102. generacija Gimazije "Uroš Predić" Pančevo

 

 

 

Profesori

Stojan Bogdanović

Trunke - nastavak


24 Гадно је кад смрт почне да манипулише, да се поиграва са организмом. То би стање могло да се назове  болешћу. Дакле, болест је њена игра. Кад се она заигра и разигра, кад је у екстази, онда би то била кома: Сада се она намешта као да пуца пенал. Ако погоди: то је то. Ако промаши, онда зна се: крив је врховни жрец.
25  Господе драги
не могу се бринути ни о себи
а камоли о Теби
повешћу Те са собом
у старачки дом
наћи ће се неко ко ће се старати и о Теби и о мени
а Ти ако мислиш
довека живети
мораш се манути ђавола
иначе ће Ти он доћи главе
или ће Те најурити
па ћеш скончати као последња протува
крајње је време да се вратиш свом послу
да се бавиш људима
а остало препусти њима
и себе наравно
или ћу Те сместити у кутијицу
ставићу кутијицу под јастук
па Ти види.
26  Господа сам најурио из мог живота
Тамaн сам помислио да се негде смирио
Он се од некуд појавио у мојој лудој глави
27  Није тачно да се не може прећи из црне рупе у црну рупу. Једино је Бог ограничење за црну рупу, јер не може бити већа од њега. Ни у ком погледу.
28  Није јасно зашто Бог треба да буде почетак. Све извире из њега и све увире у њега. Онда Он је и почетак и крај.
29  Смрт је страх и када није смрт. Врло је тешко дефинисати смрт. Мождана смрт је глупост. Она дозвољава убиства. Убиство пак производи смрт. Смрт је проклета последица. Она се не може бавити сама собом. Да ли? Живот се може бавити самим собом. Све до смрти он само то и ради. Али он се бави и сопственом, а и туђом смрти.
30  Смрт, та глупост, је измишљена да ствара страх. Без страха нема уређења. Ето ти разлог.
31  Страх је и од бола. Бол може бити и душевна. Од смрти на пример.
32 Човек и смрт играју игру целог живота. Укључујући човека као свељудски род. Њихов танго је за живота. Смрт сама не може и не значи ништа. Смрт се до сада није показала (како ваља). Зашто? Зато што је смишљена као таква. То не значи да се не може смислити софистичка прича у којој је смрт позитивна (добра).
33  Ако човек умре, тј. доживи смрт, онда од њега не можемо добити информацију како то изгледа (та смрт), па да оде Богу на истину, тј.  да оствари контакт са Господом. Каква глупост! Смрт да буде посредник између човека и Бога. Боже нема веће глупости. Рођење човека треба то да буде. Тачка.
34  У долазећем времену земља ће се кретати као мисао. Господ ће поверити људима да то надзиру. Мисао ће се хватати, ловити и продавати, размножавати, прослеђивати и пресађивати. Мисао ће се штитити не само својом брзином. Мораће и други да је штите. Тако до промисли или до уништења. До одласка све мисли. До промисли.
35  Промисао ће водити земљу. Њено место ће заузети или ће њу увећати. Јер мисао се увећава. Мисао се мора брже хватати. Не само на папиру. Морају се направити ефикасне машине за хватање мисли и њихово читање.
36  Забележени су случајеви да је после смрти човек задржао блажени осмех. Требало би да је задовољан што је умро, јер се за живота мучио. Али осим блаженог осмеха немамо другу неку повратну информацију о његовом задовољству. Наши сељаци кажу: Спасио се! Али не кажу од кога! Сељаци никада не кажу све до краја.
37  Мисао ће се бринути сама о себи. Није јасно где мисао губи време. Где се дангуби. Где се успорава. Мисао је светлост. Она је она константа, апсолут, која је произвела Реч. Тако она рађа саму себе.
38 Човек ће још више овладати мишљу. Он мора у машину да угради светлост = енергију органског порекла. Обратно, машина је већ ушла у човека. Дакле, неопходно је веће јединство.
39  Универзални човек (сви људи) је једно биће. Запис је у њему. Запис је трајан.
40 Само мисао може да помери земљу. Није јој потребан ослонац, а ни полуга.
41  Да није мисли ми о томе не бисмо разговарали. Не бисмо разговарали ни о чему. Господ је тако моћан. Он не каже да и о њему не можемо разговарати. Да та прича не би била залуд нужна је мисао.
42  Живот и смрт су партнери. Неки мисле да су конкуренција. Живот и смрт су сијамски близанци. Имају исту кичму. Они заједно нестају. Они остају на сцени и после нестанка. Настављају да се гложе, да се жуљају. Као да су у истој ципели. Они исто мисле једно о другом.

nazad