|
Moj otac Tihomir 1927-1990.
Moj otac je bio čovek u uniformi. Uniforma je za njega bila simbol reda ali u isto vreme i simbol pravde. On je stoga bio pravedan čovek. Poštenje se podrazumevalo. Njegova biografija je ujedno istorija i jedne zemlje i jednog sistema i jedne ideologije. Moj otac je bio vernik ideologije. Za njega su postojale i druge vere, ali je on verovao samo u jednu. Bila je crvene broje, ali ne od prosute krvi već od naslućenog svitanja. Moj otac je verovao da će biti bolje. Ako nije bilo, verovao je da može da bude. I ne samo verovao. Radio je na tome. U tom radu je prošao sav njegov život. Samo ukoliko se gleda sa stanovišta sveopšte propasti, može se reći da je to bila uzaludna žrtva. Sa njegovog stanovišta to je imalo smisla. Umro je dovoljno rano tako da nije imao prilike da se uveri u suprotno.
|
