Ovu novinu čitam gotovo od prvog broja smatrajući je i dalje našim najboljim nedeljnikom. "Vreme" se pojavilo u mom životu u momentu kada sam, nakon petnaestak godina, konačno i neopozivo prestao da čitam NIN. Moj omiljeni nedeljnik je tada oštrim kursom bio zaplivao niz maticu Miloševićevog populizma što nisam mogao da mu oprostim. Okrenuo sam se "Vremenu" koje mi je ponudilo jednu lepo i mirnu oazu kultivisanog izraza gde sam mogao da se sklonim pred histerijom nacional - šovinizma koja je počela da preplavljuje srpsku štampu.
U vreme pre odlaska u Italiju 1994. godine, za "Vreme" sam napisao dva teksta koji su se ticali aktuelnih pančevačkih prilika:
i
Da sam kojim slučajem ostao u Srbiji moja saradnja sa "Vremenom" bi vrlo verovatno, bila kud i kamo intenzivnija. U junu 1994. sam po drugi put ostao bez posla pa sam se veoma bavio mišlju kako da honorarnim radom za neki od nezavisnih listova obezbedim egzistenciju za porodicu i sebe.
Neimajući mogućnosti da iz Italije pišem tekstove koji bi se bavili ozbiljnijim temama, zadovoljavao sam se nekim uzgrednim reagovanjima na pročitane tekstove u "Vremenu". Tako je nastao tekst:
A jedne prilike pozabavio sam se problemime edukacije mladih policajaca. Mislim, mada nisam siguran da je tekst bio naslovljen:
Medjutim, tekstove koji su mi pružili kako najveće zadovoljstvo, tako i najveću (moralnu) satisfakciju napisao sam za već čuvenu rubriku u ovom listu pod nazivom "Vreme uživanja".
Tu je objavljeno pet tekstova:
Za rubriku "Vreme uživanja sam napisao još jedan tekst pod naslovom "Slovenački konzulat", ali on nije objavljen. Kako sam saznao, zagubio se na stolu glavnog urednika u vreme kada je ovu dužnost Teofil Pančić preuzimao od Dragoljuba Žarkovića.
U prostorije redakcije "Vremena" nisam često zalazio ali sam se tu veoma lepo osećao. Veoma mi je godilo poznanstvo sa Milošem Vasićem, prijalo mi društvo Pere Lukovića, a nekoliko honorara koje sam po hitnom postupku dobio od Dragoljuba Žarkovića stigli su mi u vreme kada u mojoj kući nije bilo novca čak ni za hleb...
Tadašnji tehnički urednik "Vremena" Dušan Šević bio je autor grafičke opreme "Novog Pančevca" lista koji smo prijatelji i ja pokrenuli u poznu jesen 1992.
