta optuženog pojedinca postati slučaj značilo je računati sa najtežom partijskom kaznom, biti ekskomuniciran iz javnog života, pa čak rizikovati i krivično gonjenje. Sa partijskog aspekta slučajevi su predstavljali samo vrh ledenog brega ispod koga su se dešavali mnogo krupniji politički procesi. Što su ti procesi bili izrazitiji a unutarpartijski sukob bio žešći to su neposredni akteri "slučajeva" bili u većoj opasnosti da budu potpuno moralno i fizički satrveni. Tu se uopšte nije radilo o stepenu njihove krivice ili "krivice" nego pre i izvan svega
o snazi partijske struje koja je kroz zagovaranje ili pak osporavanje njihove osude branila svoje interese ili ugrožene pozicije .

Zdrave snage
Grupa članova Partije na bilo kom nivou njene hjerarhijske strukture bez koje se Partija nije dala zamisliti. Reč je o onim članovima koji su tokom unutarpartijskih sukoba, bezrezervno i krajnje odlučno,  stajali na stranu pobedničke struje. Druga važna osobina zdravih snaga je njihova militantnost. Oni koji su imali prilike da učestvuju u
partijskim borbama  tvrde da nije bilo tog besnog psa koji se mogao porediti sa zdravim snagama. Osnovno geslo zdravih snaga je da ne postoji ni jedna druga istina osim partijske istine. U vreme raspada Partije nestale su i zdrave snage jer su se priklonile pobedničkoj liniji. Tako su nastale "patriote".

Nazad        Ostali tekstovi    Sadrzaj  intervju pancevcu