|
Detinjstvo
Tihomir se nalazi sa desne strane fotografije iznad reda u kome sede devojčice. Njemu pripada šesta ošišana glava sa desna na levo.
Po prvi put spoznaje Porodični duh kroz svest o porodičnoj svojini. Poveravaju mu da čuva ovce još pre nego što je krenuo u školu. Njegova porodica tada broji četiri člana. Otac Vojislav, težak, mati Živana, domažica i brat Svetomir. Rodio se 1927. godine u Rušnju. Tri godine nakon svoga brata. Veliki rat se završio pre devet godina. Rane su još prisutne. Deda je umro u neprijateljskom zarobljeništvu, baba umrla ubrzo nakon rata. Otac se već jednom ženio ali mu je žena bila nerotkinja koja je nakon dužeg tihog bolovanja napustila svoj mučaljivi i tegobni život. Vojislav se potom oženio Živanom, udovicom iz Kumodraža. Pre nego je srela Vojislava, sahranila je muža i dva dečačića rožena u tom braku. Vojislavu je osim Svetomira i Tihomira rodila još jedno muško dete koje je brzo umrlo, ali o tome nema pouzdanih podataka. Osnovna delatnost porodice je borba za opstanak. Godine su siromašne, posne… Prvi predmet koji postaje sastavni deo Tihomirove svakodnevice zove se zastrug. To je plitka drvena posuda sa poklopcem u koju bi mu majka stavljala komad mladog sira. Uz komad tanke tvrde proje i glavicu pogano ljutog luka, to mu je bila hrana za ceo dan. Proju nikada nije zaboravio. Po zlu. Tvrda, spečena, ranjavila je usta i glodala želudac. Mogla je da se jede tek kada je potopljena u tečnost: tanku čorbu, redak pasulj ili rasol od kiselog kupusa. Uz pečeni krompir to je bio osnovni jelovnik kojim je vladala njegova mati. U rano proleće, dok ne stigne mladi luk jeo je sremoš, divlju biljku koja raste po obodima šume i ukusom veoma podseća na beli luk. Tihomir sve svoje ovce poznaje po imenu. Nije ih bilo više od tridesetak. Ima i ovna miljenika koga hrani klipovima mladog kukuruza naseckanim u sopstveni šešir. Naravno, kukuruz je brao u tuđoj njivi. Kukuruz je tada bila veoma važna žitarice. Bilo ga je kud i kamo više nego žita. Stoga je i osnovno brašno za hleb, odnosno za proju bilo kukuruzno. Belo, pšenično brašno se koristilo u retkim prilikama, uglavnom za praznike. Hleb, pogača od belog bršana je imala status kolača.
|
