Sumorno proleće 99
ili
Kako su bombe letele internetom

Ja u stvari ne znam sta se to Tamo desavalo. Nisam video svojim ocima, nisam cuo svojim usima, nisam bio prisutan "na licu mesta". Neki bi rekli: srecom, a neki pak - nazalost. I jedni i drugi bili bi u pravu. Ja licno sam to nesreceno bombardovanje osecao svim culima. Kazu da je to vrlo losa kombinacija jer nema ni pocetka ni kraja. Ima formu groznice i oblik nesna i ocaja. Nisam mogao da cujem sirenu koja je najvljivala vazdusnu opasnost, ali zato nisam znao ni kada je opasnost prestajala. Za mene licno opasnost je nastupila mnogo pre bombardovanja, ali to sada nije za pricu. To smo, kanda vec naucili.
A sirene sto se tice, i nju su mi poslali internetom. Cuvam i danas taj snimak i povremeo ga pustim da zajauce i rasprostre se mirnom ulicom u ovom italijanskom selu gde trenutno zivim. Da iz sebe isteram neki jad ili stogod
drugo. Ko zna!? 
Jednom u jednoj parohiji u Milanu gde su me pozvali da im drzim slovo o tome "sta se to Tamo zapravo desava" umesto uvodne reci pustio sam im upravo zvuk te sirene, a odmah potom Bregovicevu kompoziciju "Rat" iz filma "Undergraund". Slusaoci su ostali prikovani za stolice tim niskim, razarajucim tonovima "sizele" koji kao da su rovali po samoj dusi, a Bregoviceva obrada pesme "Stani, stani Ibar vodo" zvucala je kao sama najava smrti. Lagane ali neumitne . Ja sam im potom rekao: "Gospodo, ovo je bilo sve sto sam imao
da vam kazem. Ima li pitanja?"
Bilo je pitanja. Uopste uzev, italijanska javnost je bila veoma uznemirena bombardovanjem Srbije i Crne Gore. Postojala je strasna glad za pravim informacijama tako da nije bilo veceri kada na ovdasnjim TV kanalima nije emitovana po neka kontakt emisija u kojoj se raspravlajlo o uzrocima, posledicama i opravdanosti bombradovnja. Jedan slican pokusaj ucinio je i milanski dnevnik "Korijere dela sera" koji je za sve vreme NATO intervencije imao otvorenu rubriku u kojoj su objavljivane internet poruke poslate iz
Srbije. Ja se vise ne secam od koga sam prvi put cuo za ovu ideju, ali sam odmah stupio u kontakt sa novinarkom koja ju je uredjivala. Zvala se Mara Gergolet i bila novinarski pocetnik, poreklom Slovenka iz Italije , sasvim podnosljivog vladanja srpskim jezikom. Obavestio sam nekoliko svojih konatakata iz Srbije i prepiska je pocela. U svakom broju objavljivano je po najmanje pet - sest poruka
nasih ljudi iz Beograda, Nisa, Kraljeva, Panceva, Novoga Sada... Rimska "Republika" je svakodnevno objavljivala dnevnik nase dramske spisateljica Biljane Srbljanovic, dok je za "Il mesadjero" pisao nas Aleksandar Zograf.
Junak rubrike u "Korijere dela sera bio je nas sugradjanin Tomislav Vagner. Njegovi tekstovi bili su izuzetno ilustrativni, presvuceni najfinijom ironijom i sa veoma jakim literarnim nabojem. Jedan od tih tekstova pojavio se i na naslovnoj strani "Krijere". 
Kao i ostali moji prijatelji i ja sam pisao kratke tekstove za ovu rubriku iskljucivo sopstvenog rasterecenja radi. Oni kojima je, zbog svog tog uzasa koji su priredili nasim gradjanima, trebalo zavrnuti vratom, bili su vrlo daleko. Neuhvatljivi, nedodirljivi. Jedna razbojnicka banda mi je prvo otela zelju a druga je potom, nakon deset godina propasti, krenula da je i fizicki razori.
Izmedju potrebe da urlam ili pisem izabrao sam ovo drugo.
 

SUPERENALOTTO *

Svakoga jutra, moja supruga i ja, uz prvu jutarnju kafu, ukljucujemo televideo. Kao strasni igraci lotoa koji svake srede i subote drhte pred ekranom cekajuci da ugledaju svoju dobitnu kombinaciju, tako i mi, s nesrpljenjem, ocekujemo da se na RAI televideu pretrazivac zaustave na 150.  Umesto brojeva od 1 do 99 , tu nailazimo na toponime  koje su prethodne noci iz bubnja izvukli NATO bacaci bombi:  Batajnica, Surdulica, Aleksinac, Cukarica, Rakovica, Sombor, Djakovica, Subotica, Krusik, Valjevo, Sloboda, Morava, Nis,  Ladjevci, Prizren, Kragujevac, Vladicin Han, Pancevo, Fruska Gora, Jakovo, Sabac... Umesto na listice, rezultate  izvlacenja belezimo direktno u sopstvene duse: urezujemo krstice i upisujemo tackice. Tako obelezeni odlazimo na  posao gde nas nasi italijanski prijatelji, ako se sete, pripitaju: a kako su nasi tamo i da li je nasa kuca pogodjena. Mi kazemo da su nasi zivi, a da nam kuca JOS nije pogodjena. Oni na to kratko uzdahnu i kazu "bice bolje,  valjda", a mi odgovorimo istom recju ali bez uzdaha. Tako se razgovor zavrsi. Niti oni imaju sta vise da pitaju niti mi imamo sta vise da im kazemo. Kako da objasnimo da je svako ono ime ustvari ziv grad, istorija, pjezaz, uspomena, prtijateljstvo, ljubav, dragi lik, da je ono domovina, nesto toliko tvoje kao majcin zagrljaj, kao roditeljska kuca?? Ne, ovo je samo nas loto, igra koju samo mi razumemo. To je mozda i normalno. Sta bi sutra ljudi iz Beograda, Nisa, Kragujevca, Valjeva,Novog Sada, Panceva, mogli da misle i osecaju da bombe kojim slucajem padaju na Parmu, Torino, Mantovu, Perudju, na Rim?? Moglo bi im biti samo zao i nista vise. "Bice bolje, valda" govorili bi svojim prijateljima Italijanima, a ovi bi im na isti nacin odgovarali.

Zato sa zebnjom ocekujemo sledece jutro, slabo spavamo, dugo  cutimo u noci. Pitamo se ponekad da li ce na nasoj dusi biti dovoljno mesta za sve te krstice i tackice, za sve te  dobitne znake koje nam salju kako bi nas sve zajedno, jednog dana usrecili. I sta cemo da radimo kada u nasoj dusi  ne bude vise mesta za sve te krstice i tackice?  

Pitamo se, a odgovora nemamo.

VESELE ZRTVE

Kakva je razlika izmedju srpskih i albanskih civilnih zrtava  u pslednjem (?) bakanskom ratu ?  Ogromna. Albanske civilne zrtve stradaju od srpske vojske i policije koja je po  definiciji "ruzna, prljava i zla" i za racun Milosevicevog  rezima, obavlja etnicko ciscenje. Stoga se radi o ljudima  koji stvarno stradaju, pate i ginu na nacin nedostojan vremena u kojem svi zajedno zivimo. Srpske civilne zrtve ginu od NATO bombi koje se bacaju samo zato da bi Srbi, a  samim tim i njihove zrtve,  sutra bile srecnije i zadovoljnije. Zato srpske civilne zrtve, posle svakog  bombardovanja, ustaju sa zemlje, otresaju sa sebe prasinu, peru tragove krvi i posvecuju se svojim svakodnevnim  poslovima, spremne u svakom trenutku za novo bombardovanje i ponovnu pogibiju. Rec je o takozvanim VESELIM  zrtvama, istim onim koje se vidjaju po holivudskim filmovima u kojima  se mnogo puca.

I albanske zrtve mogu da postanu VESELE zrtve ukoliko  stradaju od NATO  bombi. Te smrti nisu ni izdaleka strasne kao one koje nastanu pod srpskim bombama.  

Nije tesko umreti kada znas da to cinis radi sopstvene  srece.

O ZRTVAMA, PONOVO

U svoj toj guzvi koja se podigla oko hiljada mrtvih koje po  Srboiji  proizvodi svakodnevno NATO bombardovanje niko ne misli na  pilote NATO aviona. Kako li se samo osecaju ti decaci dok onim sto su ispustaju iz svojih letilica usmrcuje gomilu ljudi, zauvek unesrecava citave porodice?

Ja sam uveren da se oni osecaju sjajno. Njihove staresine i kreatori rata unapored su se pobrinuli da se decaci u  avionima osecaju kao u salonima sa video igricama. Od malena ti momci, piljeci u svetlucave ekrane, u nekoga nisane i ispaljuju metke, rakete, bombe, od malena oni u nekoga pucaju. Tako pucanje prelazi u naviku, a covek, kuca, most ili devojcica sa lutkom postanu krstic na ekranu. Nakon  toliko godina igranja, decaci iz aviona nisu vise u stanju da razlikuju stvarnost od svetlucavog virtualnog sveta.  Sve  se pretvara u igru u golu iluziju. Mrtvi neprijatelji su za njih samo pozitivni bodovi a civilne zrtve negativni. U sluzbenom recniku NATO saopstenja za raskomadana ljudska tela koristi se izraz KOLATERALNA ZRTVA. Onim sto se stvarno desava na tlu u dimu, prahu i smradu gorucih leseve i raspadajuceg  ljudskog mesa, bavice se humanitarci, lekari,  dobrovoljci... Svestenici ce se moliti, pesnici ce  pokusavati da nadju neke nove reci kojima bi opisali uzas, filosofi ce razmisljati o buducnosti sveta koji je ovako nisko pao.

Decaci ce se, medjutim,  i dalje igrati svojim video igricama. I dalje pucati u svoje krstice.

To da je svet, u stvari, podeljen samo na dve grupe : na decake i KOLATERALNE zrtve znaju samo proizvodjaci video igrica.

Zato im i ide tako dobro. 

Shvatili su sustinu stvari.  

_________________________________________

*superenaloto je najomiljenija lutrija u Italiji. Izvlacenja
su sredom i subotom a dobici, ukoliko glavna premija
preskoci nekoliko izvlacenja znaju da dostignu i nekoliko
miliona nemackih maraka. Kao i us vkaom lotu, potrebno je
zaokruziti nekoliko brojeva od ponudjenih 99.

nazad