ПРВИХ СТО ГОДИНА ГИМНАЗИЈЕ

Ђачка удружења

У међуратном периоду Гимназија је имала више ђачких удружења и друштава: литерарно удружење „Змај Јован Јовановић“, подмладак Црвеног крста, Феријални савез, Коло трезвене младежи „Младост“, подмладак Јадранске страже, подмладак Аеро-клуба, и пред сам рат, Хришћанска заједница младих људи. У свим овим удружењима управљали су ученици, али под будном контролом „надзорног наставника“, који је одговарао за њихову политичку усмереност.

Важни догађаји

Школа је, 5. јуна 1919, учествовала у дочеку Михаила Пупина, који је том приликом посетио Гимназију. Посебним програмом школа је обележила пренос Његоша са Цетиња на Ловћен. Прослављена је осамдесетогодишњица рођења председника Чехословачке Републике Масарика. Редовно је прослављан Прешернов дан, а врло често „француски дан“, као захвалност за помоћ Француске у Првом светском рату.
Сваке године одржавала су се села или посела ученика појединих одељења или целе школе, а приход је био намењен, често, добротворним акцијама. Тако, 1922, ученици шаљу више хиљада динара као помоћ сушом погођеним пасивним крајевима, а 1934. знатну помоћ породицама погинулих рудара у Какњу.

Значајнији успеси

Нарочито су били запажени успеси хора за време диригента Јована Бандура (1927-1931) који је титулу првака освојио на такмичењу средњошколских хорова Београда, Земуна и Панчева. Школа је имала свој гудачки оркестар, који је на приредбама изводио делове Бизеове опере „Кармен“, чак и цео чин „Пикове даме“ Чајковског. Женски хор је певао „Хор Хрвата“ из опере „Порин“ В. Лисинског, а цео хор је 1930, наступио са Мокрањчевим делима у Народном позоришту у Београду.
Велике успехе имала је и фолклорна група у школи под руководством Олге Сковран. Ова група нарочито се истакла 24. септембра 1936. на Коларчевом универзитету тачком „Југословенска народна кола и игре“. Приредбу је организовао Обласни одбор Црвеног крста. Тачка је толико успела да је Олга Сковран добила од организатора посебно „захвално писмо“, а директору је захваљено што је тачка ове школе „одушевила целокупну публику и као најбоља тачка програма допринела одличном успеху приредбе“.
Значајни успеси били су и у гимнастици за време рада Богдана Коутека. Приликом Свесловенског слета у Београду 1930, ученици су уз помоћ „Сокола“ из Панчева освојили прво место у држави у атлетици, а на жупском такмичењу у Београду јуна 1933, ученице су добиле пехар као награду за освојено првенство у Жупи.

dalje