S one
strane ogledala
DEDINJSKO
SVETO MIRO
U starom dobrom vicu o utakmici izmedju Ličana i međeda kaže se kako
je Jure stigao u sred poluvremena i nameren da utrči na terne usput zapitao
trenera: Je li, boga ti, a koji su ovdje naši. Isto se može dogoditi i nekom
ko je tek od juče počeo da gleda informativne emisije Televizije
Beograd.Gledajući izveštaje sa predizbornih skupova u Crnoj Gori, slobodno se
može steći utisak da će na izborima u ovoj republici učestvovati samo jedna
stranka na čijem je čelu onaj simpatični brkica kome tako prija fotelja
(politički) pokojnog Radovana Kontića. Potpuno se slažem sa tvrdnjom da je
svako bavljenje kvalitetom informativnih emisija RTS-a potpuno jalov posao, ali
mi se već vrti u glavi od permanentnog i goveđi upornog okretanja iste i uvek
iste gebelsovski cinične i drske propagande ovog propalog režima. Gadi mi se i
zbog toga što će isti ovi koji tako beskrupulozno lažu sutra zakukati da
svet, navodno, ne razume naše probleme na Kosovu, da su Srbi stalno dežurni
krivci za sve i izreći gomilu sličnih besmislica o našoj pravdoljubivosti a
tuđim zaverama o našoj dobroti a tuđim zlonamerama. Onda će nas u nekog
sledećeg dana miro, u sred TV dnevnika (utorak 26. maj) obavestiti da je
"Jumko" iz Vranja u veoma oštroj konkurenciji dobio posao da šije
uniforme za vojnike NATO-a. Pa ko je onda ovde lud pitaće se neko dok će
imaginarni Ličanin ponoviti svoje pitanje sa početka teksta
ali sve to neće biti ni najmanje duhovito.
Naprotiv. Trenutno, u svetu, bar onom njegovom delu u kome se donose
bitne odluke, nemoguće je pronaći i jednu vladu ili i jednog njenog
predstavnika koji je, posle svega što je u Srbiji javno izrečeno ili učinjeno,
u stanju da srpskim ili "jugoslovenskim" vlastima poveruje i jednu
jedinu reč. Naša zvanična propaganda oslonjena na takve autoritete kao što
su komrakovi, hadži-antići, jeftovići i ini drmatori našeg informativnog
prostora, (ne računajuć mladog radikalnog Vučića) nalazi se u poziciji onog
čobanina koji je dva puta nasankao svoje seljane urlajući kako su ga navodno
napali vukovi. Kada su se vuci konačno pojavili i on,
po treći put, ali sada stvarno, zalelekao, svi su samo odmahnuli rukom.
Kod nas se ova igra nazvana "Njegovom političkom mudrošću", kao
kakav krvavi paganski ritual izvodi već skoro deceniju. Skoro deceniju zvanična
Srbija emituje prema svetu restlove somnabulnih žvrljotina njenog raspamećenog
Agitpropa i još uvek se ta ista zvanična Srbija zvanično nada da će neko u
tom "neprijateljskom" svetu konačno spoznati pravu i nepatvorenu
istinu.
* * *
Najnoviji takav prozvod smrdi na onu staru litaniju o tome kako tamo neki
ruše Jugoslaviju a On i Njegovi je kao brane. I pored teških okršaja na
Kosovu mogao bi se steći utisak da je reč samo o varci kako bi se zavarala pažnja
svetske javnosti. Osnovni Miloševićev problem je Đukanovićeva Crna Gora i
sudeći po žestini propagandnog rata koji se vodi za svaku biračku glavu,
beogradski strateg ozbiljno računa na
rat i krvoproliće. Tokom predstojeće izborne gužve neko bi iz Beograda
trebalo da ugasi svetlo i naredi mlaćevinu, a medjusobno klanje bi posle bilo
prepušteno Crnogorcima na sopstvenu volju i staranje. Dok se "svet"
bude ofrkestio i shavtio u kom grmu leži zec, te dok se neki važni ministri
budu vratili sa nekakvih svojih vikenda, sa Dedinja će se već uveliko širiti
miris svetog mira.
Pa zar On nije uvek bio za mir, a naročito posle rata?
* * *
Da nije tako zar bi se uvek oprezni JUL-ovci tako rano povukli iz crnogorskog političkog okršaja. Ona izreka o brodu koji tone i jednoj vrstui glodara koja ume da sa olupine zbriše na vreme, do sada je bezbroj puta bila potvrđena. Velika Mama je odlučila da reterira jer je okršaj zamišljen kao sukob bulatovićevaca i đukanovićevaca. JUL bi tu dobio malo ili gotovo ništa tim pre što su za brojanje glasova zaduženi neki drugi a ne srpski "levičari". Uostalom pozicije JUL-a ni do sada nisu zavisile od izbora pa, po Gazdaricinoj zamisli, ni sada ne bi trebalo da bude drugačije.
Ostaje nam samo da sačakamo sledeću nedelju i da se nadamo da se neće dogoditi baš ono što su naši usrećitelji zamislili.
U današnjoj Srbiji je još samo nada moguća.
Bar ponekad.
