Vojislav Miloradović

Moj deda, rodjen 1898. u Rušnju gde je proveo ceo život pa tu i umro 1975. Moj omiljeni deda. Pravi deda.

Kao sedamnaestogodišnjak dopao je 1915. austrougarskog zarobljeništva. Nisam uspeo da saznam gde se nalazio logor u kome je proveo cele tri godine. On je stalno govorio da se nalazilo u Karpatima i pominjao mesto Braunovo što se nikako nije uklapalo, osim da su tokom tamnovanja bili dislocirani u austrijsko mesto Braunau.

Mnogi Miloradovići se nisu vratili iz prvog svetskog rata. Medju njima je bio i moj pradeda Milojko, koji je takodje nestao u nekom od austrijskih zarobljeničkih logora. Umro je od gladi jer je, kao strastan pušač, i ona mizerna sledovanja hleba menjao za duvan.

Kada se vratio iz zarobljeništva, moj deda je imao dvadeset godina. Zatekao je zapustelu kuću gde su majka Ljubica i sestra Vidosava, jedva preživljavale.

Ubrzo se i oženio, ali mu je ta žena, nakon par godina, umrla a da nisu imali dece. Stoga se oženio ponovo i to udovicom Živanom, rodjenom Pavlović iz Kumodraža. Sa njom je imao dva sina: Svetomira (1924 - 1945.) i Tihomira (1927 - 1990) .  Tihomir je moj otac, a Svetomir je imao sina Branka rodjenog 1944. godine, nekoliko meseci pre njegovog ranjavanja u bitkama za osobodjenje Zagreba. Od tih rana je nešto kasnije umro u Vojnoj bolnici u Beogradu.

Tihomir je takodje, kao veoma mlad učestvovao u narodno-oslobodilačkom pokretu. Grupa dečaka - aktivista, kojoj je pripadao,  je 1944. pala u ruke četnicima koji su ih osudili na smrt iako niko od njih nije imao više od 17 godina. Uz veliki napor, roditelji su, zahvaljujući brojnim intervencijama, uspeli da ih spasu, ali su ih četnici ipak teško pretukli.

Moj otac Tihomir je nakon oslobodjenja stupio u JNA i sve do penzionisanja 1975. bio u vojnoj službi. Bio je tehnički podoficir, pasionirani ljubitelj tehnike, pronalazač i inovator. Službovao je u Beogradu, Bačkoj Topoli, Subotici, Vršcu, Pančevu... U Subotici je, iako ometan i sprečavan od pretpostavljenih, uspeo da, uz rad,  završi srednju tehničku školu. 

Sahranjen je na mesnom groblju u Rušnju.

*  *  *

Zapisi na spomenicima        

moje prababe Ljubice Miloradović, majke moga dede Vojislava :

OVDE LEŽI TELO LJUBICE.

ŽIVILA 43 g. UMRLA 1919 I NJEN MUŽ MILOJKO OD 43 g. A UMRO 1917 g.U AŠAHU.

SP. POD. SIN VOJISLAV I SNA ŽIVANA MILORADOVIĆ

Zapis na spomeniku moje babe Živane:

OVDE POČIVA ŽIVANA MILORADOVIĆ

ROĐ.15.10 1897.g. UMRE 9.11.1957.g.

SP.POD.MUŽ VOJISLAV, SIN TIHOMIR, SNAJE BORKA I SLAVKA, UNUCI BRANKO I ŽIVOSLAV.