Ekonomista o matematičaru i pesniku

 Povodom zbirki pesama Prof. dr Stojana Bogdanovića " CRNA RUPA " I " GOSPODAR " (MB Grafika, Niš, 2005. )

 Objavljeno 3. januara 2006.godine

 Dr Stojan Bogdanović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu, poznat je naučnoj i stručnoj javnosti po nizu objavljenih monografija, udžbenika, zbirki, priručnika i druge naučno- stručne literature iz oblasti matematike, njene značajne oblasti Algebre i Teorijskog računarstva, sa posebnim naglaskom na Teoriju polugrupa. Po mišljenju njegovih kolega (matematičara), zasluženo je poneo epitet ekspert.
Po njegovoj knjizi "Semigroups With a System of Subsemigroups" se predaje na poslediplomskim studijama u Hong-Kongu. Zapažene rezultate postigao je i u teoriji prstena, Univerzalnoj algebri, Teorijama uređenih skupova, mreža i Bulovih algebri, Algebarskoj teoriji automata itd.
Profesor Bogdanović je osnivač i dugogodišnji rukovodilac Seminara za Teoriju polugrupa u Nišu, sada Seminara za algebru, koji od 1982. godine, radi pod pokroviteljstvom Matematičkog instituta SANU. U svetu je ovaj seminar poznat kao Niška škola za teoriju polugrupa.
Dr Stojan Bogdanović je objavio i 3. zbirke poezije. Pesme su mu prevođene na engleski, francuski, rumunski i italijanski. Objavio je i preko 50. drugih članaka iz oblasti filozofije, književnosti i o slikarstvu. Zastupljen je u više antologija i zbirki savremene srpske poezije.
Uzgred, napominjemo da se profesor Bogdanović, oprobao i kao društveno -– politički radnik. Pod njegovom "dirigentskom palicom" krajem osamdesetih godina prošlog veka, uspešno se razvijala opština Knjaževac, čiji je on bio predsednik.
Organizaciono, vlasničko, marketinško i menadžersko prestruktuiranje privrede Republike Srbije krajem dvadesetog i početkom 21. veka, stavili su u prvi plan univerzitet-fakultet. Njegov istančan osećaj za pravednost, istinitost i demokratiju, poslužili su kao putokaz profesorima i saradnicima Ekonomskog fakulteta u Nišu, da ga oktobra 2000. godine izaberu za dekana. Neće zvučati neskromno, ako kažemo da je kao profesor nematičnog fakulteta, u svojstvu dekana, uspešno vodio fakultet. Njegova uspešnost, došla je posebno da izražaja, što je u veoma složenim političkim i ekonomskim uslovima pionirskog početka demokratije, na ovim prostorima, umeo da pozicionira Ekonomski fakultet u Nišu i učini ga prepoznatljivim u turbulentnom okruženju.
Istančan osećaj za pravdu, razumevanje individualnosti i različitosti svakog od profesora i saradnika, u kolektivu kojim je rukovodio, omogućili su mu da
"gubitnike" prethodnog sistema i "pobednike" novog sistema, svede na zajednički imenitelj - briga za studenta kao korisnika naših usluga na prvom mestu. Za vreme njegovog mandata studentima su ponuđeni novi smerovi, sa mogućnošću izbora opcionih predmeta, u skladu sa njihovim afinitetima i stručnom opredeljenošću.
Sa ovim nije iscrpljen naučno – stvaralački duh profesora Bogdanovića. Nedavno se javnosti, književnicima, filozofima i umetničkim krugovima predstavio novom zbirkom pesama "Crna rupa" i "Gospodar".
Potpisnik ovog rukopisa, njegov kolega i prijatelj, imao je priliku da sluša, razgovara, a ponekad i u vidu nenametljivog intervjua, krišom da razotkriva tajne poruke poezije profesora Bogdanovića.
Na prvi pogled, profesor Bogdanović izgleda ćutljiv. Verovatno je to odlika svakog matematičara, koji sve što kazuje, kazuje činjenicama. Profesionalna orijentacija potpisnika ovog rukopisa, i podsećanje na novu poslovnu filozofiju
(autora: Shigeo Shinga, Japanca) koju predaje studentima, navode ga na zaključak, da profesor Bogdanović u svom pevanju, teži ka pesničkoj izvrsnosti- benčmarkingu, slično tvorcu nove poslovne filozofije marketing menadžmenta. Profesor Bogdanović, nam poručuje, pevati ne treba samo radi pesme, već pevati sa ciljem da se približimo najboljem koji peva, sa težnjom da ga natpevamo. To je analogno onome čemu mi profesori marketinga i menadžmenta težimo. Težnja je usmerena ka marketing menadžmentu ukupnog kvaliteta, koji se postiže upornim radom, korak po korak, što nam omogućuje da ponesemo laskavu ocenu "lider"-"prepoznatljiv" u naučno- stručnoj javnosti.
Tako je i sa profesorom Bogdanovićem. U izgrađivanju pesničke prepoznatljivosti, on je išao postupno, korak po korak. Javnosti se ranije predstavio sa 3. zbirke poezije. Književna kritika ga svrstava u red prepoznatljivijih ljudi od pera. Njegov smisao za spisateljski čin prepoznali su: akademik Žarko Đurović i književni poslenici Miroslav Todorović i Radomir Mićunović. U prikazima (pogovorima), na inspirativan način izneli su svoju ocenu i putokaze u tumačenju
"Crne rupe" i " Gospodara".
Akademik Žarko Đurović u svom pogovoru ističe: "i u bitisanju i saznanju crna rupa ima svoju vladajuću ulogu, iako je svojom mišlju teramo sa praga. Ona je neumoljiva u pokazivanju svoga lika: crna rupa nije dobila ime po crnoj Ciganki, već po crnom đavolu. Lik smo prepoznali. Njega onomatopeiše đavo. Iako nam se čini da je njegovo prisustvo locirano van trajanja, on trajanju daje impulse ove ili one vrste. Najčešće kobičnog porijekla. Pjesnik ih je preuzeo na sebe, ne mogavši od toga pobjeći. Kad već nije umio da pobjegne, preostalo mu je da se rve sa njime".
Virovi života oličenje su "crnih rupa". Profesor Bogdanović se obraća prošlosti, kao čvoru enigme. Nikola i Draginja, autorovi preci, poslužili su mu kao štivo za pozorišnu scenu na kojoj se odvija filozofska priča o smislu življenja, i uzaludnosti življenja. Polazeći od porodičnog stabla, kroz rodoslovno ogranjavanje, profesor Bogdanović je propratio sve katarze života uslovljene ratom i drugim neugodnostima. "Tako je nastala blagorodna familija na čelu sa mnom i na kraju sa mnom", ističe profesor Bogdanović.
Poetski tekst, sam po sebi otvoren je za dekodiranje. Čitaocu su potrebni snažni kriptografski ključevi, oličeni u snazi uma i pronicljivosti da bi uslišio želje radoznalog zahteva. Tako je i potpisnik ovog teksta, morao da se naoruža strpljenjem, da bi bar i u najkraćim crtama dešifrovao poeziju profesora Bogdanovića. Ma koliko puta da sam iščitavao poeziju profesora Bogdanovića, nisam imao hrabrosti, da se tako lako, latim pera i napišem ovaj prikaz. Srećna je okolnost, da sam profesora upoznao pre petnaestak godina, kada su virovi života oličeni u vidu "crna rupa" terali ga da "sedne preko puta sebe i počne razgovor" jer duh žuri da to obelodani vizijom, čulnim utiskom ili pesmom. Sa mišlju da ih rastvori, kako bi se odredio prema njenom fenomenu, profesor Bogdanović poseduje "patent" za takvo rastvaranje. Pesma mu je bila i ostala glavni reagens za rastvaranje čvora enigme.
Bio je Nikola vojskovođa, fabrikant i gospodar, ali kad se sve to svede u jedan realni okvir, u zajednički imenitelj života, to je trenutak kada su ga spakovali u čamovinu i spustili u crnu rupu. Osetljiv na "pečat" kobičnosti i smrtnosti kojom smo svi obeleženi, profesor Bogdanović, veoma slikovito aluzijskom komponentom " knjiži" bilans života: " osim kamenja na groblju /niko više ništa ne pamti/ niko ne ide u vojsku/ niko se ne ženi/ niko nikog ne dočekuje".
Složenu temu o smislu življenja i prolaznosti, profesor Bogdanović, je iskazao jednostavnim (prirodnim) jezikom: "boli me vreme, a sudbina veselo mi maše konjskim repom. želim da ličim na sebe, kada budem podnosio ovaj izveštaj".
Završavajući ovaj prikaz, ostaje nam da konstatujemo da iza pesnika ostaje samo pesma, ona nadživljava sva materijalna dobra koja blede naspram duhovnog spomenika. Pesnik i tako uvek je živ i mrtav, opominje, predskazuje i peva li peva.
                       

   Dr Sreten Ćuzović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu

 dalje