102. generacija Gimazije "Uroš Predić" Pančevo | |
|
"Glas javnosti" 6.mart 2000. Susreti na Krfu: Profesor Stojan Bogdanović, svetski priznati matematički ekspert Za pravu pamet ne postoje sankcije Za njegovu matematičku školu čuo je ceo svet. Izgleda da samo mi Srbi nismo čuli. Do sada
Profesor Stojan Bogdanović pije crno vino u "Tavernakiju" na Krfu, što nije ništa čudno. Doktor matematike, redovni profesor niškog Ekonomskog fakulteta, putuje s kraja na kraj planete i uvek je tamo gde se okuplja svetska matematička pamet. Odavno sam želeo da napišem nešto o tom čoveku, ali bi uvek iskrsao neki hitniji, dakako ružniji događaj. Profesor Bogdanović je, uostalom, nezanimljiv za medije u nesrećnoj zemlji: on je dobar "događaj". A onda smo se, eto, sreli na pravom i dobrom mestu, u srećnoj zemlji, u staroj krfskoj kafani. Ovde ima vremena za dobre događaje. Nekoliko rečenica o profesoru koji, uzgred, sigurno spada u dvadeset najelegantnijih Srba. Šešir sa diskretno proširenim obodom, tamno odelo, ubedljiva kravata, svilena maramica. Stojan Bogdanović je rođen 1944. godine u porodici industrijalaca u selu Veliko Bonjince. Veliko Bonjince je, između ostalog, poznato po tome što su njegovi stanovnici uvek glasali za opoziciju - i pre i posle ratova. Kao dečak i mladić fascinirao je učitelje i nastavnike retkim i uzbudljivim matematičkim talentom. Njegov put je veoma rano bio predodređen, nosila ga je reka matematičkih tajni koje su dostupne samo odabranom, veoma malom broju ljudi. Briljantno završava Prirodno-matematički fakultet u Beogradu, pobeđuje na konkursu francuske vlade i odlazi u Sorbonu na postdiplomske studije. Bogdanović je matematički trijumfator - doktorat je samo formalnost. Osećajući Niš kao prirodno stanište, on se vraća u veliki grad od tri slova, predaje na Fakultetu i osniva jaku matematičku školu za koju će čuti ceo svet. Izgleda da samo mi Srbi nismo čuli. Do sada. Elegantni profesor je šef važnog projekta Srpske akademije nauka i umetnosti, objavio je više od 150 radova u najeminentnijim svetskim matematičkim publikacijama, neizbežni je mentor i član komisija pri doktoriranju naših matematičara. Njegova matematička oblast je algebra, a u njoj teorije polugrupa. Ovo, naravno, ne razumeju ni čitaoci ni ja jer se ljudima za koje je matematika kalkulator to ne može objasniti. Profesor Bogdanović je u prostoru u kojem matematička oruđa nisu brojke, već misao o Univerzumu i filozofiji postanka. On je usamljenik koji ima nesreću da s prijateljima ne može razgovarati o poslu. On se - što se tiče posla - druži sa Japancima, Amerima, Kinezima, Fincima, Rusima i svima onima koji u sopstvenim zemljama takođe nemaju s kim da pričaju. Oni se zato sreću na skupovima širom sveta - jedan takav bio je nedavno u Grčkoj i otud profesor u krfskoj kafani - viđaju se na simpozijumima i raspravama gde kopaju po neotkrivenim poljima matematičkih tajni. Posle Grčke, Bogdanović putuje u Kjoto na poziv japanskog Carskog univerziteta. Potom ga čeka Helsinki, pa Kijev i tako dalje. Doktor Bogdanović je prinuđen da selektira pozive za učešće u svetskim matematičkim razgovorima. Za pravu pamet ne postoje spoljne sankcije. Možda neke unutrašnje. Radna soba doktora matematike je velika tri sa tri. U toj sobi, noću algebra se katkad pretvara u poeziju pa kompjuterski štampač sporadično izbacuje papire sa snažnim poetskim vizijama. Zanimljivo je da niška, i ne samo niška, akademska javnost smatra dr Stojana Bogdanovića prirodnim rektorom Niškog univerziteta. Ali, ljudi koji odlučuju ko će biti rektor misle sasvim drugačije. Doktor Bogdanović nije član nijedne političke stranke. Nekad se osećate ponosnim kad sa nekim popijete običnu čašu vina. Takav je bio slučaj u kafani "Tavernaki" na Krfu.
|