Javni govori

Nikada nisam imao tremu od javnih nastupa. Uvek kada je neko to od mene tražio rado sam se odazivao pozivu da javno prozborim koju reč. Iako mi nije bilo teško ni da improvizujem, ipak mi je bilo draže da govore unapred pripremim. Prilike za ovakve nastupe su bile razne: otvaranje izložbi, godišnjice, prigodni skupovi ali i nadgrobni govori povodom smrti meni dragih ili čak i potpuno nepoznatih mi ljudi. Mnogi od tih govora nisu sačuvani, ali ono što sam uspeo da prikupim i saberem, izložiću ovom prilikom.     

Jedan od, po mom mišljenju, najboljih ostvarenja ove vrste izgovorio sam tokom protestnog skupa održanog 21.jula 1993. povodom nasilničkog smenjivanja g. Zorana Rotara sa mesta direktora Centra za kulturu u Pančevu.

Tekst posvećen glumcu Miroslavu Žužiću bio sam spremio povodom njegovog prelaska u Atelje 212. Tim povodom u ovom pozorištu je upriličena mala svečanost na kojoj je govorio naš pozorišni velikan Branko Pleša, a trebalo je da o Žužiću i ja kažem koju reč. Medjutim, od silne treme, Žule je zaboravio da me najavi, a ja sam se tada nalazio u takvom psihičkom sostojaniju da me je bilo mrzelo da se sam javljam i nudim. Tako je ovaj govor ostao nepročitan.

Prilikom proslave godišnjice "Novog Pančevca" takodje sam sastavio jednu govoranciju. 

O prilikama u zemlji Bosni nakon potpisivanja dejtonskog sporazuma govoruio sam u nekoliko veronskih parohija

U povodu uspostavljanja podlistka Novog Pančevca pod imenom "Contra bellum" takodje sam posvetio nekoliko redova.