Poštovani druže patrioto,

Upravo sam se vratio sa protestnog skupa koji je u nedelju 28.marta održan ispred američke kasarne "Ederle" u Vićenci. Nisam se pokajao. Naš svet je pristojno i bez i jednog incidenta stavio do znanja, ne samo da je protiv onoga što NATO analitičari nazivaju "sprečavanjem humanitarne katastrofe", nego i da je lepo vaspitan, te da poštuje zakon i pravila ponašanja zemlje u kojoj živi. Lepo sam se osećao na tom skupu, a kolektivno vikanje pomoglo mi je da se unekoliko oslobodim užasa koji su mi u dušu unele vesti koje su stizale iz zemlje. Sa nama, gradjanima Srbije, bilo je i dosta Italijana, pre svega članova PDS-a i Stranke zelenih a moglo se primetiti i nešto Bosijevih ligaša koji važe za najozloglašenije italijanske separatiste. Bilo nas je oko desetak hiljada, a reč je, možda to nisi znao, o novoj , skorašnjoj emigraciji koja je, bežeći od blagodeti Miloševićevog puta ka sreći, utočište potražila u ovoj zemlji.

Video sam da ti se smeškao brk dok si slušao vesti o tome kako se ceo svet podigao "u odbranu Srbije", da protesti u nekim gradovima prerastaju u prave ratove sa lokalnom policijom u kojima učestvuje uglavnom domaći živalj. Sklon takozvanom guslarskom tumačenju političke stvarnosti bio si uveren da je to sasvim normalna pojava pošto se "zna da smo mi bili i jesmo u pravu", pa zato za podršku ne moramo da brinemo. Stoga nisi osetio ni najmanju potrebu da se upitaš šta to nagoni strani svet da se maklja sa sopstvenom policijom, a sve samo zbog tamo nekakve Srbije izgubljene u skoro desetogodišnjem krvavom balkanskom cirkusu.

Vidiš, dragi druže patrioto, moram da te razočaram i kažem da ljudi u svetu ne protestuju za Srbiju nego protiv nasilja. Oni ne prave razliku izmedju nasilja u Srbiji i nasilja u Bocvani, oni su protiv zla svake vrste, ma odakle dolazilo, a naročito ako ga stvaraju ljudi koji vode njihove sopstvene države. Podsetiću te:

Članovi D'Aleminog PDS-a (italijanske Demokratske partije levice koja je, zahvaljujući krhkoj koaliciji trenutno na vlasti) kidisali su na sedište sopstvene partije u Rimu ne pristajući na stav svojih predstavnika u vladi da se podrži intervencija NATO pakta. Protestne skupove organizuju i Zeleni u Nemačkoj čiji je lider ujedno i ministar spoljnih poslova ove zemlje. Bune se Grci čija je zemlja članica Pakta. Mnogi su Francuzi na strani naših demonstranata, a Vladimir Volkov, francuski pisac, objavljuje svoje otvoreno pismo pod naslovom "Stidim se što sam Francuz". Zbog svega toga ni njega tamo, niti bilo koga drugog po Evropi i svetu, sunarodnici drugačijeg mišljenja nisu nazvali srpskim plaćenikom, prodanom dušom, izdajnikom… TAMO je normalno da ljudi različito misle i različito govore, a vlast zazire od javnog mnjenja kao djavo od krsta. Od tih i takvih i ti sada dobijaš podršku, mada im se lično ne svidja tvoja nadutost, tvoj primitivizam i prostakluk. Ne svidja im se ni to, dragi druže patrioto, što si lično, glavom i bradom ćutao kao dok je bombardovan Zagreb, Zadar, dok je uništavan Vukovar, Osijek i Vinkovci, dok je sistematski razarano Sarajevo, a njegovi žitelji artiljerijskom i snajperskom vatrom dovodjeni do ivice kolektivnog nervnog sloma. Ćutao si i o Srebrenici, a kada su kolone srpskih izbeglica krenule u bežaniju dugu stotinama kilometara, nisi ih puštao u Beograd da te ne bi kojim slučajem uznemirili, okretao si glavu, jer ti je tako bilo naredjeno, a tvoja kurvinska duša nije mogla da se otrgne iz okova partijskog zadatka: učiniti sve, ali ne dozvoliti da "one budale", kako je Krajišnike nazvao tvoj Vodja, ugroze njegovu svetu Vlast. Posle si im podelio po dva ćebeta i rasturio po mišjim rupama bez prava da govore, i ljuto se klone pitanja o tome šta im je sve ovo trebalo i ko ih je to u sve ovo gurnuo.

A seti se samo, druže patrioto, kako si se podsmevao srpskim intelektualcima koji su klečali u pionirskom parku tražeći prestanak rata u Bosni, kako si Žene u crnom nazivao Tudjmanovim kurvama, kako si se potuljeno smejuljio gledajući u one tragično malobrojne grupe tužnih ljudi koje su palile sveće na našim trgovima u pomen brojnim nevinim sarajevskim žrtvama. Ni na pamet ti nije palo da kažeš: slušajte ljudi, braćo, prijatelji, Srbi, Otadžbina je otadžbina, a zločin je zločin. Kao i svako pseto bojao si se da laneš na Gazdu. Kao poslednji podlac pravio si se nevešt kada je ovdašnja "patriotska" vlast zavela ekonomski embargo Srbima u Bosni. Nisi se bunio kada je tvoja "patriotska" država Jezdinom i Dafininom prevarom prevarom ojadila hiljade tvojih sugradjana. Podržavao si svaki atak režima na ovdašnju nezavisnu štampu, a studentima koji su se suprotstavljali jednom ordinarno fašističkom zakonu o univerzitetu, preporučivao si da bi bilo bolje da se "okrenu učenju". Činio si ono čega bi se svaki normalan čovek stideo, a sve predstavljajući se naslednikom i nastavljačem velikana naše istorije, istih onih koji se sada u grobu prevrću što im je sudbina za naslednika podarila takvog ljigavca i kukavicu.

A sada, kada je mečka zaigrala i pred našom zajedničkom kućom, očekuješ da i tebe podržavaju da se dive tvojoj hrabrosti i odlučnosti, spreman kao i uvek do sada da prevariš i slažeš, da se kitiš tudjim perjem. Prsiš se hrabrošću svog naroda kome, osim očaja, ništa drugo nije ni preostalo. Narodom koji nema šta više da izgubi osim svojih života, jer je sve drugo već izgubio. i što god žrtve budu veće i veća krv padne ti ćeš, kao i svaki vampir biti jači, veći, bezobzirniji.

Oduvek si mi se gadio, dragi druže patrioto. Oduvek.

Sada ponajviše.