VODIČ KROZ PANČEVAČKE VERSKE ZAJEDNICE

 Nazareni - snaga kroz trpljenje

 Hrišćanska nazarenska zajednica spada među najprogonjenije verske zajednice u našim klrajevima. Kada su se sredinom prošlog veka pojavili u našim krajevima nazareni su naišli na žilav otpor vlasti. osnovni razlog bilo je učenje nazarena po kome oni nisu prihvatali zakletvu niti ooružje.

Osnivač nazarenske zajednice je  Švajcarac samuilo Henrik Frelih, bivši luteranski pastor koji je u gradu  Lajtvilu osnovao svetu opštinu od 33 člana. Iz Švajcarske su nazarenstvo preneli Josip I Bela Hempšeji, dok je po Sremu počelo da se širi 1865.godine. Prvi propovednik bio je Mata Rebrić, koji je po krštenju bio katolik. Prema jednoj statistici iz  1898 godine u Ugarskoj je bilo oko 10 hiljada nazarena od kojih su njih 4460 bili Srbi. Izvesne simpatije prema nazarenima imao je i Jovan Jovanović-Zmaj, koji je prepevao osnovnu nazarensku pesmaricu "Harfa Siona" koja se koristi u bogoslužbene svrhe.

 Bez pozorišta i bioskopa

 - Nazareni se trude da svoj život maksimalno prilagode porukama i podukama svetog pisma, kaže Maksa Šipoš, pomoćnik starešine nazarenske skupštine u Pančevu. Svak se spasava verom u Boga i milošću Božjom, a mi smatramo da smo u praktikovanju čistog načina života dosta postigli. U tom smislu najviše uvažavamo poruke Novog zaveta, jer je Stari zavet samo samo sen i senka. Stvarnost je došla sa Novim zavetom. Osnova našeg načina življenja je mir i ljubav među ljudima, jer smo svi jednaki pred Bogom. Priznajemo i uvažavamo sve nacije, bez razlike, kaže g.Šipoš.

Osnovna zabrana koja odlikuje nazarene je ne prihvatanje kolektivnih zabava i provoda. Oni ne idu u pozorište, na koncerte, u bioskope. Većina nazarena u svojoj kući ne drži televizijske prijemnike, dok manji deo gleda programa ali samo obrazovne i informativne emisije. Duvan i alkohol su nepoželjni. Nazareni ne praktikuju bučne svadbe. Svi svatovi moraju da budu pod krovom nevestine ili mladoženjine kuće, nema glasne pesme niti halabuke. Insistira se na skromnosti i smernosti. Nazarenke moraju biti konvencionalno odevene i na javnim mestima ne smeju biti gologlave.

- Rumunski nazareni su najortodoksniji, kaže g.Šipoš. Oni su vrlo konvencionalni u odevanju i veoma zatvoreni prema novotarijama i slobodnom ponašanju. Kod nas je mnogošženstvo strogo zabranjeno. Ako se neko ipak razvede, zabranjeno je da se ponovo oženi ili uda. Isto važi i za udovce i udovice. Nepridržavanje ove zabrane povlači veoma strogu kaznu isključenja iz iz zajednice. Nazareni imaju obavezu rađanja, tako da njihove porodice, po pravilu imaju dosta dece. Nazaren će se oženiti ili udati isključivo za pripadnika svoje verske zajednice, ali za decu nije obavezno da slede veru svojih roditelja.

 Bez oružja po svaku cenu

Nazareni smatraju da član njihove crkve može biti samo pravedan čovek. Kao i ostali hrišćani protestantskog krila krštavaju samo odrasle osobe i to uranjanjem u vodu. Veoma je rasprostranjen običaja krštavanja na otvorenom prostoru u reci ili jezeru. Među članovima nazarenske skupštine naglašena je uzajamnost i solidarnost. Članovi skupštine se međusobno pomažu ali takođe i vode računa o pravilnom i bogougodnom poanašanju svakogf od njih. Međusobno se pozdravljaju pozdravom "Gospod" što je skraćenica poruke "Gospod da te blagoslovi i sačuva za život večni". Na čelu skupštine je starešina. To je čin koji ostaje do smrti nosioca a stiče se primernim i bogougodnim životom kao i odličnim poznavanjem Svetog pisma. Starešina je i najviši čin među nazarenima. Niži činovi su pomoćnik starešine i sluga /propovednik/.

Nazareni ne publikuju versku literaturu niti bilo koji drugi materijal koji se odnosi na život zajednice. Sve je zasnovano na predanju a o ispravnosti tumačenje novozavetnih poruka i čistoti dogme, staraju se starešine. Skup starešina zaseda u Novom sadu gde se nalazi centar Nazarenske hrišćanske zajednice u našoj zemlji. Svake druge godine održava se bratska skupština koja predstavlja skup braće /običnih članova zajednice/, slugu i starešina.

- Od svih praznika, obeležavamo Božić, Uskrs i duhove. Božić slavimo kao događaj a ne kao dan tako da se bogosluženje na Božić ne razlikuje od običnog nedeljnog bogosluženja. U porodici se ovaj dan ne slavi na naročit način, osim što mnogi imaju običaj da odu u goste kod svoje sabraće. Srbi nazareni obeležavaju Božić u dan kad i Pravoslavna crkva a Mađari, Slovaci i Rumuni too čine po novom kalendaru. Sedeljke u kući nekog od naše braće je jedina zabava na koju pristajemo. Tada se sakupi nas nekoliko, sedi se razgovara, a ako brat ponudi i nekakvo posluženje, ono se ne odbija.

Svaki prekršaj pojedinog člana razmatra cela skupština. Ona odlučuje i o kazni koja može biti obaveza grešnika da posle službe izlazi napolje jer mu je uskraćeno pravo da učestvuje u životu zajednice. To može trajati i po nekoliko godina dok kažnjenik "ne pobedi sebe". Najteža kazna je isključenje iz zajednice.

Ni država prema nazarenima nije bila naročito nežna.

U najnovije vreme nazareni ne dolaze pod udar zakona ako odbiju da služe vojni rok. Ranije su kazne bile rigorozne i višekratne - nazarenima je za odbijanje oružja suđeno odmah pošto izađu iz zatvora. Maksa Šipoš je još za vreme kraljevine Jugoslavije zbog svojih verskih uverenja robovao 9 godina i 10 meseci. Posle rata nazareni su kao i pripadnici drugih verskih zajednica bili na meti Službe državne bezbednosti.

Pančevačka skupština broji četrdesetak članova koji se sastaju u bogomolji u Ulici Cara Lazara 4. Nazarena ima u Lokvama, Padini, Debeljači, Bavaništu, Karlovcu, Vršcu...Bogosluženja se održavaju nedeljom od devet sati a sastoje se od pojanja, molitava čitanja Svetog pisma i propovedi.

- Biti hrišćanin znači imati snagu i čvrst karakter, kaže Maksa Šipoš. A snaga ne može bez uzdisaja, bez žrtve i trpljenja. Mi se trudimo da budemo upravo takvi hrišćani.