Profesori
Momčilo Paraušić: pesme
Paukova kuća
Velika kuća ispod brega
Bude je ptice
uspavljuju zvezde
Ždrelo otvara i zatvara
njena vrata i prozore
Sedim u njoj
kao na groblju
Oči na zidovima
usta na brežuljku
odavno ne prepoznaju se
Čuvaju kuću
kao bregovi oko nje
moje prve stope
Tri kolena će ostati
na brežuljku pored nje
a ja ću opet pobeći
i vratiti se da paučinu skinem
rečima
Vršaj
Čim najveći broj radnika
ode na noćni počinak
skole ih vukodlaci
iz treće smene
dežurne žetelice
čuvarke zaspalih sestara
na jastuku
bal vampira prave
Mesec potkrada sunce
Srpovi ispod kapaka motre
kako Mesečani njihove rukoveti
vežu u snopove
Gepard mili
gazela nišani
Pobegoh na drvo
Mesečanin kao indijanac
poče da ga seče
Otresoh slamu i plevu sa sebe
Ostaše vukojedine na jastuku
Hanini prsti
Grlo Hanine harfe doziva zavičaj
Daleki beli bregovi
naziru dubrave i proplanke
osluškuju virove i slapove
preskakala i gazove
Ispraćaju oluje i munje
dočekuju zvezde i lahore
Ždrelo otvara ždrelo
breg skače na breg
oblaci kijaju kašlju štucaju
Ruke sa izvora harfe
gase suva grla peska
Ljubičice vire ispod snega
Na Hanine prste
sleću leptiri i ptice
Nad usnulim munjama
dugini zagrljaji
Ispod njih deca trče po rosi
unose u kuću na dlanovima
bele lešnike i orahe
Na krovu sunce
Ispod zvezda žice
dalje
|