Poštovana
gospodjo Andjelković,
Veoma
zahvaljujem na odgovoru ergo mi se veoma retko dešava da mi iz zemlje Serbije
kogod službeno odgovori čak i kada mu uputim kakvu pohvalu ili preporuku,
a kamo li žalbu ili primedbu.
Meni
bi bilo drago ako bih u ovoj stvari mogao nekako pomoći, ali mislim da je
sada već kasno jer je knjiga izašla, a drugog izdanja, najverovatnije neće
biti. U tom smislu ne bih imao ništa protiv prepiske sa gospodjom Nenezić,
ali sam već rekao šta sam imao te nemam mnogo toga da dodam. Mislim da su
moje primedbe bile dovoljno jasne e da bi se shvatilo da se odnose na kvalitet
jezika, a ne na stepen bliskosti prevoda i originala. To bi bila posebna tema
koje se, neprijatno iznenadjen onim što sam pročitao, nisam ni doticao. Ne
tvrdim da je ovaj prevod loš nego samo da ima veoma mnogo krupnih grešaka te
da je bilo neophodno uraditi ozbiljnu lekturu da bi knjiga stekla elemetarno
pravo da se pojavi pred čitaocima.
Takodje
mislim da je učinjen i urednički propust. Izlazak ove knjige je bio
povod da se naš čitalac podrobnije obavesti o «tranzicijskim» vremenima
ruske kulture (književnosti) pa je originalan tekst valjalo opremiti detaljnim
objašnjenjima, kako dogadjaja koji se tu pominju, tako i biografijama ličnosti
koje su u njima učestvovale. Ovako, bez i jedne ozbiljnije «fus-note»
prepušteni smo besciljnom glavinjanju po obilju bogatih, jetkih, ali zato za
nas nerazumljivih piščevih aluzija i asocijacija.
Nevesele
utehe radi, valja reći da slučaj ove knjige nije najgori. Postoji i
grdji. Reč je o prevodu romana «Azef» Romana Gulja, a u izdanju «Republike»
i potpisom dr Nebojše Popova kao izdavača i g. Mirka Djordjevića kao
prevodioca. Upravo prepisujem bisere iz nje i mogu Vam reći da ovako nešto
zaista još nisam video. Ovaj prevod ugrozio je primat čak i najgoreg medju
najgorima koji sam do sada pronašao: «Dvanaest stolica» Iljfa i Petrova, a u
prevodu Stjepana Kranjčevića («Grafički zavod» Titograd i «Progres»
Novi Sad 1964.)
U
svakom slučaju, ako bi gospodja Nenezić zelela da mi dodatno objasni
svoje pobude ja joj stojim na raspolaganju. Slobodno joj ustupite moju e-adresu
pa ćemo prepisku nastaviti u direktnom kontaktu.
Još
jednom Vam se najsrdačije zahvaljujem na pokazanoj volji da se upoznate sa
mojim primedbama.
Meni
je već i to dovoljno.