S one strane ogledala

        PUTNICI LUDOGA BRODA

        U Srbiji se proroci, sasvim sigurno, ne bi hleba najeli. Čak ni najobičnija dečja igra pogađača može biti ubistveno dosadna ukoliko se za predmet odgonetanja uzmu naredni potezi srpskih vlasti naročito oni koji se tiču izbornih rezultata. Dakle, ko će pobediti u duelu izmedju Milutinovića i Šešelja ukoliko glasove broje socijalisti, a Šešelju nije ni stalo do pobede? Pitanje je bilo toliko teško da je sekretar Republičke izborne komisije mirno mogao da poruči novinarima na konferenciji za štampu da slobodno objave kako je pobedio Milutinović, iako glasovi još nisu bili izbrojani. Ustvari, prava poruka ovog glasanja nije se ticala opredeljenja za jednog od kandidata nego za ili protiv samih izbora .

Sudeći po već jednom propalom pokušaju da se izabere predsednik Srbije, čime je biračko telo jasno pokazalo šta misli o vlasti i njenim eksponentima, normalno je bilo očekivati da je sve pripremljeno kako bi se predupredila moguća iznenađenja, tako da zvanično objavljeni postotak o odzivu birača treba primiti sa krajnjim oprezom što je, u našim prilikama, sinonim za krajnje podozrenje i sumnju. Ukoliko se, dakle, od 57 odsto birača koliko je, po tvrdnjama portparola SPS-a izašlo na izbore, oduzme nekih desetak procenata lažiranih glasova, (po procenama nezavisnih posmatrača) dobija se broj koji ukazuje na dve bitne stvari: Prvo, vlast ni jedne naredne izbore neće moći dobiti bez ljutog podvaljivanja i krađe i drugo - u Srbiji je više od polovine njenih građana svesno ove opake podvale. Odnos ove dve veličine je direktan put u nigde odakle bi se, shodno važećim srpskim apsurdima i mogla pronaći stazica koja bi vodila van Familijine  kužne avlije. Gde je ta staza i kako stići do nje spada među pitanje na koje ni pravi ni lažni proroci nemaju nikakvog odgovora.

                              * * *

        Američki predsednik Bil Klinton je tokom posete Bosni ponudio jednu  od mogućnosti. Pošto Amerikanci veoma drže do svoje stočarske tradicije, njihov, a i Klintonov omiljeni metod kroćenja je tkz. "politika batine i šargarepe". Na dugačak štap okači se parče mrkve pa se tvrdoglavom kljusetu isturi pred gubicu. Težeći da je dograbi kopitar se pomera napred i vuče kola, stalno odmičući i šargarepu. Motka osim za kačenje mrkve služi i da se kljusina oplete po leđima ukoliko se pokaže da joj do šargarepe uopšte nije stalo. Iako je kod klasične američke kljusadi ovaj metod vrlo uspešan, primećeno je da kod pojedinih balkanskih podvrsta ne daje odgovarajuće rezultate. Na Balkanu šargarepa nikada nije bila na posebnoj ceni, a kada se primeni motka obično bubotak završi preko leđa ionako napaćene i već sasvim izbezumljene sirotinje.

        Ukratko rečeno, Klinton je poručio da će oni koji se ne budu sprdali sa Dejtonskim sporazumom imati punu podršku njegove vlade, a oni drugi ne samo da neće dobiti ništa, nego će njihov povratak u okvire medjunarodne zajednice dalje biti onemogućavan. "Mirotvoračka" politika g. Miloševića koja je mnoge odredbe Dejtonskog sporazuma pretvorila u puku zabavu duhovitih partijskih guslara nedavno je nagrađena ponovnim zatvaranjem evropske zajednice za jugoslovensku robu, što bi trebalo biti još jedan uspeh Njegove spoljne politike.

 Stvar bi mogla izgledati mnogo tragičnija nego što jeste da   gradjani Srbije pre neki dan ne izabraše novog predsednika. Mlad, odvažan i energičan g. Milan Milutinović uzima stvar u svoje ruke. Ukoliko poseduje samo desetinu kvaliteta kojim ga je, tokom predizborne kampanje, zakitila   njegova stranka, onda Srbiju očekuju bolji dani.

         Naravno, ako dragi Milanče opet nije "pobrkao lončiće" što je sve   doskora bila njegova omiljena zabava.

                          * * *

        Mada, kada malo bolje promislim, nameće mi se misao da su poslednji izbori završeni kao što su završeni samo stoga da bi se društvo našlo na zajedničkom krkanluku i pijanci. Jer, zaista ne vidim ni jedan drugi   razlog zbog koga Gospodar nije dozvolio da mesto predsednika Srbije i dalje ostane upražnjeno. Ovako, skloni pesmi i zabavi, članovi Familije su se domogli sjajnog razloga da se nađu sa prijateljima i pošteno istutnje. U ambijentu opšte deprimiranosti i pogruženosti koja je zahvatila gradjane Srbije, drugarsko veče u Sava centru veoma je nalik igranci na kakvom   suludom brodu čiji se putnici, ne hajući za havariju i veoma blisko potonuće prepuštaju raspusnom svetkovanju.

          Ali, ko zna, možda brod uopšte ni ne tone.

          Pacovi su još tu.

nazad