Važna napomena:
Ovi tekstovi mogu biti dosadni i potpuno neinteresantni onima koje ne zanima burna istorija pančevačkih lokalnih medija tokom poslednje decenije dvadesetog veka.
Vojo Krkobabić je moj prijatelj iz gimanzijskih dana. tri godine smo sedeli u istoj klupi jer smo tako obojica želeli. On je živeo u Kačarevu, nadomak Pančeva, a poreklom je iz dalmatinske Zagore iz okoline Vrlike, selo Donje Koljane. Tokom tih gimanzijskih dana a potom i na studijama važio je za mog najboljeg prijatelja. Nastavili smo da se družimo i kasnije, nakon završetka studija na Fakultetu političkih nauka. Ja sam diplomirao na novinarskom a on na smeru za medjunarodnu politiku. Sticajem okolnosti, on je započeo karijeru kao profesor pančevačke gimnazije a potom kao novinar lista Industrije stakla "Pančevo" "Naša reč".
Nakon mog isterivanja iz sa mesta glavnog urednika "Pančevca" opštinske vlasti su naložile novopostavljenoj direktorki i urednici lista Slobodanki Rakonjac da iz "Naše Reči" preuzme Stevana Mandića, urednika, te novinare Radeta Stanimirovića i Voju Krkobabića kako bi razjedinjenu i redakciju ojačala svojim pristalicama. Tako je V.K. nastavio karijeru prvo kao novinar a potom i kao urednik "Pančevca". Naši odnosi su nakon toga i dalje ostali korektni ali bez trga nekadašnje bliskosti. Sedeći u Italiji i pomno čitajući sve što mi je od kuće stizalo, nisam mogao da se uzdržim i V. Krkobabiću ne napišem nekoliko površnih analiza njegovog pisanja kao i njegovog uredničkog angažmana. On mi je na moja odgovorio prvo jednom a potom još jednom na odgovor koji sam mu uputio. Upravo ta pisma: treće i četvrto posebno preporučujem.
Nakon pobede opozicionih partija na lokalnim izborima u Pančevu, s jeseni 1996, te nakon konstituisanja opštinskih vlasti u proleće naredne godine, došlo je i do smene na čelu "Pančevca". Iako do tada, po vlastitom tvrdjenju, apsolutno "stranački neopredeljen" Krkobabić je dobio prestižnu sinakuru u fabričkom listi Rafinerije nafte Pančevo, bez konkursa i pratećih procedura.
Ronco all' Adige 12.05.1995
Dragi Vojine,
Dozvoli mi da ti na ovaj način čestitam sećan dogadjaj koji se u novinama, na čijem si celu, desio na prvoj strani broja 3565 od 21. aprila. Tu i tada, ime mr Sinise Batala, okruznog nacalnika, pojavljuje se tacno tri puta. U istoriji ove novine, to jos nije zabelezeno.
Znam, reci ces da nisi ti kriv sto je nacalnik hiperaktivna politicka licnost i sto mu svaki mig zasluzuje tretman prve strane. Slazem se sa tobom, ali razlog sto cestitke upucujem bas tebi je upravo tvoja zasluga sto si ove novine uspesno ukalupio u duh vremena, tako da i bez tvoje volje one sada reaguju cak i na najblazu koliku načalnikovog debelog creva. Trud za postici ovako nesto nije bio mali pa ti ja od srca porucujem: srećne ti rane junače i, ako Bog da, da se uskoro ovaj rekord i prebaci.
I zasto samo na prvoj strani?
Sveprisutnost naseg nadstranackog nacalnika u zivotu grada je poprimila izuzetno velike razmere koje moraju naci odgovarajuci ekvivalent u njegovim nadstranackim novinama. Moram da ti skrenem paznju da Sinise nema na kulturi, nema ga u maticnim knjigama, a ovo drago ime nikako da pronadjem ni u "Slovu o veri". Nesto sam se bio ponadao da cu ga pronaci bar u "Saobracajnicama", ali - uzaman. Znam da bi ti, muski i hrabro, objavio tu vest da je mr Sinisa kojim slucajem kolima usmrtio cetu djaka na pesackom prelazu, ali jedino ukoliko bi ceta brojala vise od 20 djaka, na pesackom prelazu koji je bio u bojama nase trobojke. Zato ti predlazem da, posto je ova saobracajka prosla bez mrtvih, objavis jedan ljut urednicki komentar (kako ti vec znas) o tome da policija nista ne preduzima i time podriva temelje pravne drzave.
Mislim da ti to nece biti tesko jer, kako vidim iz tvog uvodnika u vec pomenutom broju, ti uzivas u obilju slobode, tako da se viskova galantno odrices posprdjujuci se sa g. Milanom Mikovićem (SPO) sto mu je briga za pančevačke medije uopste pala na pamet. Na ovim britkim recima ti ne mogu cestitati jer je novinarsko ulizistvo standardna kategorija nase drustvene stvarnosti pa ti ne pretstavljas neki znacajniji kuriozum.
Ubedjen sam da svoje citaoce nisi slagao. U literaturi su zabelezeni slucajevi zatvorenika koji nisu zeleli da izadju iz zatvora, kao i bolesnika koji su se u ludnici osecali kao kod kuce. Ne kaze se dzabe: svoja celijica - svoja slobodica. U ćeliji je sve na dohvat ruke, jelo dele tri puta na dan, cak se i nebo vidi kroz prozor. A na slobodi stalno si na oku drugih i stalno moras da se dokazujes, preispitujes, da se boris. Stoga, ako ti iko bude zamerio na ovom tvom stavu o slobodi, osim na nacalnika, slobodno se pozovi i na mene. Na tvojoj sam strani. Tebi zaista vise slobode i nije potrebno.
Ej, pade mi na pamet jedna lepa i, nadam se, korisna zamisao. Posto sam jedan, ako ne jedini konzument tvoje novine koji je cita od prvog do poslednjeg slova, mogao bih da ti za potrebe redakcijskih izvestaja saljem analizu svakog broja. Ti, koliko vidim, od silnih obaveza (nacalnik je sve furiozniji) nemas vremena za citanje novina (videti tekst D.N.P-a na 4. strani, pasus peti, ispod fotke) pa te zato molim da porucis Ljubini, da kaze onom D.D.-u kako ovde ne vazi siptarski pravopis pa iza skracenica mr i dr ne treba stavljati tacku, bez obzira na to da li se titulise Nacalnik ili pak obican smrtnik.
Onog skojevca iz Bosne da cuvas i pazis. "Pancevcu" ludonje nikada nisu manjkale, ali ovaj je unikum. Stil iz vremena ORA "Samac - Sarajevo", pravopis - iz istog perioda, tempo zestok - nacalnicki, opredeljenja - na liniji Poslednjeg Kongresa... Siguran sam, kad bi ga samo pustio, taj bi ti ispisao cele novine sa sve malih oglasa. Ukoliko uskoro ne postane glavni urednik (i pored svih kvaliteta, ti si ipak visestranacki dekadentan) ceka ga sigurno mesto u Muzeju srpskog novinarstva. Tu ce biti eksponat - primerak zdrave novinarske snage iz perioda obnove i izgradnje, ali u isto vreme i upravnik, kustos, portir i dopisnik vise lokalnih listova kojima ce dojavljivati ko je sve i kako prdnuo u Direkciji za izgradnju grada i sta sa "retardiranim" zemljistem uciniti u "satelitskim" graTskim naseljima. Molio bih te da ga u cilju daljeg prof. usavrsavanja licno odvedes na "Streliste" i objasnis mu da su "satelitska naselja" nesto sasvim drugo. Cuvaj ovo kadrovsko blago Vojine. To je tvoj dug i prema narodu i prema Partiji.
Eto, ja toliko. Ovo pismo slobodno mozes da objavis. Jako bi me obradovao. Ukoliko ti ne dozvole, ili D.D. bude imao konstruktivne primedbe na izneto, slobodno napisi u svom uvodniku: Ima nekih, za divno cudo, koji citaju nase novine. Iako mi pisemo da bi, osim mr Sinise Batala citali i drugi, ipak ih molimo da ne preteruju.
Ćao i piši mi.
Tvoj prijatelj iz mladosti
Ž. M.
Ronco all'Adige 8.02.1996.
Dragi Vojine,
Evo ti, uz zaista iskreno izvinjenje, pisem i ovoga puta, lisen, kao i ranije, namere da prevaspitavam, ucim te ili ti popujem. To je beznadezan posao jer smo obojica u godinama kada se te stvari vise ne rade. Pisem iskljucivo da bih te podsecao na ono sto govoris i cinis, jer se bojim, da ces, koliko sutra, reci da tokom ovog mahnitog vremena nisi znao sta radis te da su ti se svi ovi jadi izmigoljili iz ruku. Necu se sada baviti tvojom novinarskom hrabroscu za koju smo obojica vec konstatovali kolika je i kakva je (ja sam konstatovao, a ti si se precutno slozio), nego bih se pozabavio tvojim strucnim, odnosno zanatskim angazmanom. Znam da pametan svet u Pancevu ne cita "Pancevac" tako da nema ko da ti skrene paznju na gomilu budalastina koje objavljujes, a oni koji nesto i znaju, te vide ove strahote u novinama, digli su ruke i od sebe samih, a kamo li od tebe i tvojih novina. Ostajem ti, dakle, jos samo ja kao pasionirani i strasni citalac ne samo tvog "Sirokog stupca" nego i svih drugih tekstova u Novinama, racunajuci i male oglase.
Elem, da podjemo prvo od jedne tvoje igrarije objavljene u "Sirokom" u broju od 22. decembra. Tamo stoji: "U rastreseni politicki prostor, posle pada komunizma, uletela je zapadna "koka-kola demokratija". Bila je to ohrabrujuca promena koja je nudla vece pojedinacne mogucnosti: kolektivizam je pao u zaborav."
Priznajem da je teza malo zbunjujuca. Da li mislis da su Rusi, Poljaci, Bugari, Rumuni i Madjari zaista prekopirali institucije americkog politickog sistema. Ako to mislis, onda se varas, ili obmanjujes citateljstvo. Dakle, ta tvoja "koka-kola demokratija" je deformitet, nesto onako kako Mali Perica zamislja demokratiju, odnosno nesto nalik na ovo kod nas, mada bi ovdasnjem politickom sistemu vise odgovarao naziv "Rakina demokratija" , ili "demokratija Rakine krave". Dakle, "koka - kola demokratija" nije uvezena iz Amerike, vec je u istocnoj Evropi stvorena, kao mutant, kao forma jednog drugacijeg politickog sistema nakalemljenog na staru, nepromenjenu drustvenu strukturu. Ti tog mutanta u ovom delu teksta nazivas "ohrabrujucom promenom". U poslednjem abzacu kazes: "Valja traziti neka druga resenja. Izgleda da se sa "dzins i koka kola demokratijom " ne moze daleko, a za sada je samo to sa zapada poslato i na NESRECU (verzal moj) prihvaceno." Znaci sada imamo uz koka - kolu jos i dzins sto mu je neka, valjda, podvrsta "koka-kola demokratije", sa kojim se, kako kazes, ne moze daleko. Takodje kazes da se ni sa komunizmom ne moze daleko, pa se onda pitam sa cime cemo dalje. I ko je, molim te, Rusima i inima u Ist. Evropi POSLAO "demokratiju" sa koka-kola predznakom?
Nadam se da i sam vidis koliku si konfuziju stvorio, iz prostog razloga sto, pre svega, ne razlucujes uzrok od posledice, sasvim proizvoljno baratas pojmom "demokratije" koristeci ga, cas za imenovanje oblika vladavine, cas za oslikavanje nekih drustvenih procesa ili politickih institucija. Ruse i ostale nije snasla beda zbog demokratskih izbora i politickog pluralizma, vec zbog svega drugog sto ti sad ne mogu nabrajati jer bi mi odnelo mnogo prostora. Posto si, ocigledno, tek stigao odnekud i kao da nista do sada nisi citao, pretpostavi sta jedan narod koji je ziveo pod carem samodrscem, pa posle pod Staljinom, Hruscovim i Breznjevom, moze da, nakon toliko dugog razdoblja diktature, trazi na izborima: samo novog hazjaina koji ce stvar da dovede u red. A sta mogu da ponude politicari odnegovani na kratkom kursu SKPB-a, koji se prekonoc preimenuju i prekvalifikuju u liberale, demokrate, rojaliste i nadasve - biznismene. Samo obmanu, jer takvim tipovima nije stalo ni do kakvih promena vec samo i iskljucivo do licne drpacine. Ja bih njih i mogao da razumem, ali ne mogu da razumem tebe koji cak ni to ne shvatas. Za tebe su svi ti procesi tako jdnostavni, tako lako predvidljivi, tako veseli... A iskreno govoreci, ishodom izbora u Rusiji zabrinuti su ne samo Nemci i Austrijanci ("toboz") nego i ja licno. Zamisli onog ludaka Zirinovskog, u Kremlju, za stolom gde je ono crveno dugme kojim se otkacinju rakete. Ti, izgleda, nemas zbog cega da se sekiras. Zivis u Kacarevu.
2. Kad je rec o tvojim uvodnicima, molio bih te da obratis paznju na prostotu koja ponekad iz njih provejava. Ako ne mozes da ispadnes duhovit, onda bar ne ispadaj ni smesan. Jer kako drugacije tumaciti sledece poredjenje: "Statistika. Ona je poput zgodne plavuse u bikiniju- sve otkriva, a najlepse skriva." (mislis li da crnke ili one kestenjaste u bikiniju otkrivaju sve??) Ili "Doktori mogu da SIBNU pogresnu injekciju, a ugostitelj, ako nista drugo, moze da pljune u kafu". Te kafanske poskocice i rezone bi u svakom slucaju trebalo izbegavati, jer bi se moglo dogoditi da citaoci poput moje gospodje Mirjane pomisle da si tekst pisao prilicno "nakvasen". Jedva sam je ubedio da nisi bio pijan, vec da ti je takav stil.
3. Ali kad je vec o picu rec, nikako nisam mogao da se otmem utisku da si uvodnik u broju od 19. januara, pisao bas dobro raznezen. Naslov mu je "Zimske ruze". Tu razmatras najnoviju pojavu "omasovljenja" (navodnici tvoji, pa ne znam sta bi ta rec trebalo da znaci) SPS. Pri kraju pasusa sledi naravoucenije. Citiram: Opozicija koja je uvek o mladima govorila kao o "prirodnom savezniku" izgleda da je izgubila i ovog dzokera. Zasto je to tako, tesko je reci. Deo odgovora se krije i u tome da su i mladi izgustirali sve harizmatske vodje, oslobodili se iracionalnih motiva, platonskih ljubavi, seks simbola i ostalih sarenih laza liderske politike, i racionalno sagledali gde se krije politicka, a pre svega ekonomska moc.
Vojine, Vojine, cega sve ovde nema, moj brate?! Prva stvar: opozicija izgubila dzokera. Ti hoces reci da je SPS sa ovih novih 300 clanova dobio 300 novih glasaca. Jer, reci mi cemu partijama ovakvog tipa(racunajuci i sve druge u Srbiji) sluze clanovi? Ukoliko si zaboravio: poslove nose aktivisti, a ostali glasaju. Clan ne sluzi nicemu ako nije aktivista ili ako nije glasac. A ko ce ih kontrolisati kada budu glasali, tim pre sto su motivi ulaska krajnje problematicni ( o cemu i ti sam nesto naslucujes). Ako je 300 novih dusa u stvari 300 novih glasaca, to i nije neki broj. Sta mislis, koliko se glasaca moze IZGUBITI kada se izgubi rat, iznevere osnovni nacionalni interesi i sve ono sto je lider pricao i obecavao za sve ove godine, a zemlji i narodu natovare sankcije, beda i propast? Ili mislis da sve to nije bitno za raspolozenje biraca i da ce ovih 300 "oruzenih" to nadoknaditi?
Idemo dalje. Mladi su, kazes, izgustirali sve harizmatske vodje. Koje ?? Vuka Draskovica? OK. On jeste harizmatski vodja. Ali, koga jos? Djindjica, Kostunicu, Seselja...? Znaci i ovi su harizmatski, a ovaj kod koga su tih 300 dosli nije harizmaticar. On je obican, skroman covek koji gleda svoja posla. O njemu se ne pevaju pesme kao ona "Ko to tamo kroz Topolu prodje...", Njegovo ime se ne izgovara kao sinonim za SLOBODU, ne nosaju se njegove slike kao ikone. Njemu se veruje, jer on, sve sto kaze i odrzi. Rekao je nedavno da pod sankcijama mozemo da izdrzimo i hiljadu godina. Kad brze prodje, majku mu!!
Pa dalje: oslobodili se iracionalnih motiva, platonskih ljubavi, seks simbola i ostalih sarenih laza liderske politike. Ajdeee, sto bi rekao Radovan Treci. Znaci ljudi se oslobodili iracionalnog motiva, odnosno potrebe da stvore i vide jednu drugaciju, bolju Srbiju, jednu normalnu drzavu koju bi ostatak sveta dozivljavao, ako ne drugacije, a ono bar kao Cesku ii Madjarsku... Tako oslobodjeni iracionalnosti usli su u carstvo SPS - racionalnosti! Ne bih se oko ovoga zadrzavao jer me ceka nova poslastica: oslobodili se mladi, kazes, PLATONSKIH ljubavi. Znaci, dok su navijali za one druge, o kojima ni sam nemam neko visoko misljenje, bludeli su okolo kao skopci obozavajuci na daljinu Vuka, Danu, Sesu, Djindju... A sada, u SPS-u, moci ce nesto i da povale. To i nije tako losa zamisao (s tvoje strane) ali bih voleo da znam : KOGA. Eto, govore zlobnici, da nas gaulajter sobaljuje samo daktilografkinje i kafe-kuvarice. Sta mislis da je ostalo ovim jadnim ruzom zakicenim smrtnicima?? Mozda Duska Djogo ili Goran Percevic?
Ali, kitis ti dalje, nisu se oni oslobodili samo platonskih ljubavi, nego i seks simbola. Ovo mu dodje nesto kao cista kontradikcija. Usput, ubih se da se setim ko su to seks simboli na opozicionoj politickoj sceni? Ako nije Seselj koga si i ti, svojevremeno skoro erotizovano obozavao, ostaje mi jos samo Vesna Pesic. Ukoliko je ova gospodja za tebe seks simbol, onda bih ja to i mogao da progutam. (Sto ljudi , sto ukusa) Ili ti je mozda drazi Zarko Korac ? Uzgred budi receno, americka stampa pise da je drug Milosevic obozavan od strane zenskog sveta, pogotovu gospodja njegovih godina. Molio bih te, da shodno tvojim otkricima i tvom vidjenju seksizma u srpskoj politici, uputis Amerima jednu tvoju studiju nalik ovoj. Otvorices oci ljudima.
I na kraju vrhunski, oprosti na izrazu, bezobrazluk Otkacili se mladi sarenih laza LIDERSKE politike, pa stoga dosli u SPS koji, to svi znaju, nije LIDERSKA stranka. Ovo ne bih komentarisao. Rec je o cistoj "batalovstini" (na koju nisi imun) o kojoj se ne raspravlja. Jer, problem je higijenske prirode. Onaj ko se dohvati da dokazuje kako je "batalovstina" neistinita, ispada veca budala od autora iste. Stoga - cutim.
Ako te bas zanima, otkuda toliki mladi u SPS-u, recicu ti. Pre svega Drug je Tito izd'o naredjenje da nas do Kongresa bude milion. To je prvo. A kad Drug Tito nesto kaze, to mora i da "bidne". Drugo. Osetio narod da ce posle sankcija malo da se zivne. Ipak sve zamrlo, posla malo, a tolika deca proteklih godina ZAVRSILA i cekaju na posao. A zar nije lakse naci posao uz CLANSKU KARTU nego bez nje? Jeste, ili nije, sta mislis? Znam, reci ces nije, jer eto , ti si dokaz: urednik si, a nisi clan. Ni o toj tezi ne bih raspravljao iz gorepomenutog razloga.
4. A sada, jos jedan osvrt na "sibadzijski" broj sa doktorima i konobarima koji pljuju u kafu. Na naslovnoj strani imas jos jednu budalastinu. Ispod fotografije zbunjene gospodje sa veknom hleba u rukama stoji krupan naslov: "Posto vekna". Ja priznajem da se tako govori na sokaku, ali u novinama, pogotovo na prvoj strani istih, treba da pise: Posto JE vekna, i da se, (ukoliko je to pitanje, a jeste) na kraju recenice stavi i znak pitanja. To je ovo: ?
Na istoj toj strani, Drug Slucaj se malo poigrao sa tobom i tvojim urednikovanjem. Pored teksta pod naslovom "Lane dobro, a bice i bolje" stavio je reklamu gde je krupnim slovima napisano: BAJKE. To nije bilo lose, jer je g. Pandurov, iako arhitekta, sve bajkovitiji. Mogao bih se zakleti da u ovom vrlom drugu imamo naslednika naseg gaulajtera, samo ako se neko seti kako je Magistar nekad huskao na rat i pozivao na ubijanje hrvatske dece. (Vidi u "Pancevcu" iz oktobra 1992. jer to moze i tebi koristiti da ga, ukoliko se Mr Sinisa oklizne, onako hrabro, kao Mileta Arafata, strmopizdis niz komitetske stepenice ).
5. Novogodisnji broj me je odusevio. Nacisto! Na prvoj strani: Fotografija predsednika postine i KLOVNOVI. Odlicna kombinacija Druga Slucaja, pravo resenje i ilustracija minule godine, bravo uredniče!! Fotka me je najpre zbunila. U publici koja je posmatrala pomenute klovnove video sam svet obucen u letnja odela. Ovo su sigurno neki Rusi koji obozavaju da setaju goli po mrazu, pomislio sam, ali me je potpis nacisto dotukao. Pisalo je: "Detalj sa otvaranja, a novogodisnja noc ce biti jos veselija". Znaci, klovnovi su nesto otvorili, ali sta?? Gledam nadnaslov, a tamo kaze : I u Pancevu docek nove godine na otvorenom". Oho, znaci nije samo London, Pariz, Rim nego i Pancevo. Ali sta su otvarali, ako je sve vec na otvorenom. Citam naslov: "Veselje do zore, a i posle". Procitao sam cak i podnaslov ali odgonetku nisam pronasao: Klovnovi su nesto otvorili po letnjem vremenu, pa ce na tom otvorenom da bude docek Nove godine koji ce trajati do zore, a i posle. Onda sam pogledao potpis. Moj prijatelj M.DJ, onaj sa radne akcije "Samac - Sarajevo". U tekstu sve biser do bisera - sjani stilski niz zapocet na pomenutoj akciji, a sankcionisan i kodifikovan u Bosni Hamdije Pozderca i Tode Kurtovica, takodje vrsnih pisaca. Pa kaze: "A program je zanimljiv mada se za ULAZAK nece naplacivati ULAZNICE". U poletnom stilu sledi nabrajanje ko ce sve ucestvovati pa ce nastupiti "izmedju ostalih, FOLKLOR "Abrasevic", duvacki orkestar..." M.DJ. cak obecava i vola na raznju "koga ce mesari KRCMITI besplatno", a bice i "pljeskavica NA ZARU i drugog rostilja" (verovatno takodje sa ZARA). Na kraju razjasnjenje: "Ovo sve je dogovoreno na sastanku kojeg je INICIRAO nacelnik Okruga Mr Sinisa Batalo..."
Vojine, za pocetak da ga odvedes u kafanu i naucis da pljeskavica nema bez zara, odnosno da se zar podrazumeva, a potom da mu izgrebes na masini znakove navoda
( " "). On to koristi gde god stigne, a narocito kod sintagme "opstinska vlada". Sto li sirotu Petranovicevu vladu stalno stavlja pod navodnike? Da ne sluti na neko zlo?
Da feste ipak nije bilo, pa cak ni pljeskavica sa ŽARA, nisi objavio u narednom broju. To za tebe i nije bilo vazno jer novine i ne pisu o onome sto se nije desilo, vec samo o onome sto jeste.
Predsednik postine dr Radenko Topalovic je bio sjajan, a ti jos sjajniji. Vid' pitanja: "Mir, ukidanje sankcija i razvoj, bile su zelje na kraju 1994. godine, a to ste istakli kao najvaznije ZADATKE u lanjskom intervjuu..." Pazi ga sad, Radenko jos prosle godine stavio u zadatak mir i ukidanje sankcija!! Kome ? Milosevicu?? Sad vidim zasto se ovaj potonji toliko polomio po onoj americkoj kasarni. Uhavtila ga prpa od Topalka. Dao Topalko zadatak, boga ti.
Tebe bih molio da zapamtis da se nikako ne moze reci da su u selima OTPOCELA SA RADOM javno komunalna preduzeca. To ne znaci nista. Kaze se POCELA SU DA RADE. Uzgred budi receno, imas li ti lektora ili ti taj posao i dalje radi spremacica Ljubina u pauzama strikeraja?
Tvoj uvodnik u ovom broju bio je pravi. Sa konstatacijama se uglavnom slazem, ali si me u zavrsnici totalno razocarao. Ti si nabrojao zbog cega nam je bilo tesko u protekloj godini, nabrojao si i zbog cega ce nam biti tesko i u sledecoj. Ali, umesto da se zapitas zasto je to bilo BAS tako, a ne drugacije, zasto smo mi morali da zivimo u "vremenu krvi i suza", ti nam savetujes: "Ne berite velike brige, nacionalne dileme, drzavne probleme, za to su zaduzeni drugi, jer ko kaze da obican svet tu nesto moze-klevece i laze". Sto bi neki iz Kacareva rekli : Opa bato!! Evo nama novog politickog programa sa stranica nezavisnog, nadpartijskog, te samim tim, objektivnog "Pancevca". Znaci, stoko-kus, zabi nos u pos’o i ne osvrci se. Ako ti ga neko uvaljuje odnazad-neka uvaljuje, ako uvrce jaja-neka uvrce, mi gledamo svoja posla. Kako cemo ziveti sutra, kako ce ziveti nasa deca, hocemo li uopste ziveti, sve su to velike brige koje nisu za stoku. Znaci, to je, Vojine, tvoj predlog cime bi se imala zameniti dekadentna "koka-kola i uz to jos i dzins demokratija". To ce nas konacno izvesti iz balkanskog gliba u koji su nas uterali razni gazimestanci sa suncem u kosi i njihove dnevnicki raspolozene gospoje?! Svaka cast, svaka cast, ili sto bi rekao drug Sloba: A sada svi na svoje radne zadatke. To sto su mnogi u medjuvremenu zaglavili rupu ili postali rucak za vrane, nema veze. Nacionalnih dilema po tebi, vise nema. A sta cemo sa vekovnim ognjistima, sta sa tvojim Koljanima, zar ni to vise ne postoji, ni ti ljudi sto tumaraju Srbijom trazeci Batalove vinograde i oranice, ni oni vise ne postoje. A ti, postojis li ti? Ja bih rekao da postojis ali da ti to veoma tesko pada. Bar sudeci po ovakvim tvojim tekstovima.
I sta ce posle svega, dragi Vocine, da pomisli tvoj citalac, pogotovo gad vidi kako te hvali Bata V. Kaze: "Informisanje u protekloj godini je u kontinuitetu u tendenciji kvalitetnijeg upoznavanja gradjana sa osnovnim problemima koji su bitni za njihov zivot". Drug Bata u klin, ti u plocu. On te hvali da si upoznavao gradjane u kontinuitetu i tendenciji, a ti kazes da on klevece i laze.
Dakle, gde god se okrenes, za sta god se uhvatis- kontradikcije i haos. Vazno je da si lik pokojnog Pavlovica stavio uz glavu lista, da time posvedocis kako je tvoja uredjivacka politika barabar sa Pavlovicevim idealom slobodne stampe. (Na kalendaru za proslu godinu cak si stavio dva otiska njegovog lika, sto zaista nisam znao sta predstavlja i cemu sluzi, osim da je slavni preteca imao brata blizanca) Buntovnika, hapsenika, pacenika, emigranta koji je tukao ne samo po tudjinu vec i po sopstvenom djubretu, poredis sa ovim tvojim idimigadodjimiga, pisanim na falicnom srpskom jeziku, punom neukusa, falsa i politickog ulizistva. (Ako ti je tesko da analiziras ceo list, uzmi jednom pa procitaj makar potpise ispod fotografija u nekoliko poslednjih brojeva) Govorim ti to bez gneva, jer toliko je toga upropasteno i zasrano da jedna unistena novina ne predstavlja neki osobit gubitak. Trenutno, citajuci tvoje novine pokusavam da se zabavljam. Gledam gde se ide i dokle moze da se stigne. Jer, hteo ne hteo, radio ne radio, ti ipak pravis list koji je svedocanstvo naseg vremena (o tome sam ti vec pisao), tako da ce kroz pedeset ili sto godina svako ko bude uzeo u ruku tvoj "Pancevac" moci u cugu da kaze: Ovo je novina Miloseviceve epohe.
U tom smislu mozes biti potpuno miran i zadovoljan, a meni oprosti na otvorenosti. Veoma cu se radovati ukoliko mi budu stigli tvoji kontraargumenti. Ali, u svakom slucaju, opet cu ti pisati. Moram da vezbam.
Ostaj mi zdravo i veselo.
Ronco all'Adige 30.maja 1996.
Dragi Vojine,
(sledi deo pisma apsolutno lišen svake ironije i dvosmislenosti)
Teško ti mogu opisati zadovoljstvo koje sam osetio kada sam u poštanskom sandučetu pronašao tvoje pismo. Doduše, svako pismo iz Otadžbine me raduje, ali ovo tvoje će naći posebno mesto u mom dnevniku jer, čini mi se, označava jednu generalnu prekretnicu, jednu sasvim neočekivanu promenu raspoloženja. Konačno da od nekoga od vas dobijem odgovor!! A pisao sam i Batalu i Pjevićki dva puta i Neši Arhitekti... I niko da zucne, niko bar u pizdu materinu da me otera. Samo nabusito, ignorantsko ćutanje. Konačno, nakon tri primljena pisma, javljaš se ti i ja znam da nakon ovog tvog odgovora ništa više neće biti kao što je bilo, odnosno, da su se mnoge stvari već promenile, ali ja to, do sada, nisam znao.
(odavde napomena iz prethodne zagrade prestaje da važi)
A sad da se pozabavimo malo tvojim tekstom i to redosledom kojim si i sam pisao, nadajući se da si ovoga puta "lišće" sačuvao, te da ćeš moći da se setiš o čemu je reč.
Pre svega, poziciju da se braniš si sam izabrao. S obzirom da pišeš komentare u svakom broju, koji bi trebalo da opredeljuju ili da proishode iz uredjivačkog koncepta (filosofije) lista, očekivao sam da ćeš se za svoje stavove boriti, da ćeš ih obrazlagati, a ne braniti se. To da bi na "mnoge (moje) napade" mogao da odgovoriš sa "isto toliko aergumenata" ne mogu da ti poverujem. Tvrdnja je bez korena i, što je najgore, bez ikakvog kredita jer do sada, a ni sada nisi odgovorio ni na šta. Znači, ovo bacamo u vodu.
Sledi, što bi rekao moj pok.deda Vojislav, krucijalno pitanje o tome šta "brat" Žika zapravo hoće, zašto se napizdio baš na tebe te mlati praznu slamu postavljajući ti glupa pitanja o "lišću" starom bar dva meseca? Hitam da odgovorim, brate Vojine. Pre svega - proklete emocije. U "Pančevcu" sam proveo punih trinaest godina, tu sam učio, sazrevao, počinjao i završavao, ukratko proveo jedan lep komad života koji se ne zaboravlja tek tako. I kako vreme više prolazi, a naši životi tonu u naslage sveprisutnog mulja ove godine mi izgledaju sve lepše, a dometi koje smo tada postizali sve veći. Posle se "Pančevac" tragično sunovratio ispod svakog nivoa. Počela je Rakonjka, a onih nekoliko brojeva nastalih pod Kinderfrajlinom uredničkom rukom zaslužuju počasno mesto u istoriji srpske novinske sramote. Kada ste konačno uspeli da najurite ove dve, uredjivanja si se dohvatio ti, ali si se od predhodnica razlikovao po ljudskom odnosu koji si imao prema potčinjenima kao i po tome što si uspeo da iz novina izbaciš elementarno ludilo. Sve ostalo, beše isto ili skoro isto. Ne samo da si pudljiv u odnosima sa vlašću, ne samo da nisi imao muda da ukažeš čak ni na očigledne istine, nego si dopustio da se novina i zanatski skljoka, da (i bez klanjanja Siniši Batalu), prestane liči na novinu. Imam utisak da tebe isuviše nije briga za to što radiš, da si nedopustivo lenj i inertan, da si se umrtvio i zabajatio. Stoga sam sa nekoliko oštrih pisama pokušao da te razmrdam sve misleći da si u ovim sramnim vremenima zadržao bar malo samopoštovanja i da tvoje batalisanje mora da ima nekakvu granicu preko koje čestit čovek niti sme niti može da ide, pa da košta koliko košta.
Smatrao sam da bi u ovim čemernim godinama, okružen moralnim i intelektualnim autoritetima poput Bate Vujovića, Miroslava Pavlovića te Siniše Batala i ostale bratije, zaista mogao da pomisliš da tvoj urednički i autorski angažman ispunjava minimum uslova pod kojima bi se nešto moglo nazvati novinom. Ja sam, za razliku od tebe uvek, i u redakciji i van nje, imao oponente. Ti imaš samo nadzor autoriteta koji zna samo za "da" i "ne", samo za "sa nama je" ili "protiv nas je". Vlasnici naše varoši, novina, a i tebe samog su prezadovoljni sve dok riškaš po "novoj deponiji" ili se interesuješ za stanje "Zelenilovog" rasada. Tvoji čitaoci su takodje zadovoljni. Oni koji nisu izgovaraju ime "Pančevac" tek kad moraju i to sa ravnodušjem ili čak gadjenjem, a oni koji jesu, niti pokušavaju da čitaju tvoja sočinjenija. Njih, pre svega, zanimaju oglasi i čitulje, deo novina koji i ja, ovde, prvo iščitavam. Dakle, mislio sam da će nekoliko površnih jezičko - logičkih analiza moći da ti otvore oči, da ti ukažu da novine u kojima se nalaze tekstovi koji počinju sa "Danas su nas zvali telefonom iz Muzeja i rekli su nam da ..." u stvari nisu novine nego neko mrtvorodjenče štampano na novinskom papiru. Tu, brate Vojine, nema opravdanja i vadjenja na "materijal kojim raspolažeš". Tu se onada zasuku rukavi pa se legne na posao. Ako čoveka već ne možeš da promeniš ili otpustiš (otpušteni smo samo Spremo i ja jer je naša nepismenost bila mnogo izraženija) onda, gumicu u šake pa briši i dopisuj. I sam si u novogodišnjem broju pozvao narod da se mane politike i prione na posao.(Zamisli!!!) Mogao bi bar ti da im pružiš pozitivan primer. Nemoj mi reći da se pretržeš od posla, Skojevac ti i onako popunjava pola novina a da se ni ne zaduva pošteno. I zabrani konačno spremačici Ljubini da ti radi lekturu kao i Radetu da piše o likovnoj umetnosti.
Eto, toliko o tome šta bratu Žiki leži na srcu. Nadam se da si baš to i pretpostavljao.
Idemo dalje. Tema glasi: politički i moralni kurvarluk. Na to sam ti i u ranijim pismima ukazivao, pa ne mogu da shavtim tvoje insistiranje da o tome govorim još otvorenije. Ipak, pokušaću.
Da, zameram ti, veoma ti zamram na rečenom kurvarluku:
1. Zameram ti i još uvek ne mogu da zaboravim ono oblačno oktobarsko jutro 1992.kada ste se, na poziv one (…), vas trojica pojavili u mojoj redakciji, čedni i uspijeni baš kao nekakve šmizlice, znajući pri tom da tako udarate nož u ledja i meni lično i jednoj čestitoj novini. Imali ste zajedno skoro 150 godina, a kao niste znali o čemu se radi. Bili ste ubedjeni da na taj način činite uslugu srpskom narodu. To je tada bilo u modi.
Veoma izbegavam da ti prekonosiram svojim primerom, ali sada ću prekršiti pravilo i rećiću ti: da me je ikad ikakav direktor Staklare pozvao da zamenim pobunjene kolege "Naše reči" ili "Nedeljnih pančevačkih novina" pre bih vlastita muda odsekao nego pristao na tako nešto. To neka ti služi kao ravnanje čemu se i ubuduće (priča još nije završena) imaš nadati od mene. Ipak Boga (još) ima pa je ubrzo usledila i kazna. I to kakva !! Nakon desetak, dvanaest godina novinarskog staža i ugleda koji si (nesporno) stekao u ISP-u, dočekao si, brate Vojine, da ti za urednika dodje jedna tamnoputa kinderfrajla sa fotokopiranom diplomom srednje negovateljičke škole iz Djakova!! Hazjainov duh koji bludi Srbijom uživa da se grubo šali čak i sa svojim sledbenicima. Najomiljenija mu je disciplina zagnjurivanje glave u kiblu. Budući da je od iskustva u tim stvarima, Njamba je pobegao iz "Pančevca". Ti si ostao i obezbedio još jedan biser u svojoj novinarskoj biografiji. Rečenica će glasiti: "Uspešno je saradjivao sa urednicama "Pančevca" Slobodankom Rakonjac i Dragicom Nikolić
2. Zameram ti potom što povodom mog i Spremovog otkaza niste podigli ni reč ni glavu. Složili ste se i, što je mnogo tragičnije, složio si se sa tim da budemo šutnuti kao šugavi kerovi. Bio si ubedjen da smo već imali obezbedjen posao kod 'Ojkića ?
U redu. Stoga bi i ti sada mogao da se slobodno ritneš na Batala i popiješ otkaz. Garantujem ti da bi te 'Ojkić sigurno primio. Probaj.
3. Zameram ti potom što si se, došavši na uredničko mesto oslugeranjčio. Tog titranja ovim opštinskim nikogovićima, tog udvaranja, tog zapišavanja sopstevne, kako profesionalne, tako i lične časti... Učinbio si sve kako bi Uzmi malo starog "lišća", prelistaj ga i videćeš razne jade. Čak su te i otpuštali, kada si imao sjajnu priliku za rehabilitaciju, a ti potom pristao da te vrate. Imam nekakav poetski osećaj da je i to jutro kada si se ponovo vratio na uredničko mesto bilo isto onako sivo i mučaljivo kao i ono kada si prvi put osvanuo u "Pančevcu". Od tada sebi nisi više dopuštao greške. Oko tebe se sve rušilo i tonulo, zemlja propadala u glib, prvo rata, pa raskida sa Bosanskim Srbima, pa potom u mir bez alternativa koji je rasprčkao i poslednje srpskke kuće u Krajini, u tvojoj Krajini, Vojine... a ti ni da trepneš. Sećaš se, nije ti čak smetao ni onaj Batalov žongleraj kada je u jednom broju "Pančevca" bio protiv Vens - Ovenovog plana, a u sledećem za. To se tebe nije ticalo, može po tebi i ovako i onako, ti su tu postavljen da praviš novine, a ne da se baviš politikom.
Koje li zablude !!
Ako je zabluda ??
4. Lično ti zameram, o čemu sam ti već pisao, što nisi objavio da je bivši glavni i odgovorni urednik Živoslav Miloradović dobio spor protiv "Pančevca" te mu je, prema sudskoj presudi, sledovao povratak na posao. To je bila vest čak i za Minovićevu "Politiku", ali za tebe nije. Da je, kojim slučajem, Ž.M. nekog lupio kolima i polupao mu žigavce, to bi već bila vest dostojna "Pančevca". Nisi objavio niti da sam, nakon toga, ja "Pančevcu" dao otkaz. Beogradska "Republika" je štampala ceo sadržaj mog pisma Milosavljeviću, što će reći da se uvek nadje frulica sa koje će se čuti da car ima kozje uši.
5. I ne znam, nakon svega rečenog, šta ti znači ova rečenica iz tvog pisma: "To naravno činiš sa nedodirljivih moralno-političkih visina i iz pozicije moralnog čistunca. Dakle, misliš ti, na ovo imaš pravo. Ne sporim da tako misliš, ali..."
Dragi brate Vojine, svi smo mi u odnosu na Boga grešni. Ali, kada se poredimo medju sobom, našla bi se i po koja razlika. Hoće reći, nisu moje "moralno- političke visine" nedostižne.
One su samo za tebe nedostižne.
Ja ni jednog prijatelja nikada nisam zajebao.
Ne znam po kom kriterijumu si ustvrdio da su država i vlast sinonimi. Da li hoćeš da kažeš da je to pomodna politička žvaka na koju je uhvaćen naš neupućeni narod ili i sam tako misliš, što bi me, imajući u vidu tvoju školsku spremu, veoma začudilo. Ja ti stoga neću pojašnjavati razliku izmedju države i vlasti, ali ću ti s tim u vezi postaviti jedno pitanje. Ako sebi već postavljaš zadatak čuvanja države, onda me zanima zbog čega to i ne radiš. Ako si možda smatrao da Jugoslavija nije tvoja država pa je nije ni trebalo čuvati, šta je onda sa Srbijom (nadam se da treće države nemaš) koju oni kojima je poveren mandat da njome upravljaju, smatraju za privatnu prćiju i muntaju je po svojoj meri i aršinu. Ili ti Vojine možda ne vidiš da je država Srbija ugrožena od svojih vladalaca. Nisi još čuo za inflaciju, bezposlicu, za pljačke ogromnih razmera. Ako si čuo i ako znaš koja stranka i koji ljudi upravljaju tom državom, onda me čudi da te oni samo "ne očaravaju" kako mi pišeš. Koliko se ja razumem u psihologiju, oni bi trebalo da te nerviraju, da ti tako idu na živce, da ne bi žalio ni sebe ni drugih, ni truda ni rada, da tu bandu prizoveš pred lice javnosti. Tako ja zamišljam čuvanje države od autokratske vlasti bezobzirnih mafijaša i prostaka. Ne mogu da verujem da ti misliš kako čuvajući Batala, čuvaš državu te da si ubedjen kako bi magistrovim nestankom sa političke scene, u isti mah nestalo i Pančeva. Isto se odnosi i na republičke relacije jer i Pančevo i Srbija su toliko upropašćeni i unazadjeni da dalje kvarenje nije moguće. Moguća je samo dalja pljačka sve bezobzirnija i sve divljija.
Uzgred, u tom tvom pojmovnom kalamburu sačinjenom od države i vlasti, nigde ne videh gradjanina, a njegova zaštita, Vojine bi trebalo da bude tvoj prevashodan zadatak. Zaštita gradjanina i njegovih sloboda. Niko u ovoj zemlji nije toliko jeben kao naš jadni gradjanin. Primere ti neću pobrajati jer ih gledaš svakog dana (nadam se da bar očiju još imaš). Ili, ako te reč "gradjanin" isuviše podseća na tvoj "seks simbol" Vesnu Pešić, gde je u tvojim tekstovima naš sirotni radenik, koji uz šiptarskog i donekle rumunskog delatnika, danas spada u najobespravljeniji deo evropske radničke klase. Baviš li se ti ovim stvarima Vojine, ili i dalje misliš da je zvirkanje pod staklenike JP "Zelenilo" preči zadatak tvojih novina.
Ali, ti mi pišeš da se, osim zaštitom države, baviš i zaštitom redakcije, pa i sebe samog. Odmah da ti kažem da je u ovom slučaju Redakcija čist pleonazam. Koliko ja poznajem redakciju "Pančevca", tu nema ljudi, izuzimajući mog dragog Taleta, koji bi sutra bili spremni da zarad istine i pravde, te zaštite društvenih i državnih interesa, naberu kožu na šiljak. ( A i zašto bi kada nemaju na koga da se ugledaju?) Stoga je tvoja zaštita suvišna. Od čega ih štitiš? Od prejake reči. Pa one su koliko sam uspeo da vidim, tvoj posao. Stoga se i nazivaš urednikom. Prvi u jurišu, poslednji u povlačenju. Okreni nešto starog Pavlovićevog "lišća" (to su one dve velike ukoričene knjige kojih se obićno setiš početkom aprila). Otvori ih i videćeš šta je urednik. Uvek protiv jačih pa čak i protiv sebe. Imenom i tredicijom, te nesrećnim sticajem okolnosti ti se nastavljaš na delo tog čoveka. Ali, avaj, jadni Joriče: Kako? Čime?
Kada se, dakle, sve sabere i oduzme, reč je pre svega o zaštiti svoje guze, što je,priznajem, ljudski, ali se postavlja samo jedno pitanje: po koju cenu?? Upravo tu negde se nas dvojica razilazimo. Moj stav je: kada se jednom prodaš, prodaćeš se i stoti put, mada će ti cena biti sve niža.
Meni je drago što si ti tako zadovoljan svojim delom kako si se nahvalio u prazničnom broju lista. Drago mi je i što misliš da si izmislio novi način zaštite "redakcije - države - sebe" i što propadanje novine za tebe predstavlja mali ali sasvim očigledan korak napred. Vremena su ogavna, sve se iskrenulo na glavu, ljudi na ušima hodaju, a dupetom gledaju na svet, pa kada svi tako, zašto bi samo ti bio izuzetak. Ono što ja želim sada i što sam ranije želeo je da ti kažem: ipak, nema to veze sa životom dragi moj Vojine. Samo da jednom predješ preko granice , pa makar i madjarske, i osvrneš se unazad, video bi kakva nas je pomrčina prepokrila. Strahota! I nema nam spasa dok bar na jedno oko ne progledamo, dok makar na jednoj nozi ne prohodamo. A toliko smo već odocnili, da se plašim da je tako nešto uopšte i moguće.
Još jednom ti zahvaljujem na priposlatom pismu i izražavam svoju spremnost da prepisku nastavimo. Pozdravi familiji se podrazumevaju.
Živoslav
p.s.
Koverta tvog pisma će završiti u kolekciji jednog veronskog sakupljača avionskih pisama. Kao lud je za primercima iz Jugovine, naročito zbog onih inflatornih poštanskih maraka.Nema ti druge, čim se dokačiš mene neminovno ulaziš u istoriju.
Ronco all'Adige 20.08.1996.
Dragi Vojine,
Primih i tvoje drugo pismo ali me poslovi ometoše da na njega odmah odgovorim iako sam imao jaku nameru. Godišnji odmor koristim za vanredni rad na plantažama krušaka tako da, nakon napornog dana, zaista nisam za poslove ove vrste. Kad, pre neki dan, pade nam jedna bakuta sa platforme za branje, polupa se pošteno, gazda se uplaši policije i inspekcije i mi ti popismo ausvajs, tako da sam i ja došao u priliku da se uhvatim mašine. Pa da predjemo na stvar.
Prva impresija koja mi se nametnula nakon čitanja tvog pisma tiče se tvoje potrebe da me ubediš kako ti nije poznato šta ja zapravo hoću i, shodno običajima polemičarske rase kojoj pripadaš, sve to pomeriš na plan ličnih animoziteta, zle krvi pa čak i izvesne moje iščašenosti jer, kako kažeš, gradim čitavu gradjevinu nebuloza na kojima u suštini počiva moj moralni kredo. Ja sam prepisku započeo s namerom da polemišem sa tvojim političkim stanovištima i da ti ukažem na neprofesionalnost i neprincipijelnost na kojima zasnivaš svoj uredjivački koncept. Onda si ti, u prošlom pismu, napomenuo da sumnjaš kako ti ja zameram moralni i politički kurvarluk, na šta sam ti veoma precizno i argumentovano odgovorio šta ti i koliko zameram. Tebi se, očigledno, ova tema dopala pa i dalje insistiraš da raspravljamo o moralnim aspektima tvog i mog uredničkog angažmana. Nemam ništa protiv, mada sam ja, ponavljam, želeo da se bavimo tvojim tekstovima te "Pančevcem" danas i sutra, iako i priča o onome što je bilo može biti poučitelna, naročito za one koji umeju i hoće da čitaju.
Ti mi s visoka odgovaraš da ti ne pada na pamet da komentarišeš komentare tvojih komentara, jer navodno, naše neslaganje počiva na pukom nepodudaranju ukusa. Kažeš ima i tamo, kod tebe, onih koji su protiv, ali isto tako onih koji tu i tamo ponešto pohvale. Iskren da budem ni ja nisam s raskida da te tu i tamo pohvalim, nadje se u tvojim razmišljanjima i poneko zrnce lucidnosti, probudi ti se tu i tamo savest, ponese te komentatorski žar pa duh čoveka u tebi odagna za časak taj slugeranjski vonj koji te je svega prepokrio. Dakle, dešava se, Vojine, nije da se ne dešava, kao što ti se desi da ti prva strana ponekad zaliči na stranu kakvu bi trebalo da ima jedna normalna lokalna novina. Ali, znajući te kao skromnog nisam bio sklon preteranim pohvalama, smatrajući da će te pokude, ljute i drzovite trgnuti iz tvog samozadovoljnog dremeža koji je do sada proizveo jednu popriličnu zbirku stanovitih jezičko - logičkih budalaština i klasičnih grešaka protiv zdrave pameti. Ti, vidim, na dosta originalan način (jebeš novine bez grešaka) tvrdiš da bi bez tih niskosti tvoje novine bile neinteresantne. Mislim da se varaš i da se ta navodna izreka, koju toliko voliš da citiraš, odnosi na štamparske greške, a ne na pojave hronične jezičko - logičke patologije. Da politiku za čas ostavimo po strani.
Stoga bih veoma voleo da mi u sledećem pismu obrazložiš zašto si preskočio da objaviš da Magistar Batalo nije prošao u Glavni odbor svoje stranke nasuprot masovno izraženoj želji južnobanatskih socijalista kao i to ko je po tvom mišljenju smenio Deda Avrama. Kao što vidiš listu pitanja sam drastično suzio, a ti, ako baš želiš, možeš da je proširiš pitanjima koja sam ti poslao u prošlim pismima i koja su, na žalost, ostala bez odgovora. Mislim da će u tom slučaju naša polemika zauzeti ispravan kurs i da bi od nje moglo biti i nekakve koristi.
Temama koje si pokrenuo u tvom poslednjem pismu sam ne malo iznenadjen. Takav izbor kao i baratanje poluistinama pa čak i očiglednim protivrečnostima, koristi se kada dvojica, recimo ti i ja , javno polemišu. Onda takav metod pod nazivom za zaseniti prostotu služi za pridobijanje polupismene i brzom zaključivanju sklone publike. Ovako, napisano u privatnom pismu, ne znam čemu bi to moglo da služi . Ti bez i jednog dokaza i gomilom kontradikcija u izlaganju hoćeš da me ubediš kako se nešto u čemu sam lično učestvovao zbilo upravo onako kako ga ti vidiš. Kažem, dalje rasprave se prihvatam nevoljko, ali ukoliko postoji i najmanja šansa da saznaš više nego što si znao, moj trud će biti vredan muke. Hajde da vidimo šta te to muči.
1. Javljaš mi da sam ja, kada si ti došao u "Pančevac" već bio izgubio rat. I to definitivno, kažeš, pa odmah zaključuješ da mi nikako nisi mogao smetati. Ja, koliko se sećam, ni o kakvoj smetnji nisam ni govorio. Pisao sam ti samo o moralnom aspektu tvog prelaska. Na jednoj strani imamo jednog kolegu, prijatelja čak, koji gubi rat (definitivno) a na drugoj - drugoga koji ne samo da ne pomaže prijatelju u tom ratu, ne samo da se ne solidariše, ne samo da ne ustaje u odbranu jedne do tada samostalne novine kojoj se protivzakonito oduzimaju zakonski stečena prava, nego jedva čeka da se ušunja u redakciju na poziv jedne, kako se kasnije ispostavilo, krajnje problematične osobe. Dakle, dragi Vojine, nisi ti meni smetao, kao što oni koji se useljavaju u tudje kuće ne smetaju onima koje su neki drugi odatle isterali. Ti i prijatelji iz NPN-a niste stigli, vas je Rakonjka jednostavno preuzela od Perušine ili ne znam već koga, kao pisaće mašine, iz Staklarinog inventara. Sa tvojom bivšom firmom potpisan je, ako se nevaram, upravo ugovor o preuzimanju, a takvi preuzeti meni nikada nisu mogli biti smetnja.
2. Kažeš da sam ja tada već izgubio rat. Porazila me stvarnost. To je tačno, Vojine. Porazilo me je bujanje nacinalističke histerije, krvavi rat koji je izbio, porazile su nas sve docnije pobede mudre politike, porazila me je sva ta krv koja je uzaman prolivena širom naše bivše velike otadžbine. Ja to priznajem i nije me zbog toga stid. Od početaka sam se tome suprotstavljao, toj navali podivljalog primitivizma koji je ubrzo zatisnuo svaku iole slobodnu poru našeg društvenog i političkog života. Ta bujica me je, zaista porazila i zbrisala iz "Pančevca", ista ona na kojoj si ti u te novine došao. Borbu sam nastavio i dalje, pisao sam šta sam hteo" (ti očigledno NE pišeš ono što hoćeš), napadao koga sam hteo, popravljao ljude i stvarnost... I ova ti je na mestu, Vojine. Šta drugo da učini normalan čovek nego da se pobuni protiv onoga što nas je dovelo do ovoga gde smo?? Ili misliš da se protiv mračne stvarnosti ne treba buniti, da je ne treba popravljati jer je stvarnost nepopravljiva ?? Ne znam, Vojine, kod koga si ti učio etiku, ali kod tvojih Krkobabića očigldno nisi. Ili sam ja, ipak, živeo u krivom uverenju?
3. "Don Kihota" si pogrešno pročitao (ukoliko si ga uopšte i čitao). Nije tu reč o ludaku koji kidiše na vetrenjače, kako je zapamtio tvoj dečački mozak. Tu je reč o nesmirenosti ljudskog duha koji je spreman da za ideal, za veru u apsolut (lepote, dobrote, ljudskosti), da sve što ima, rizikujući pri tom da ga nečasni, zli i ništi, proglase za ludaka i budalu. (Eh, da si ti pročitao bar neku od tih knjiga, dragi moj Vojine, drugačije bismo mi sada razgovarali, a možda medju nama spora ne bi ni bilo).
4. Sa nevericom primećujem da te je tvoja polemičarska strast prevela čak i u mističare. Kažeš ti meni: Žiko, nije tebe šutnula Sl.Rakonjac ni sama, a ni kao produžena ruka S. Batala. Oni ti za to nisu krivi. Pa zatim: Sve tvoje nevolje koje su vezane za "Pančevac", a bogme i šire, čini mi se, mogu se objasniti činjenicom da te je porazila stvarnost. To što ti stvarnost poistovećuješ sa, za novinarstvom efemernim igračima, tvoja je nevolja (...) Pre svega ignorisao si pravu stvarnost, prezirao si je, mrzeo, a to se uvek obija o glavu. Na kraju je ta stvarnost porazila tebe.
Ja ovo, Vojine, uopšte ne razumem. Znači, došla stvarnost i hop, galsala u Skupštini opštine o oduzimanju osnivačjkih prava od Preduzeća "Pančevac", pa onda evo je opet, potpisuje mi otkaz, pa onda, vidi stvarnosti kako iz Staklare preuzima Njambu, Voju i Radeta, i tako dalje i tako dalje. Ako pod ovim pojmom podrazumevaš neku nadnaravnu djavoljsku silu, složiću se sa tobom, ali ako podrazumevaš svakodnevnicu, zbiljnosrt, realnost , onda bih te molio da mi objasniš kako je ista (stvarnost) mogla da me mimo S. Batala i S. Rakonjac tako ošteti. Pogotovo bih voleo da znam kako stavrnost može da se prezire i mrzi, kako mi imputiraš. Doduše, ako bih hteo mogao bih i sam da izbunarim da se nekada davno ta tvoja stvarnost nazivala današnjicom, a oni koji su bili protiv današnjice obično su zaglavljivali zatvor, otpuštani su, policijski isledjivani itd. Iza tog nevinog izraza koji bi mogao čak da bude i sinonim te tvoje stvarnosti krilo se lice režima i apsolutističke vlasti. Ako me okrivljuješ da sam bio protiv današnje vlasti oličene u diktaturi Slobodana Miloševića, onda žurim da se sa tobom složim. Jedino ne znam zašto Oca mudre politike nazivaš Sadašnjicom, a ne Slobodom kao što je red i običaj u našem narodu.
I odakle ti ideja da je S. Batalo za novinarstvo efemeran igrač. To ne samo da je bogohulno nego je i netačno. Ako govorimo o današnjem srpskom novinarstvu, Magistar je jedna od ključnih figura. Urednik je južnobanatske štampe, radija i televizije, što nikome do sada nije pošlo za rukom. Ili bi mi ti možda rekao da smeš i možeš da objaviš nešto što bi potkopalo Magistrove pozicije?? Kao, na primer, vest da nije prošao na izborima za Glavni odbor Stranke, iako su o tome svi pančevački vrapci cvrkutali. TI si, Vojine, za novinarstvo efemerna ličnost, a ne Batalo. On je gazda, on te tu drži dokle hoće i učiniće sa tobom ono što hoće. Ja sam bar imao tu čast da me je porazila ta tvoja stvarnost.
5. O mom životu u Italiji očigledno nisi dovoljno obavešten. Nisam još uvek urednik ničega osim sopstvenog života, ali komentare pišem. Počeo sam kao kolumnista u "Valjevcu", docnije "Kolubari", a odskora sam postao uvodničar. Svidja se ljudima kako prezirem i mrzim stvarnost pa im nije bilo teško ni ovde da me pronadju.Svakakvog sveta ima u toj našoj Srbiji, moj Vojine. Ni prema stvarnosti nemaju poštovanja, nego jurcaju na vetrenjače kao suludi Don Kihot. Samo brukaju vas fine i stvarnosno neutralne.
6. Ono sa "privatnim Djokom" bi trebalo da bude tvoja duhovitost, pa sam se, da te ne bih razočarao, baš nasmejao. Tvoja se duhovitost, moj Vojine, proteklih "stvarnosnih" godina baš rascvetala. Ali umesto da se pozivam na maksimu o čoveku i stilu, parafraziraću je pa ću reći: "Pogledajte mu u dihotomiju, pa ćete videti kakav je. Hoće reći, imaš li ti, Vojine, neko malo ozbiljnije tumačenje mog rasturačkog delovanja osim toga da sam mrzeo i prezirao. Doduše, teorija nije tvoja . Veoma zaudara na Magistrove srceparatelne govorancije.
7. Da nikada nisi bio (kao ni ja uostalom) neki veliki matematičar, videlo se još u gimnaziji, ali da ne znaš ni da brojiš, to ni slutiti nisam mogao. (Šta sve neće "stvarnost" da napravi od čoveka!) Kažeš mi : Usput, i to ti moram reći, rasturio si matičnu redakciju kao kučiće s jebališta. Za sve ovo, naravno, krivi su drugi, samo ne ti.
Ajde sada, dragi moj Vojine, da vidimo koga sam ja to rasturio. Koliko se sećam, iz "Pančevca" smo "otišli" Zoran Spremo, Srbijanka Ivković i ja. S tim što smo nas dvojica dobili otkaze, a Srbijanka je sama dala otkaz jer nije mogla da se zamisli u položaju nekoga ko je podredjen Slobodanki Rakonjac. (U to vreme Srbijanka je bila samohrana žena sa sinom studentom. Ipak je otišla iako joj, niti ja, niti bilo ko drugi nismo mogli pružiti bilo kakvu garanciju za zaposlenje. Šta misliš, dragi moj, šta bi sve moralo da se desi da TI nekom otkažeš poslušnost i tresneš mu vrata pred nosem. Još nisu napravljeni tako veliki klinci koje ti ne bi otrpeo pod svojim noktima u interesu "stvarnosti". Taj film je već prikazivan pod naslovom "Nada Kirbus i sedam patauljaka"). Dakle, slovima i brojem - tri persone od kojih jedna, tj. Z.S. tada nije pisao, a nije ni Srbijanka. Cifri ćemo dodati spoljnu saradnicu N.Simendić i tu se bežanija "kučića sa jebališta" završava. Ko je nakon našeg odlaska ostao? Da pobrojimo: M. Mirković, N.Deanović, J.Nikolić,V.Mitkovska, M.Andrić, LJ.Ristanović, P.Mejić, K.Todorović, J.Matuh, a preuzeti su S.Mandić.V.Krkobabić i R.Stanimirović. Ostali su i svi spoljni saradnici, izuzev Nevene S.i pok. Zorana Duškovića. I šta bi ti sada hteo, dragi Vojine ?! Da ti ja odgovorim zašto se tim ljudima (osim preuzetima i zdravim snagama unutar Kuće) smučio život, zašto su počeli da otaljavaju, beže na bolovanja, zašto "Pančevac" više nije bio ni nalik onome od ranije. O tome ćeš morati sam da se raspitaš . Pitaj Milana Mirkovića zašto ne piše. Pitaj Deanovića zašto nije pisao. Okreni telefonom Mariju Andrić i pitaj zašto je otišla, pitaj Milenka Mihajlova, zamoli mog druga Jovu Nikolića da ti iskreno kaže šta misli o novinama pod tvojom rukom, pitaj Stanka Zenga, Miodraga Šašića, Ljilju Krumes, pitaj uostalom koga hoćeš. Bez obzira na rezultate ove ankete, nadam se da ti neće pasti na pamet kako sam ja nagovarao ove ljude da mrze i preziru stvarnost". Možda bi Vojine i stvarnost trebalo štogod da priupitaš.
8. Teza da je mržnja prema "Pančevcu" uduplana otkako si ti urednik, čista je izmišljotina. Ljudi koji su bili na prvom redakcijskom sastanku redakcije "Novog Pančevca" se dobro sećaju moje izjave da ni po koju cenu neću dopustiti pljuvanje po "staroj novini". Ako bi prelistao komplete "Novog" za vreme mog urednikovanja mogao bi na prstima jedne ruke da prebrojiš "napade" na tebe. (Odmah da ti se izvinim zbog ovog predloga jer se setih da ti ne prelistavaš ni sopstvene novine, a kamo li šta drugo. Draže ti je da pričaš napamet.) Podržali smo vaš štrajk što nije imalo nikakve veze sa tebi omiljenim "ljubavima i mržnjama. To je bila naša gradjanska i profesionalna dužnost.
9. Sasvim mi neopravdano prebacuješ da ja svoj rad u "Pančevcu" želim da predstavim kao mustru slobodnog novinarstva. Naprotiv. Na "Pančevcu" je, da sam ostao na njegovom čelu, tek trebalo raditi. Mnogo je započeto, a malo zavrršeno. Govoreći o tom periodu u životu lista jedino mogu da kažem da je to sve bilo daleko iznad onoga što ti sada radiš i za takvu tvrdnju mi, kao dokaz ne treba ništa drugo osim kompleta iz tih i ovih sada godina. Veoma se nadam da će doći vreme kada Bata (…) neće biti jedini i najuticajniji arbitar u sporovima ove vrste.
10. Učešćem u "svetskoj revoluciji" kako nazivaš isterivanje S.Rakonjac i Male Kinderfrajle iz Kuće, nemoj se hvaliti čak ni u ovako skromnoj formi kako si mi napisao. Njih dve je Batalo doveo i Batalo ih najurio. Mogli ste svi vi da se okrenete na teme, ništa vam ne bi vredelo, ne zato što ljude potcenjujem niti što omalovažavam njihovo nezadovoljstvo, već zato što je Magistar takav kakav jeste. Principijelan. Takva je to sorta, Vojine. Doduše, tvoja uloga bi se ipak mogla izdvojiti od ostalih. Kada je Magistar video da si se čak i ti pobunio protiv Rakonjke, sigurno mu je bilo jasno da je zaista prevršilo te da se zulum više ne može trpeti.
Ljude sa kojima sam radio ja ne bagatelišem kako si ti to shvatio. Samo sam rekao da nisu spremni za promene. Umorni su Vojine, ali ne od mene, odavno je moje prošlo, već od života, koji je sve mučniji i čemerniji. A i nemaju sa kime Vojine. Glave nema. Samo rep.
11. Moj sudski povratak je svakako trebalo zbeležiti u "Pančevcu". Ako je mogla majka "Politika", mogao si i ti. Da si lepo napisao vest, a onda opalio u komentaru kako pojedinci koriste institute pravne države da zamajavaju pošten novinarski svet, niko ti ništa ne bi zamerio. Naprotiv. Ovako, ćutanjem si pokazao da te je sudska presuda sneveselila. Ili je bar tako izgledalo s obzirom na to da su čitaoci navikli na tvoju objektivnost i nepristrasnost. I zamisli, molim te, šta bi bilo da sam ti se ja zaista tada pojavio u Redakciji ? Na šta bi to ličilo? Umesto da svaka tri - četiri meseca primaš po jedno pismo, sada bi u neposrednoj svojoj blizini imao jedno odvartno džangrizalo koje bi se smejalo svakoj tvoj nepodopštini i, što je najgore, na sve to ukzivalo i drugima. Na šta bi, pod takvim okolnostima, ličio tvoj život ? Ili možda misliš da bi mogao da mi zatvoriš usta?
Da bi mirno mogao da me gledaš u oči u to ne sumnjam. Kako bi se pri tom osećao, ti najbolje znaš. Zato mi nemoj reći da mojim otkazom ti nisi profitirao pa mi je stoga još čudnije što vest o tome nisi objavio.
I još jedna stilsko jezička poduka: Nije bilo nikakvog teatralnog otkaza propraćenog pismom. Bilo je samo pismo. A kada se piše pismo onda to ne može biti tetralno jer "teatralno" podrazumeva delatno u fizičkom smislu. Čovek se, dakle, može teatralno ponašati ali ne teatralno pisati, teatralni moj polemičaru. Neću te pitati, zašto to pismo nisi objavio, jer odgovor znam. Nije to bio tvoj nivo.
12. Teza o rasturanju dve redakcije ti se veoma svidela pa je čak šta više dva puta navodiš. Pošto smo u odeljku 7. pobrojali redakciju "Pančevca", ovde ćemo da pobrojimo ovu iz "Novog" . Otišli smo Spremo, Simendićeva i ja, pa se Simendićeva vratila. To ti zoveš rasturanjem. Zašto "privatni Djoka" nije više bio za saradnju pitaj ljude kojima više veruješ . Neka ti razloge svog odlaska iz "Novog" ispričaju S.Zeng, LJ.Živković, V. Gaćeša, pa čak i novokomponovana socijalistkinja Slobodanka Milošević. Oni bar nisu bili pod mojim otrovnim uticajem.
Ako te baš zanima zašto sam ja napustio "Novi" rećiću ti i to. Vlasnik lista se malo zaboravio pa me je stavio na licitaciju. Znaš i sam koliko sam na takve stvari alergičan. Razloga tvojoj zabrinutosti za sudbinu obe novine ne bi trebalo da bude. I sam si svedok da su još uvek žive. To što su neposredno nakon mog odlaska prestale da liče na novine, proizvod je upravo pojave koju ti uporno odbijaš da priznaš: jeste, dragi moj Vojine, novina veoma zavisi od čoveka koji joj je na čelu, pa i od njegovih tekstova. Znam da je ova tvrdnja u suprotnosti sa tvojom urodjenom skromnošću , ali šta ćeš, tako mu je to u životu. Kao što roman zavisi od pisca, a slika od slikara, predstava od reditelja i deca od roditelja. I uvek su jake ličnosti pravile jake novine, pa neka je bilo i promašaja i propusta. Šušumige to nikada nisu mogle. Šušumigama su greške u sopstvenim novinama osnovni njihov kvalitet. Tako je bilo i biće. A tvojoj skromnosti, svaka čast.
13. Pri kraju pisma, dragi moj , sve si žučljiviji pa mi je teško da na sve odgovorim. Prvo mi kažeš da sam izabrao SIGURNOST preko grane, pa onda tražiš od mene da tu reč ne shvatim bukvalno. Uplašio si se valjda da ću te pozvati da se lično osiguraš ovde. Da napustiš kuću, mater, rodjake i prijatelje, svoj način života, navike i jezik, tradiciju i kulturu i predješ da se osiguravaš. Čim se odlučiš na taj korak možeš računati na mene. Pronaćiću ti najbolju plantažu jabuka, naćiću ti sobu, a posle - u se i u svoje kljuse i pravo u nebukvalno shvaćenu SIGURNOST.
Što se izgubljene bitke tiče i tu si u pravu. Izgubio sam ne samo bitku, već i rat. Izgubio sam zemlju, izgubio sam (o, u pravu si, itekako si u pravu) prijatelje, (ostali su samo oni pravi) izgubio sam budućnost, postao sam emigrant, poslednji medju poslednjima. Neki kažu da bih i pored svih ovih gubitaka trebalo da budem srećan, jer je veoma mnogo onih koji su izgubili ili svoje živote ili živote svojih bližnjih, veoma je mnogo onih koji ne samo da ne vide svoju budućnost nego su je i njihova deca izgubila.
Ovakve moje stavove, koji su, ponavljam, ostali nepromenjeni, ti nazivaš mojom romantičarskom naivnošću. Šta tebi, čoveče, predstavlja sva ova tragedija našeg i drugih naroda na teritoriji bivše Jugoslavije ? Karneval?? otkud u zemlji Srbiji taj generalni sunovrat u pluskvanperfekat, odakle to zaostajanje u godinama kada nas i oni koji su nam sve do juče u dupe gledali, stižu i prestižu ? Kako si ti mislio ili misliš da se svemu tome suprotstaviš? Čekajući "poslednji minut" kako kažeš. Zar ti zaista ne možeš da ukačiš kako je sva ta frka oko "Pančevca" bila samo delić uvoda u sveukupnu tragediju u kojoj je bilo mnogo strašnijih i kravavijih činova, u kojima su "romantičari" poput mene završili u kolektivnim grobnicama, a "realisti" i "poslednjominutaši" ostali okravavljenih ruku ? Naravno, kada se zabode glava u pesak onda se ne vidi dalje od nosa, pa tu ne pomažu čak ni tvoje kafanske doskočice kao: bolje prepotentan nego impotentan (o ljubim ga u oko pametno)
14. Oko zabijanja noža u ledja nemoj mnogo da se sekiraš. Prekasno je. Što je bilo bilo je. Mi smo se i posle toga noža vidjali i razgovarali, a vidjaćemo se, nadam se, i ubuduće. Mislim da smo nož već obradili, tako da to ne bih želeo da ponavljam. U svakom slučaju i ovoga puta je dokazana tvrdnja da je sasvim nebitno da li prvo izdaješ sebe pa bližnjeg, ili obrnuto. Rezultat je uvek isti.
Na kraju bih te zamolio da se u narednom pismu vratimo konkretnim problemima i pokušamo da utvrdimo kako bi "Pančevac" mogao da bude bolji nego što jeste. U tom smislu ja imam i nešto predloga koje ti šaljem u skraćenoj formi. Ukoliko i dalje želiš da raspravljamo o onome što je bilo, molio bih te da se držiš bar elementarnih činjenica.
Na jakim rečima mi ne zameri. Teška su vremena, a dolaze još i teža. Valja se pripremiti.
Pozdrav gospodji i deci.
Tvoj
Žika
p.s.
Pošto sam uveren da si knjige V. Vojnoviča koje sam ti prošli put preporučio, pročitao, sada ti prelažem sjajno Danojlićevo ostvarenje pod naslovom "Dragi moj Petroviću". I odatle ćeš moći mnogo toga da naučiš i shavtiš bar neke korene naših nesporazuma. Ima i lepih razmišljanja o lokalnim novinama koja bi ti mogla biti od koristi. Knjigu ne moraš kupovati. Ima je u Biblioteci, samo treba otići i potražiti je.
Koristim priliku da ti uputim još nekoliko praktičnih zapažanja o "Pančevcu" broj 3621.Na prvoj strani trostubačna fotografija četiri osobe muškog pola. Jedan veoma liči na glumca Miroslava Žužića, dok me za prvog sleva gospodja M. ubedjivala da je pljunuti Arhitekta Pandurov, ali ja nisam mogao da verujem da je taj toliko telesno propao. O drugoj dvojici, pojma nemam, mada , sudeći po tekstu , slutim da bi taj veliki u belom odelu trebalo da bude ministar. Slutim samo, ne znam. Potpisa nema. Ne znam o kojim ljudima je reč i zašto su baš oni slikani. Pogotovo, šta će Žužić medju arhitektama ?
Naslov teksta koji ide ispod fotke glasi: Treći put na sreću svih nas. Saznajem potom da je reč o otvaranju izložbe u okviru ovogodišnje manifestacije "Arhitektura i urbanizam Pančeva". Zašto zbog tog otvaranja MI treba da budemo srećni i (ako je već tako stavljeno u naslov), zašto bi oni na izložbi trebalo da budu baš srećni. Zašto nisu samo i jedino zadovoljni. I da li je u tom dogadjaju najvažnije da su oni tamo na izložbi bili srećni?
Hoće reći Vojine, veoma glup naslov i neznalačka oprema teksta.
Drugi naslov na prvoj strani koji me je zbunio glasi: I "Beovoz" u opasnosti. Pre svega, vidim da je znakonavodomanija u Redakciji poprimila endemijske razmere. Kaži novinarki B.B. P. da se taj znak navoda stavlja ako se voz kojim slučajem zove "Kreten" ili, da ne serem sad i ja, "Munja" ili "Puž", stoga što reči kreten,i munja i puž već nešto označavaju, nešto što nije voz. Ali kada se nešto zove Beovoz, onda to može biti samo voz, što u ovom slučaju i jeste, pa se stoga ne stavlja pod znakove navoda. Uostalom u naslovima , uopšte uzev, treba veoma izbegavati znakove navoda.
Drugo i mnogo krupnije pitanje je besmislenost ovog naslova. Ko je ovde, čoveče (ili ženo) u opasnosti? Kakvoj? Voz je u opasnosti, kaže B.B. P. jer postoji verovatnoća da i ova LINIJA (ne voz) bude isključena iz jedinstvenog tarifnog sistema. Ali, ako se to i desi, poruči B.B.P, onda opet, neće voz biti u opasnosti, neće čak ni putnici biti u opasnosti, već će biti ugrožen životni standard naših sugradjana koji je ionako ispod svakog nivoa.
Ako ćeš mi reći da si ovakav naslov pustio stoga da bi privukao pažnju čitalaca, daću ti za pravo. Budalaštine uvek privlače pažnju.
A sad da zvirnemo malo u tvoj "Široki stubac".
Kažeš ti: "Izvesno je samo da je deda Avram otišao voljom onih koji su od njega svesno napravili ekonomskog maga i spasitelja." Tačno, ali treba biti malo precizniji i (otprilike) reći: Nudeći našem narodu šarenu lažu posleratnog samozaborava, režimska štampa je od Dragoslava Avramovića napravila jedinu uzdanicu naše posrnule ekonomije. A potom (navodim grube teze): smenjen je (nije otišao, Vojine) Voljom Slobodana Miloševića jer se opirao nastojanju da se spas privrede nabavljanjem hitne finansijske inekcije MMF-a, podredi mutnim poslovima oko priznavanja kontinuiteta Jugoslavije, a sve zato da bi se prikrilo koliko se novca sa računa Narodne banke prelilo na privatne račune... itd itd.
Ti, umesto svega ovoga, nama serviraš jednu krajnje problematičnu tvrdnju koja glasi: "Mesije , izgleda, (zarezi moji ) ovom narodu više nisu potrebne." Hoće reći,Vojine, Avramović je "otišao" voljom naroda, koji ga je prvo napravio "ekonomskim magom i spasiteljem" a potom zaključio da mu "mesije više nisupotrebne".
Idi, Boga ti!!
"Nije izvesno do kraja da li je guvernerov pad još jedan dokaz da je moćna politika još jednom obrisala patos sa ekonomijom", kažeš dalje ti. Slažem se, nije izvesno. Izvesno je samo to da je Milošević obrisao dupe sa Avramovićem. I ne samo s njim. Briše ga sa svima nama, samo što ti taj jedini centar moći u Srbiji nazivaš "politikom" . A čovek ima svoje ime i prezime.
Je li, a ko je "legalizovao sivu ekonomiju i mafijašluk", kako kažeš. Sankcije? Opet zamagljivanje, opet sitne laži našeg uvodničara. Šta to, dragi Vojine, sankcije mogu da legalizuju i znaš li ti uopšte šta znači "legalizovati"? Siva ekonomija i "mafijašluk" nisu legalizovani nego su je srpske vlasti tolerisale, s tim što su mnogi unutar vlasti od te tolerancije imali ogromnih materijalnih koristi , što će reći da se i sama vlast mafijalizovala, ali hajde ti to nemoj videti. Za takvo slepilo treba imati Vojinove oči.
Onaj ko izdrži sve ove tvoje bravure, na kraju, odnosno na sredini teksta, nailazi na nagradu. "Sada ga ubedljivo u Skupštini pobedjuju oni koji su stvarali najveću inflaciju na svetu". Bravo, matori. Konačno ti i ja da se oko nečega složimo. Znači i ti smatraš da su socijalisti, odnosno vrh ove partije, koji suvereno vlada državom Srbijom i Crnom gorom, stvarali inflaciju. Pa što to do sada ne kaza, brate mili !! Što ne pozva narod da glasa za one druge, bez obzira kako se zovu i šta pričaju po sokaku. Neka glasaju čak i za onog što ga zovu Četke I Metle, jer bilo koji drugi da dodje biće prinudjen da pravi ustupke, da politizira, da se povinuje volji Ustava i zakona, moraće da odgovara za svoje postupke Vojine, jer neće imati "sunce u kosi" i svu onu tarapanu za sobom koja ga je digla dotle da o mom i tvom životu i o životima naše dece razmišlja kao o svojim četkicama za zube ili gusobriz papiru. Da li ti to zaista dižeš glavu; Vojine, ili mi se to opet samo tako čini?
Ako te kojim slučajem Batalo pozove telefonom da te svetuje, ti mu ponudi intervju u kome će objasniti sve ovo oko Avrama i kontinuiteta, a ako ovaj odbije, recimu konačno da puši (…). Videćeš potom Vojine, kako izgleda "skok tiraža" kojim mi se inače hvališ.
A onaj naslov pored "širokog" je otužna laž, dragi Vojine. Kako imaš srca da se tako spradaš sa ranjenikom, sa bednikom i čemernikom pod imenom Vojska Jugoslavije? "Vojska odolela napadima", kaže tvoja novina, kao citirajući Neznamkoga.
Vojska ??
Odolela??
Daj, Vojine !!