Profesori:
Pesme Stojana Bogdanovića
Poretret Stojana Bogdanovića, rad Stojana Trumića
IZVEŠTAJ
Lozanićev mlin više ne melje
iz sela samo se odlazi
stari hrast odsekli su crkvu
nema ko da popravi zvono oglašava
samo mrtve groblje uraslo korov
kupine koprive ispod kojih se
gušteri i zmije teškom mukom
provlače između naherenih
spomenika nema novih crnih rupa
ne zna se poslednji put
kad je neko umro
još manje se zna poslednji put
kad se neko rodio
osim kamenja na groblju
niko više ništa ne pamti
niko ne ide u vojsku
niko se ne ženi
niko nikoga ne dočekuje
istrebili su nas ko cigani vaške
sve su nas pokupili ko čuma decu
niko ne peva u kafani kod švabe
dve glave tri zuba sve ostalo
pojeo je samo jedan zub
vreme sadašnje nema kikotanja
nema trubača u našem dvorištu
osušila se loza mahovina i lišaj
napali crep gde još uvek
ali jedva očitava se
prva srpska fabrika evropskog crepa
nikola g bogdanović
i sinovi
svi sada su na službenom putu
ni gospodar nije tu kao gospodar
ja zamenjujem ih autoritativno
naredio sam berberinu da me ošiša
želim da ličim na sebe
kada budem podnosio ovaj izveštaj
jebo ga darvin
a šta o tome misli otac
koga vode okolo u onom kavezu
ko italijan mečku dok se snebiva
oni iz njegove šire i uže okoline
štrikaju ribarsku mrežu koju je još
petar zabacivao ponad glave dok je nosio
kratke pantalonice svog vrlog pomoćnika
posle marko polo razapeo je žicu duž
kineske granice preko koje su
prenosili barut mastilo i svilu
to posle nazvali su svileni put
nije zabeleženo ni na jednoj karti sveta
gde zdušno su mrsili mandarinu
muda i retke brkove
na kojoj pijaci u severnoj prestonici
kupovali su roza svilu
za gaćice koje je običavao da nosi
otac da nebi svetina otkrila
kako on ima krvavo dupe
crveno majmunsko
jebo ga darvin
je l tako nikola
čarls darvin (1809 – 1882) engleski prirodnjak
severna prestonica jeste peking
mandarin jeste visoki funkcioner u kini u vreme carevine
marko polo (1257 – 1324) venecijanski putopisac
dalje
|