JNA
Kad me je spazio kroz objektiv foto-aparata levi brk Porodičnog Duha se podigao u laki smešak. Bilo mu je drago videti me u uniformi, a u okolnostima nadasve romantičnim. Ovo je bilo vreme plaćanja duga Otadžbini, a nema tog porodičnog duha koji na ovu aktivnost ne gleda sa izvesnom blagonaklonošću.
Naš porodični duh je posebno naklonjen vojničkom pozivu. Moj otac tihomir, naime, ceo svoj radni vek je proveo kao podoficir JNA tako da sam se ja za odlazak na odsluženje vojnog roka pripremao tokom celog dotadanjeg života. kao klinca otac me je odvodio u kasarnu gde sam se muvao po voznom parku, družio se sa vojnicima, a silan uniformisani svet nam je navraćao u kuću. Uzgred, oduvek smo stanovali u zgradama koje su bile nastanjene porodicama vojnih lica. moji prvi drugari bili su oficirska deca, i tako redom.
Dakle, vojska za mene nije predstavljala baš nikakvu novinu, ponajmanje iznenađenje. Ipak, nisam baš uživao u odlasku. Bila je to prava mala trauma, jer, bio sam već oženjen i već sam uveliko radio u redakciji "Pančevca".
Prvu ratu duga Otadžbini otplatio sam u puku veze Devete armije u Ljubljani gde sam završio šestomesečnu obuku te položio ispit za treću teleprintersku klasu. Potom sam vraćen nazad u moju matičnu jedinicu - četu veze oklopne brigade u nadasve romantičnom mestašcu Vrhnici. U Ljubljani smo se na dan JNA 22.decembar (1980.godine), slikovali za uspomenu pa se je na taj način i ovekovečeno moje sećanje na momke sa kojima sam tada delio vojničke dane. Objavljujem ovaj spisak imena ne toliko zbog tih ljudi, niiti zbog mene, koliko zbog imena samih. Naime ovako raznorodna imena, slobodan sam to da tvrdim, neće se više nikada naći jedno kraj drugog u ovakvim okolnostima pod plaštom jedne zvanične militarne organizacije. Mogućnost da se Slovenci, Srbi, Albanci, Hrvati, Crnogorci, Bosanci... nađu u istoj uniformi mogla je da obezbedi i garantuje samo firma pod nazivom Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija.
Evo nosilaca tih imena
S leva na desno, stoje: Stanoje Rađenović - Cale, Dragan Stojanović, Željko Vukadinović-Vuk, Dušan Dukić - Majkino Spavanje, Medigović Savo - Mediga, ja, Radomir Kalinić - Lika, Milorad Perić - Pera desetar, Davor Vrdoljak, Rajko Županc, Tomislav Verbančić - Tomi.
čuče: Dragan Stanković - Džo kapa, Vladimir Dijan, Kasem Bajrami, Daut Emini, Željko Komlenović-Bosanac, Dragan Kozić-Jarac, Miran Vinšek, Arben Recaj, Zlatko Hlapčić - Hlap, Davorin Kačera.
Od komandnog osoblja u Ljubljani sećam se komandira čete Dušana Lukača, poručnika Dinulovića te vodničkog trolista koji su činili Marijan Gresl, Alaksadar Nikolić i Veselko Pamučar. Komandant bataljona se prezivao Mirković, a komandant puka je imao vrlo slikovito i uz to vojničko prezime Kukavica, a ime mu je bilo Jozo.Načelnik štaba se zvao Mile Tica.
Pošto priče na vojničke teme mogu biti dosadne svima onima koji vojsku nisu služili, nastavak ove storije se može dobiti klikom na reč