Tekstovi Dragana Momčilovića
Јосиф Тито у Абисинији
Маршал у Етиопији
Хаиле Селасије је био уважени светски државник, који је одржавао посебно присне везе са краљевским породицама у Британији, Шведској и Белгији. Био је признати амерички савезник и први страни лидер, који је, 1954. године, посетио, још увек ратом разорену Западну Немачку. Међутим, посебан афинитет, етиопски цар испољавао је према Јосипу Брозу.
Намена овог списа није да суди о историјским подухватима или грешкама Тита и Хаила Селасија, већ да осветли њихово пријатељство и део међусобне хемије, коју су развила два државника, током двадесетогодишњег познанства. Срели су се званично четрнаест пута, од чега је Тито четири пута боравио у Етиопији, а остало, отпада на посете етиопског лидера Југославији. Интересантна је прва Хаиле Селасијева посета, 20. јула 1954, током које су београдски кројачи радили суботом и недељом да би припремили одела и вечерње тоалете за бројне пријеме. Током посете, која је трајала седам дана, етиопски суверен је, 23. јула, прославио шездесет и други рођендан у Београду, што је права реткост, јер се тај дан у Етиопији обележавао као национални празник . Ово је уједно била и прва посета једног монарха комунистичкој Југославији и њен модел, касније је коришћен за сличне сусрете. Како Димитрије Тасић наводи у својој књизи „Откривање Африке”, већ том приликом, етиопски цар је затражио слање југословенских стручњака, како би се постепено неутралисао јак утицај, који су на свакодневни живот Етиопије, имали преостали Италијани. С друге стране, Тито је проценио да би Етиопија могла да буде једна од тачака за ширење несврстаних идеја и југословенског утицаја у Африци.
Долазак Тита у Адис Абебу фебруара 1959. године
Као подстицај развоју добрих односа, 23. јануара 1954, у Адис је допутовала фудбалска екипа Црвене звезде, која је, током једнонедељног боравка, одиграла више утакмица са етиопским клубовима.
Након шест месеци од посете етиопског суверена, 12. децембра 1955. године, Тито је „Галебом” допутовао у етиопску луку Масава (данас се налази у Еритреји), чиме је започела двонедељна посета Етиопији. Међу више ратних бродова, у Титовој пратњи налазилио се патролни чамац „Бриони”, југословенски поклон и први ратни брод Етиопске морнарице. Назван је по острву у Јадранском мору, које је етиопски суверен посебно ценио као место за разговоре, али и одмор.
Приликом овог боравка, Хаиле Селасије је похвалио управо завршену студију југословенског експертског тима о петогодишњем „Плану развоја етиопске привреде”, која је укључивала и слање стручњака у области формирања нових предузећа, развоју картографске и метеролошке службе, као и поморске привреде. Тито је тада проглашен почасним грађанином Адис Абебе, а након званичног дела посете, по прашњавим етиопским путевима, колима је прокрстарио 2500 км. Део боравка, искористио је и за лов у југоисточном делу Етиопије, о чему, још увек, може да посведочи и Маму Хаиле, остарели чувар музеја „Института за етиопске студије”, који му је служио као водич. Етиопски цар није био пасионирани ловац као његов гост, због чега су у Титовој пратњи били само најутицајнији генерални етиопске армије. Иначе, необарокна зграда „Института”, коју обавезно морате да посетите у Адису, није ништа друго до ранија царска палата у којој је Тито и спавао. Уколико сте мало радознали, „Титов водич” ће вам ту показати и Маршалову спаваћу собу, уз напомену да је Хаиле Селасије ту направио и посебно, пространо купатило уочи доласка југословенског председника, што је у то време, била права реткост у Етиопији. У предсобљу ових одаја, на једној од највиших полица, налази се и макета патролног чамца, без имена, за коју вам остарели Маму Хаиле, без размишљања, може потврдити да је то „јахта Бриони”. Након покушаја атентата 1961. године, етиопски суверен напушта ову палату, претвара је у „Институт”, у оквиру још увек постојећег комплекса Универзитета Адис Абеба.
Тито, почасни доктор Унивезитета у Адис Абеби
Мој пријатељ, Здравко Бисић, својевремено ми је причао да је ова посета била беспрекорно организована о чему му је говорио и његов отац, који је, међу више стотина учесника, боравио у Етиопији као високи функционер Државне безбедности. Према „Етиопском гласнику”, дневним новинама тог времена, тада су ударени темељи дугорочне сарадње, на основу које је, наизмеично, више стотина југословенских стручњака (лекара, инжењера, агронома, економиста и војних лица) боравило на „привременом раду” у Етиопији.
Након четири године, 1. фебруара 1959, Тито је поново стигао „Галебом” у Етиопију, али овог пута, у пратњи супруге Јованке. Ова посета је краће трајала, до 12. фебруара, али је Маршалова и југословенска популарност тако порасла да су многа новорођена деца, након посете, добила име Тито. Сиромашни етиопски пионири тог времена, од којих су неки данас на високим државним функцијама, сећају се и причају, не само о својим новим оделима, него и о „Титовом сапуну”, који им је дељен сваког петка, дуго после посете југословенског суверена. Том приликом, предедник Југославије наставио је и разговоре о стварању „Покрета несврстаности”, који је заживео на Конференцији у Београду, 1. септембра 1961. године, када је међу двадесетшест државника, оснивача, био и етиопски суверен.
После ове посете, убрзано је слање југословенских стручњака, тако да је, према званичним подацима из 1969, у Етиопији било преко стотину југословенских експерата, који су променили физиономију и социјалне прилике многих етиопских градова. Истовремено, на југословенским универзитетима, студирало је 130 Етиопљана.