Vreme je teklo mirno kao Tamiš

Na terasi Ribolovačkog udruženja na Tamišu sedimo:

Edvard Jukić (prvi s leva) Milan Orlić, ja i Zoran Dušković.

Duškovića više nema. Neki kažu da su ga rano zorom sretali pod krošnjama lipa u cvatu. Znam da je on taj koji na Pravoslavnom groblju uredjuje himke mrtvih pesnika a neki prodavci bostana su spremni da se zakunu da pijačarima koji prvi stignu pijačnu kapiju otvara upravo on. Nikome ne odgovara na pozdrav. Samo ćuti i sanja Grad sa kojim je postao jedno te isto.  

Nazad:            Pismo M.Lukiću