Profesori

Stojan Bogdanović

Trunke

1  Боља је и трунка, трунчица живота него сва смрт.
2  Занимљиво је да су у нашем језику живот – мушког рода, а смрт – женског рода. У француском, пак, обе ове именице су женског рода. Такви су Французи.
3  Увек је на крају почетак,важи и обрат.
4 Ако ништа друго женама живот пружа могућност за оговарање.
5  Један од начина да постанете славни јесте да рано створите ремек-дело и евентуално умрете. Други начин јесте да све своје славне савременике надживите и да их оговарате.
6  Јуда је можда извршио самоубиство, а и остало, због неузвраћене љубави.
7 Није јасно зашто се Јудино самоубиство изједначава са сваким самоубиством и тиме се самоубиство уопштава. Није сваки самоубица потказао учитеља! Постоје и други разлози за самоубиство. Да ли су они довољни, тј. имају ли довољно оправдања? То је тешко питање, али је одговор лак: Немају.
8  По чијој вољи се Јуда убио? Ако је по вољи Господа, онда је питање зашто је Господ дозволио тако гнусну работу. Да ли је Господ могао да избегне тако нешто? Дабоме, могао је. А зашто није? Зар није могао Господ да га натера на кајање? Није ли сам живот мука?
9  Јуда је потказао (издао) свог учитеља. Потом се убио, те због те своје глупости није имао више времена да исправи првобитну грешку. Није му дата шанса.
10  Јуда је имао мало времена за кајање. Питање је: Зашто је Господ допустио Јуди да га изда? Ако је допустио зашто је то урадио? Ако није допустио, онда није све у рукама Господа. То онда и није било у његовој моћи! Е то није сагласно са Великом књигом. Та мисао није добра.
11  Још је питање: Докле сеже моћ Господа? Ако људи могу да мисле и да раде шта хоће шта ће им онда Господ. Онда он служи да надгледа и да кажњава. Коначна казна је смрт. Тада човек почиње да мисли о ослобођењу. У том систему су и буквално ограничени и мисао и делање. Дакле, слободе нема. Сада на сцену ступају мангупи који би да тумаче мисао Господњу. Да тумаче Реч. Не сећам се да се Господ одрекао тог права! Зар нису вођени ратови, а и данас се воде, за име Господње? Сачувај Господе!?
12  Живот није само смрт. Живот је смрт и још нешто. А ипак је смрт већа подвала од живота. Од ње горе је само мртвило.
13   Ни смрт није вечита. Живот и смрт јесу уређен двојац. Живот и смрт су близанци. Све живо има своју смрт. Смрт има свој живот док не постане живот.
14  Најлакше се поднесе сопствена смрт. Туђа смрт је гадна работа. О њој се распреда надугачко и нашироко. А о сопственој смрти ни а.
15  До смрти се не стиже преко трња, него преко живота.
16  Смрт и није тако страшна ствар. О њој су са свим оним стравичним епитетима из речника Матице српске исконструисане разне приче. Значи, реч је о мисаоним конструкцијама. Ниједна од њих не покрива суштину. Ђавоља посла, а да се тако унакаради једна потпуно природна радња. Сачувај Господе!
17  Смрт је рупа без дна. У њу се трпа све живо. У њу трпате све живо: изван себе, све из себе, и себе. Остаје само мисао.
18  Понекад и смрт је решење. Али зна се да није свако решење добро.
19  У смрт се улази свечано као на бал вампира.
20  Ако и напишем нешто добро, нема ми спаса. То је сигурно као смрт.
21  Има људи које неће смрт. Има људи који скачу у смрт. Има људи који иду свесно у смрт. Има људи који стално изазивају смрт, а ни смрт није будала. Има људи који ходају по жици. Има људи који ми иду на живце. Има свакаквих људи, ал тешко је наћи човека. Сви људи иду у сусрет смрти.
22 Ако се држите свих правила (моралних норми) наравно да ћете проћердати живот. Треба хватати тренутке. Само је тренутак важан и само он постоји. Вечност је, што се човека тиче, илузија која заташкава време које је у ствари бесконачно па самим тим не постоји.
23  Живот је оно што садржи смрт, и обратно. Смрт је оно што даје највећу драж животу. Смрт је главни садржај живота. Врхунац и крај. Шта хоћете више?

dalje