Sa
Draganom Babovićem
koji mi je i generacijsiki i po drugim osnovama bio veoma blizak, odlazio sam u duge šetnje po oklnini Vrhnike. Tako se jednom desilo da smo zabasali u selo čijeg se iemna više ne sećam. Selo je bilo maleno i imalo isto tako malu crkvu. Zastali smo da je osmotrimo, a pošto su unutra obavljali radove na restauraciji, jedan od prolazećih radnika pozvao nas je da udjemo. Tada je u JNA bilo strogo zabranjeno ispovedanje vere pa samim tim i zalaženje u verske objekte, ali je čovek koji nas je pozvao da uđemo delovao taklo ozbiljno i dobronamerno da nas je bilo sramota da ga odbijemo jednim tako glupim izgovorom. Osmotrili smo zaista vredan duborez i pozlatu na kojoj su radili, a potom se Dragan, uspevši se na galeriju, domogao crkvenih orgulja. Pošto je dugo svirao klavir pa se čak i profesionalno bavio muzikom, on je ne časeći podigao pokopac sa klavijature i nakon kraćeg prebiranja po dirkama počeo da svira poznatu temu iz "Yesterday". Moćan ali čist zvuk koji je očas ispunio praznu crkvu naprosto je paralisao onih nekoliko radnika, a nama se na galeriji ubrzo pridružio jedan mladji čovek u farmerakama i kariranoj košulji.
"Dobar si", rekao je Draganu kada je ovaj završio svoj iznenadni i ničim izazvani nastup, "ali ni ja nisam loš". Seo je na klupicu pred isntrumentom gde je bilo još mesta i energičnim pokretom isterao prve moćne tonove Bahove fuge u h-molu. Dragan je sačekao da se stičaju prvi zvuci preludija, a onda kao da su se unapred dogovorili, nastavi onaj virtuozni preplet koji mi je uvek potsećao na kraj vaseljene i njeno definitivno urušenje, da bi njegov nenadani partner potom odsvirao grandiozni finale. Trajalo je kratko ali je bilo toliko impresivno da se slike živo sećam i dan danas.
Mladić nas je potom isprario do kapije i pozvao da navratimo još koji put. Nismo bili baš ubeđeni da će se prilika ponoviti ali je Dragan ipak upitao kako da ga pronađemo ukoliko navratimo sledeći put. "Nema problema, stlno sam ovde. Ja sam seoski župnik".
Nama dvojici se veoma činilo da će glas o našoj današnjoj teškoj povredi Pravila službe stići u kasarnu pre nas. To nas nije posebno uzbuđivalo jer vojnička pravila i postoje stoga da bi se kršila. Medjutim, iako dosta razigrane mašte, ni Dragan ni ja nismo mogli niti da naslutimo kako je naša draga JNA u tom trenutku imala mnogo žešćih briga i da se, kao kakav tragični antički junak, spremala za neizbežan kraj koji ju je očekivao.