Tekstovi Dragana Momčilovića
Јосиф Тито у Абисинији
За друге, Етиопија је позната као земља краљице од Сабе, која је, као млада владарка, у десетом веку пре наше ере, отпутовала у Јерусалим да научи разне вештине од „мудрог краља Соломона”. Према етиопском националном епу, сажетом у књизи „Слава краљева” (Кебре Негест) из четрнаестог века, након повратка из Јерусалима, краљица од Сабе је родила сина Менелика – Првог. Предање даље говори да је он касније посетио свог оца Соломона од кога је узео „Заветни ковчег” са „Десет божијих заповести” и донео га у Етиопију. Према традицији Етиопске православне цркве, мистични „Заветни ковчег” и данас се налази у граду Аксуму, где га у капели Свете Марије Ционске, брижно чувају монаси, не дозвољавајући никоме приступ у подрумске просторије.
Приближавање времену данашњем
Од бројних знаменитости етиопске прошлости, које се све не могу обухватити у овом кратком спису, ипак се због лепоте обликовања, мора поменути средњовековна престоница Лалибела са комплексом од једанаест, у стени извајаних цркава. Данас се справом оне називају осмо светско чудо.
Црква Светог Ђорђа у Лалибели из 12. века
Значајна је и година 1707, када је руски цар Петар Велики покренуо велику акцију покрштавања робова доведених из Африке. Један од њих био је црни роб доведен из Етиопије, по имену Абрахам (или Ибрахим), који је добио име Ханибал. Пошто се интелигенцијом истицао од осталих, задобио је царско поверење и брзо напредовао у служби. Ханибал је касније постао познат као прадеда Александра Сергејевича Пушкина, који никада није крио своје афричко порекло. Зато и данас у Адису постоји лепо уређен „Пушкинов сквер”, са каменом статуом великог писца.
На истоку Етиопије, у близини границе са Сомалијом, може се посетити и чувени град Харар, који су основале исламске избеглице у десетом веку. С обзиром на то да је опасан старим градски зидинама, он архитектонски, помало, подсећа на средњевековне градове Балканa. Међутим, у овим зидинама се и данас спорадично уочавају квадратни отвори нешто већи од једног метра, кроз које, традиционално, ноћу улазе хијене и чисте град од отпадака. Вековна симбиоза опстанка људи и хијена, задржала се до данашњих дана, тако да их, као туристичку атракцију, можете хранити, али само уз присуство искусног домороца, који сваку хијену зове по имену.
Крајем деветнаестог века, управо у Харару, живео је чувени француски песник Атрур Рембо. Осим „Писама из Харара”, овде није написао ни једно књижевно дело. Ту се смртно разболео, док је безуспешно покушавао да тргује оружјем са афричким племенским поглавицама. Када посетите његов лепо уређен музеј, сигурно ћете се запитати каква је то судбина навела Рембоа да период пред крај свог трагичног живота, проведе „у земљи на крају света”.
Храњење хијена у Харару
Због овако богате историје, али и селективног система образовања, данас у Етиопији, па и Адис Абеби, мало људи зна имена новонасталих држава на простору бивше Југославије. Поједнци познају српске тенисере и фудбалере, али не могу да схвате како је то у овом делу цивилизоване, југосточне Европе могао да се води, и по афричким мерилима, тако крвав рат. Због тога, неки од њих, актуелне сукобе на свом континенту, називају „Балканизација Африке”.
Док шетате улицама Адис Абебе, нећете осетити неку посебну, историјску повезаност са земљом „људи препланулих лица”. Ипак, када дођете у прометни центар града, ту у близини Председничке палате и елитних хотела, изненадићете се када на избледелој, уличној табли прочитате назив „улица Јосифа Тита”. И тада можете да поставите Етиопљанима упит о коме се ту ради. И млади и старији, без оклевања, рећи ће вам да је он био председник чувене Југославије, која је несебично помагала Етиопију када јој је било најтеже. Не би требало да вас збуни име Јосиф. Вероватно га је надлежни градски чиновник намерно тако написао, јер у том облику постоји у народу и традицији Етиопске цркве. Због тога, оно и данас стоји непромењено, после педесет година.