Čitajuči novine

AGU, DUDU DU

Madlen Olbrajt, Milo Djukanovic i teroristi iz Otpora resili su da Vuka Draskovica javno podrze u nameri da prekine koriscenje godisnjeg odmora", izjavio je Ivan Markovic, a prenosi Radio Beograd.

Dakle, ko je pucao na Vuka Draškovića?

Madlen Olbrajt, Milo Djukanović i "Otpor", kaže savezni ministar za informacije Ivan Marković.

A ko je ono do juče bio pljuvan što je poljubio ruku Madlen Olbrajt? 

Vuk Drašković.

A ko ga je pljuvao?

JUL i SPS i njihovi portparoli.

Pa zašto bi onda Medlin Olbrajt pucala na nekog ko joj pokorno ljubi ruku?

Zato.

A zašto bi to činio "Otpor" kada je reč o firmi koja, po rečima Gorice Gajević, zajedno sa SPO -om organiizuje atentate po Srbiji ustrelivši, izmedju ostalih, i Boška Peroševića, šefa vojvodjanskih socijalista?

Zato što "Otpor" hoće izbore a Vuk neće.

Pa zar zato da ga ubiju?

Zato!

                                           * * *

A zašto, po mišljemnju Saveznog ministarstva pravde ne može biti registrovan pokret "Otpor"? Zato što, kako se u rešenju kaže, "Otpor" organizuje skupove na kojima se gradjani pozivaju na kršenje ustavnog poretka, a kao primer navodi se skup na Ravnoj Gori, gde je učesnicima receno da prekinu paljbu i štede municiju. Aktivisti "Otpora" su, osim toga, "na javnom skupu na Trgu Republike u Beogradu, uputili najozbiljnije pretnje gradjanima SRJ rekavši da ce biti vešanje po banderama onih koji ne misle kao podnosioci zahteva".

A ko je taj što okuplja četnike na Ravnoj Gori?

Vuk Drašković.

Pa kakve veze sa ovim četnicima i njihovom paljbom ima "Otpor"?

Nema nikakve, ali ipak ima nekakve, kaže savezni ministar pravde.

A što ministru toliko smetaju četnici kada je nejgov partijski šef sve donedavna bio zvanično proklamovani četnički vojvoda?

Ko kaže da je bio?

A ko je rekao da neke tipove treba okačiti na banderu?

Nenad Čanak.

A je li je on "otporaš"?

Nije.

Pa kakve veze to onda ima sa registracijom "Otpora".

Nema, ali to čim nema, realno je očekivati da bi moglo da bude, a ako bi moglo da bude znači i da ima,  kaže ministar pravde.

                                      * * *

Očigledno, veza postoji.  Ali, bez obzira na sve, mi se i sada  a i Posle moramo pozabaviti njenom PRIRODOM, uzročnošću tog tako omiljenog načina komuniciranja predstavnika vlasti sa ovdašnjim narodom . I sam sam nekada upoznao ljude koji su tvrdili da postoji direktna medjuzavisnost izmedju mesečevih mena i boje očiju šarenih krava, ali mi to tada uopšte nije bilo čudno. Bili su to posebni ljudi, poseban soj. Uvek skloni da medju bićima i stvarima pronadju najskrivenije veze, one koje niko drugi nije u stanju da vidi niti oseti nisu se mnogo obazirali na primedbe da je neko od njihovih otkrića u najmanju ruku bilo nelogično. Bili su to tvrdi momci koji su svoju strast ka otkrićima ovakve vrste plaćali dugogodišnjim trajanjem po odelenjima psihijatrijskih ustanova. Neshvaćeni geniji, nepriznati proroci, potcenjeni filosofi čiji su debeli rukopisi skupljali prašinu po fijokama urednika izdavačkih kuća.

Kakve ovo veze ima sa ovdašnjim "političkim" govorenjem?

Delimične.

Iako je u slučaju današnjih Glasogovornika reč o potpuno zdravim ljudima koji, sasvim sam siguran, u bližoj budućnosti neće moći da se pozovu na svoje pravo da budu lečeni, odnosno stacionirani u zdarvstvenim ustanovama, priroda veze koju oni uspostavljaju izmedju nekih realnih činenica je krajnje neobavezujuća. Jezik im je sve zgusnutiji jer se njihove reči do pucanja nadimaju silinom raznorodnih značenja. Kod njih "jeste" u istom trenutku znači i "nije", a reč "postojanje" je sinonim za svoje suprotno značenje. Stoga u zvaničnim izjavama Glasogovornika ne treba tražiti ni smisao niti poruku.  Forma je ta koja pleni, sklad zvukova, kadenca. Majstori praznine i Nelogike.  I kako vreme prolazi, sve su bolji, sve savršeniji, sve svedeniji na suštinska značenja razumljiva sama po sebi, sve bliži trenutku kada će se forma njihovog iskaza stopiti sa sadržinom i postati isto. Tada ni reči više neće biti potrebne, niti sva ona pravila o njihovoj upotrebi koja (pravila) Glasogovornici toliko preziru.

"Agu, dudu du", reći će nam Glasogovornik i mi ćemo odmah znati sve.

Još ako doda "Aga, gaga - miga", sumnje više neće biti. Sve priče o atentatima, i teroristima kao i domaćim vagonima koji jure 200 kilometara na sat, tada više neće biti potrebne.

Naravno, ni Mi tada nećemo više biti potrebni, što i jeste cilj celog pothvata.

Pretvorićemo se u Njih.

U ništa.

           nazad