album sa fotografijama

IV9

Željko Jocić

Sećanja

Sličica druga:

Uvek sam voleo da učim.  Sećam se da sam svakog Septembra sa uzbuđenjem odlazio u knjižaru da kupim knjige za novu školsku godinu i onda ih prelistavao i radovao se novim sadržajima koje ćemo obrađivati u školi. Imao sam sreću da sam ranu u životu (sa svojih deset godina) doneo odluku da studiram medicinu tako da sam voleo predmete kao što su biologija i hemija. Bio sam ambiciozan i trudio  se da impresioniram svojim znanjem ovih predmeta, naročito moju razrednu Danicu Badalovski. Sećam se dana (odnosno noći)  kada je Muhammad Ali (mi smo ga još uvek zvali Kasijus Klej) boksovao protiv Joe Fraziera marta 1971. godine.  To je bilo reklamirano kao meč stoleća.  Uzbuđenje je bilo veliko  tako da su mnogi ljudi odlučili da  gledaju  direktan prenos koji se zbog vremenske razlike odvijao tokom noći.  I ja sam bio u toj grupi ali sam u čekanju meča učio biologiju i to iz pozajmljene knjige od Bojane Ergaver, odnosno njene starije sestre koja je tada već studirala.  Sećam se da je tema bila Jetra.  Ja sam se vrlo dobro spremio za čas i pukim slučajem  profesorka Badalovski me je prozvala.  Govorio sam o jetri sa takvim znanjem i sigurnošću  iznad nivoa gimnazijskog da su svi bili zapanjeni, kako profesorka tako i učenici.   Profesorka Badalovska obično nije pokazivala svoja osećanja  ali tom prilikom nije mogla da se uzdrži..  Ja sam se toliko poneo tim uspehom da sam  spremio i maturski rad o Jetri sa fotokopiranim slikama iz anatomskih knjiga.  Ne znam da li mi je jetra ostala u secanju zbog toga sto sam kao dete, daleke 1962. oboleo od "žutice" (hepatitis A)  dok sam još živeo u Foči (Bosna i Hercegovina).  Tada se ta bolest lečila u bolnici.  Ja sam jedva imao malo vise od 7 godina i posto mi je otac bio vojno lice a Foča nije imala vojnu bolnicu morao sam da budem primljen u bolnicu u Sarajevu na odeljenju sa odraslima u velikoj sobi punoj vojnika i ponekog podoficira.  Ostao sam tamo oko mesec dana,  naučio sam  i mnoge vojničke viceve, a jetra mi se duboko urezala u pamćenje kao organ koji mora da se uvažava.  Tada sam i shvatio da pranje ruku sprečava bolesti.  Posle mesec dana bolničkog lečenja sam se vratio kuci kao sto se ratnik vraća sa bojišta; prekaljen novim iskustvom, ozleđenog tela i duha, ali živ.  I tako život se nastavio ustaljenim tokom a jetra je ostala organ koji je dominirao mojim životom u gimnaziji, studijama medicine, a i kasnije.  Nisam postao specijalista za jetru (iako sam o tome ponekad razmišljao) nego specijalista za ljudsku psihu (psihijatar).  Ali o tome jednom drugom prilikom..

(pisano 27.jula 2011.)