S one strane ogledala

               SPREM'TE SE SPREM'TE...

        Na Kosovu svakoga dana neko pogine ili bude ranjen. Terorističko krilo albanskog separatističko pokreta ne posustaje. Sačekuju u zasedama, ubijaju... Oni odlično znaju da ovakva kakav je srpska vlast neće umeti da odgovori na pravi način, znaju da će medjunarodna zajednica morati da se umeša u sukob iz koga se može izvući mnogo više nego mirnim pregovorima o budućnosti Kosova. Kada država Srbija uzvrati oružanim odgovorom, po prirodi stvari, učini to u maniru ošamućenog slona, izbruka se i za svoju trapavost optuži medjunarodnu zajednicu koja navodno ne razume kosovski problem, i nezavisne medije koji navodno rade za račun stranih obaveštajnih službi. Priča se ponavlja po otužnom rigidno staljinističkom šablonu: nismo krivi mi koji smo nesposobni i neorganizovani nego oni koji na to pokažu prstom.

        Zvanična propaganda tvrdi da Albanska država pomaže kosovske teroriste ali nas ostavlja bez odgovora na pitanje kakavo je to čudo od  granice sa Albanijom da je, kud i kamo superiornija, jugoslovenska oružana sila ne može zatvoriti i sprečiti prelet čak i albanskih ptica na našu teritoriju, a kamo li prolazak konvoja sa oružjem. Niko ne kaže na šta su to proćerdane silne godine okupacije Kosova kada srpska policija ni dan danas nema pojma ni ko su teroristi ni ko su im jataci. Ako zna, zašto ih već nije pohapsila nego svoje pripadnike pretvara u glinene golubove izlažući ih terorističkim hicima. Pre će biti da naše momke na Kosovu ubija konfuzna i korumpirana politika srpskih vlasti nego teroristički hici. Ili bolje rečeno, meci što sada pogadjaju naše regrute i policajace ispaljeni su još pre nekoliko godina.

 Režim se nada i očekuje da gradjani Srbije trpko pognu glavu i progutaju još jednu nacionalnu sramotu. Srpski režim očekuje da roditelji spremno i bez roptanja šalju svoje sinove na kosovsku klanicu, a da pri tome niko ko je do sada tamo gazdovao i iz toga izvlačio lepe prihode ne oseća potrebu da podnese račun zbog katastrofe u koju je dovedena naša država i njeni gradjani. Srpski režim očekuje da nakon tolikih laži mi ponovo poverujemo u njegove časne namere te da se svi zaletimo na Kosovo kao nekad u Slavoniju ili Bosansku krajinu. Možda su neki ljudi u stanju da sve to podnesu i istrpe. Mnogi, naravno, nisu. Nisu čak ni oni koji su koliko juče glasali za "odlučno NE srtranom mešanju". Jer jedno je glasati, a drugo je opremiti mladića i poslati ga pod komandu ljudi koji već godinu dana nisu u stanju da pronađu ubicu policijskog genarala. Prilike na Kosovu opasno zaudaraju na laž i prevaru, kao što zudara i dosadašnja Miloševićeva politika. Stoga je taj rat na koji nas poslednjih dana pozivaju Miloševićevi telali, samo račun bez krčmara, tim pre što su i Amerikanci i Evropska zjednica spremni da odlučno reaguju ukoliko oružana odbrana Kosova ponovo bude prepuštena Poslastičarevim ubicama i Vojvodinim šubarašima.

        A ako njima neće, kome će?

                          * * *

         Ukoliko je Dan pobede državni praznik, a jeste, otkuda onda toliki venci SPS-a i JUL-a na spomenicima palim antifašistima i i rodoljubima? Da li je to Dan pobede u stvari "levičarski" praznik ili se hoće reći da je jugoslovenski antifašizam baština isključivo jugoslovenske "levice". Naravno da mi ne pada na pamet da osporavam ulogu koju je Komunistička partija Jugoslavije odigrala u organizovanju i vo|enju OPŠTENARODNOG ustanka protiv fašistuičkih zavojevača, nego se samo pitam kakve veze oni, ondašnji komunisti imaju sa današnjim "levičarima" i ko ovima potonjima daje pravo da jedno demokratsko nasleđe svojataju kao sopstvenu prćiju.

        Dakle, kada se obeležava državni praznik posvećen bobi protiv fašizma, onda vence na spomenike palih polažu predstvanici države: predsednik iste te načelnici okruga, predsednici opština kao i predstavnici organizacija ratnih veterana. Ostali politički subjekti, ukoliko žele, tom polaganju venaca samo prisustvuju. Tako to biva u normalnim zemljama. Kod nas se pak, zahvaljujući bezobrazluku i nekulturi ovdašnjih "levičara", i antifašističke žrtve koriste za sopstveni marketing. Dokaz: na dan Titove smrti u Kući cveća nije bilo delegacije "levičara". Kao, Tito, vođa i organizator antifašističkog pokreta nije bio levičar, a izgleda ni antifašista. Podlo i kvarno uz to. Po svemu sudeći svo to zaletanje SPS-ovaca i JUL-ovaca na spomenike palima kako bi se slikali za televiziju, naređeno je iz same Centrale. Poruka je namenjena pučanstvu i trebala bi da glasi: Mi jesmo, draga naša stoko, ušli u koaliciju sa fašistoidnim ultranacionalistima, ali mi stojimo mirno pred spomenicima palim borcima, pa smo samim tim i mi borci i  antifašisti. Zapamtite budale -  mi smo ANTIFAŠISTI, i nemoj da vas sada neko tu laže o našim nečasnim namerama. Pa pogledajte samo vence koliki su nam.

           Biće ih za sve vas, ako zatreba.

nazad