Draga
Natalija,
Uz
najiskrenije izvinjenje zbog eventualnog uznemirenja, želeo bih samo da Vam ukažem
na podatak koji možete pronaći na pretposlednjoj stranici «Pravoslavlja»
od 15.maja ove godine.
U
oglasu Turističke agencije
Srpske pravoslavne crkve «Dobročinstvo»
nalazi se
poziv na pokloničko putovanje u Rusiju tokom koga je predviđena poseta
OPTINSKOJ pustinji, a samim tim i istoimenom manastiru. Očigledno, ime
pomenutog manastira potiče od toponima, a ne od imena osnivača kako mi
nedavno tvrdiste.
Molim
Vas da ovu moju napomenu ne shvatite kao nekakvu zluradost, jer ja jednostavno
nisam od te fele, nego samo kao obaveštenje koje bi Vam eventualno moglo
koristiti u Vašem daljem radu.
Pozdravljam
Vas
Postovani
gospodine Miloradovicu,
Zasto
ste toliko sigurni da je TO tacan prevod?
Da
li se radi o toponimu ili vlastitom imenu,
mozete,
kao i ja, proveriti u Velikoj sovjetskoj
enciklopediji.
Radi se o vlastitom imenu. Nisam
sklona
neproverenim izjavama, radije cu
precutati,
nego izneti neproveren podatak.
S
postovanjem,
N.Nenezic
ŽM
: Najiskrenije se izvinjavam i povlačim u samoću svoga manstira.
Ali,
pre nego se povučem u svoju mračnu pešter, da se pohvalim: proverio
sam i ja.
Dakle:
U davna, davna vremena (davnim davno, kako kažu Rusi) dokle seže samo legenda,
žil - bil razbojnik Opta kome je u jednom trenutku loše krenulo pa se loše i
završilo. Stoga se on pokajao i u znak pokajanja podigao.... Ne, draga Natalija,
nije podigao manastir, jer bi to bio krupan zalogaj za lošestojećeg i uz
to obraćenog razbojnika.
Osnovao je - pustinju, ili ako ćemo preciznije - isposnicu. To je bila
brvnarica, ili samo kakva nadstrešnica ili pak - pećina. A može i
pustinja. Znate i sama da su se oni monasi koji su se odvajali od družine (bratstva)
zvali pustinjacima, ali ne stoga sto su ziveli u Sahari, nego što su se povlačili
u osamu, kao sto ću se i ja povući i osamiti nakon što Vam napišem i
pošaljem ovaj tekst. Doduše, bilo
je i onih monaha koji su odlazili u pravu pustinju, onu sa peskom i kamilama,
ali su oni tamo već i ranije živeli - na bliskom, srednjem i ostalim
Istocima, gde peska i pustinja ima u izobilju. Mada i njih, a i ove sto žive
daleko od pravih pustinja, zovemo otšelnicima. U našem narodu najpoznatiji je
Sv. Kirijak Otšelnik koji se praznuje na dan nazvan Miholjdanom (12.oktobra)
Elem, za Optu kažu da je bio prvi koji je podigao isposnicu (pustinju) ali ima
i drugih pretpostavki, medjutim sve ukazuju na to da su isposnicu osnovali otšelnici.
Isposnica se zvala, kao što rekoh, Optina pustinja. Vremenom, kada se
posle čestih i krvavih ratova ovo podrucje oko Kaluge konačno našlo u
vlasti moskovskih knezova (nakon tatarske i litvanske dominacije) mesto izlazi
na glas pa tu, postepeno niče pravi i uz to veliki manastir. Prvi pisani
tragovi potiču iz 17. veka i svedoče da to, što se zove Optina
pustinja, nije više uboga isposnica, već sasvim solidan manastirski
kompleks sa hramom, obštežićem,
zaštitnim zidom, kapijama ... Mi u okolini Valjeva imamo manastir koji se zove
Pustinja, a dobio je ime na isti način kao i Optina isposnica.
Ovde ću hod kroz istoriju (i geografiju) da
prekinem jer ona (istorija) za nas
dvoje više nije od većeg značaja.
A zašto? Zato što smo naučili da je nešto što je bila isposnica i zvala
se Optina pustinja postalo manastirom koji se i dalje zvao Optinom pustinjom.
Dakle, draga Natalija, manastir je dobio ime po MESTU, LOKACIJI koja se zvala
Optina pustinja, a ne po osnivaču jer dragog Optu i manastir Optinski deli
jaz od nekoliko debelih vekova. Zato kažemo da je manastirsko ime nedvojbeno,
toponimskog porekla kao što sam ja i ranije tvrdio.
Rusi
kao i ostali narodi ne vole da komplikuju život, a pogotovu jezik. Kako
će manastir da se zove isposnicom kada to nije? Zato je manastir nazvan
Optinskim kao što je i neki drugi nazvan (već sam nabrajao) Nikolajevskim
ili Blagodevičjim.
Stoga
u ruskoj literaturi nailazimo na dve varijante imena ove svetinje: Manastir
Optina pustinja i Optinski manastir. U kolokvijalnom ruskom govoru ovaj manastir
se zove jednostavno Optina. Medjutim, sada ova reč više nije prisvojni
pridev nego imenica pa se kao imenica i menja kroz padeze. Samo u prvom padezu
jednine i pridev i imenica se morfoloski podudaraju, dok se u ostalim padežima
razlikuju.
Gotovo
indentičan primer u našem jeziku imate u nazivu jednog sela na Dunavu koje
se zove Batina skela. Kao sto je Opta imao isposnicu, tako je Bata držao skelu.
Posle je kod skele nastalo i mestašce. Njega Bata nije osnovao, kao što ni
Opta nije osnovao manastir, ali skelu jeste pa se skelino (Batino) ime prenelo i
na mesto. Medjutim, ni naš svet ne voli dugačke toponime pa stoga ovo
mesto sve redje zovu Batinom skelom, a sve češće jednostavno Batinom,
koja (reč) sada iz pridevske prelazi u imenicku formu i akcentuje se kao
imenica batina (toljaga, motka). Krajem Drugog rata tamo se odigrala jedna
velika krvava bitka koja se ne naziva Batinom bitkom, kako biste Vi rekla, nego
BATINSKOM a most koji je posle tu igradjen ne zove se Batin most, niti
Batinoskelski most, nego samo Batinski, ili Optinski, kako Vam volja.
Da
mi ne bitste prebacili da uzimam neadekvatne primere, evo malo i onih koji su
bliže crkvenom duhu naše teme: manastir
Žiču ne nazivamo Žičinim manastirom nego Žičkim,
Mileševu ne zovemo Mileševin manastir nego Mileševskim,
Studenicu ne zovemo Studeničinim manastirom nego Studeničkim.
Iz tog razloga i onaj tamo ruski manastir u Kaluškoj oblasti može biti samo
Optinski ili ako bas insistirate Manastir Optina pustinja a nikako, pa čak
ni u snu OPTIN MANASTIR kako ste Vi izvolela napisati.
U
tom smislu ne greši ni Velika sovjetska enciklopedija, nego Vi kanda niste
dobro gledala.
I nemojte se Vi, draga Natalija, ljutiti na mene, ako Vam ja ponekad spočitnem
štogod. Nije to iz zle volje. Pa gde ste jos videla da bi neko samo
zajedljivosti radi, prelistavao "Pravoslavlje", studirao ruske
manastire i petljao se sa stvarima koje ga se u suštini ne tiču. Ali, neću
se više javljati.
Odoh
u manastir da tamo iskajavam svoje grehe.
Privet
Vam, privet
Ž