HRIŠĆANSKA
ZAJEDNICA JEHOVINH SVEDOKA
Od
svih verskih zajednica koje deluju na teritoriji bivše Jugoslavije, jehovini
svedoci bili su okruživani najvećim podozrenjem i otvorenim sumnjičenjem. Čak
su i sve druge verske zjednice u glavama neobaveštenog sveta poistovećivane
upravo sa Jehovinim svedocima. Ono što je najviše padalo u oči i nerviralo
društvene i državne institucije je način na koji su Jehovini svedoci širili
svoja ubeđenja. U ionako grubo ateističkim prilikama otvoreno, od kuće do kuće,
od vrata do vrata propovedati Jevanđelje i ponovni Hristov dolazak smatrano je
ne samo drskošću i teškom političkom provokacijom već krajnjim
avanturizmom, gotovo bezumljem.
Ništa
bolje nisu prolazili ni u drugim zemljama. Za vreme drugog svetskog rata u SAD i
Britaniji pretrpeli su javnu porugu i službeni progon jer su odbijali da učestvuju
u vojnim aktivnostima i ukazuju počast zastavi. U fašističkoj Nemačkoj i
zemljama istočne Evrope, Jehovini svedoci su generalno svrstani među
subverzivne elemente, pa su mnogi skončali u koncentracionim logorima.
Jehovini
svedoci su se kao i druge verske zajednice ipak održali u poratnoj Jugoslaviji.
Tu i tamo i s vremana na vreme izbio bi poneki skandal u vezi odbijanja
pojedinih pripadnika zajednice da kao vojnici JNA prime oružje, ali je to, kao
i druge za vojsku neprijatne stvari, zataškavano. Takođe, odluka pojedinih
Jehovinih svedoka da radije umru nego u bolnici, nakon operacije, prime
transfuziju primana je sa nevericom i velikim čuđenjem. Sve to stvorilo je oko
ove verske zajednice popriličan animozitet javnosti.
Stražari
Sionske kule
Prvi
Jehovini svedoci pojavili su se
početkom 1870. godine u Sjedinjenim američkim državama. Sadašnji
masovni pokret koji u 211 zemalja sveta okuplja oko 3 miliona i 750 hiljada
pripadnika počeo je kao skromna grupa proučavalaca Biblije koju je u Alegeniju
(Pensilvanija) okupio Čarls Tejz Rasel. Devet godina kasnije poajavio se prvi
broj "Sionske kule stražare" koja i dan danas izlazi kao osnovni
proizvod veoma snažne izdavačke delatnosti Jehovinih svedoka. Raselova
zajednica je za njegova života više puta menjala ime Konačni naziv dobila je
u vreme predsednikovanja Džozefa
T. Raderforda. "Kula stražara" dobila je sabrata u obliučju časopisa
"Probudite se" koji u tiražu od 12 miliona primeraka izlazi na 60
jezika. Sedište Jehovinih svedoka je u Bruklinu (Njujork) gde zaseda
Vodeće telo. Na svetskom nivou Zajednica
je podeljena na petnaestak zona, koje imaju svoje podružnice. Podružnice su
podeljene na oblasti a oblasti na pokrajine. Svaka pokrajina obuhvata oko 20
skupština. Za svaku pokrajinu dva do tri puta
godišnje se održava kongres koji obuhvata sve pripadnike Jehovinih svedoka na
njenoj teritoriji.Na kongresima se obavljaju krštenja, po pravilu odraslih
osoba, i na način doslovce prenet iz Biblije-uranjanjem u vodu. Sve
organizacije, od najmanje do najveće šalju svojim pretpostavljenim centralama
izveštaje koji se slivaju u jedan jedinio godišnji izveštaj o delovanju
jehovinih svedoka na širenju dobre vesti. Tako je za 1988. godinu konstatovano
da je zajednica postala bogatija za još 239 hiljada novih članova.
U
Pančevu su se Jehovini svedoci pojavili početkom šezdesetih godina. Prvo su
bili smešteni u jednoj iznajmljenoj kući u Vojlovici da bi nedugo zatim jedan
od prvih članova ove verske zajednice Mateja Kunstek poklonio sabraći svoju kuću
u Sinđelićevoj ulici broj 3. U toj nevelikoj građevini, u Kraljevskoj
dvorani, kako se službenim jezikom naziva, okupljaju se četvrtkom i nedeljom
na "sastancima" koji se sastoje od zajedničkih molitava kao i
sistematskog proučavanja biblije. Svi Jehovini svedoci, istoga dana prorađuju
jednu te istu temu štampanu u poslednjem broju ljihovog glasila "Kula stražara".
Pokušavajući
da celokupno učenje sažme u nekoliko rečenica, Kosta Đurđev, predsedavajući
Skupštine Jehovinih svedoka u Pančevu kaže da oni veruju u Stvoritelja Jehovu
koji je izvor svega dobrog.
Život
po slovu Biblije
-
Naše verovanje temelji se isključivo na svetom pismu koje pokazuje nameru Boga
stvoritelja koji biva, jeste i koji će biti. Naš zadatak je da propovedamo
Dobru vest o kraljevstvu pod Hristom u vreme njegovog povratka na zemlju, da
svim narodima propovedamo ime, reč i vrhovnost Svetog boga Jehove. To činimo
usmenim kontaktima sa svima koji žele da nas slušaju kao i štampanjem i
rasturanjem Biblije i biblijskih
istina. Nastojimo da osposobimo vernike za
studije Svetog pisma i dovedemo ih do spoznaje božanskih istina. Naši
verski skupovi, studiji i biblijska predavanja su javni otvoreni za sve koji žele
da se bave proučavanjem verskih,
moralnih, prosvetnih i duhovnih pitanja koja se tiču života
svakog pripadnika naše verske zajednice.
Boža
Nedeljković, sekretar skupštine pristupio je svedocima pre dvadesetak godina.
O svim teškoćama koje su pratile rad ove verske zajednice ne želi da govori.
Bilo je toga dosta. Kad je reč o moralnom kodeksu zajednice on kaže:
-
Način našeg života propisan je Biblijom. Tu sve jasno stoji. Biblija kaže da
ne ubijamo i mi to nećemo činiti. Nikoga, ni jednog člana Zajednice starešina
ne nagovara da odbije služenje vojnog roka. To je njegova privatna stvar, ali
ukoliko se maši oružja, prekršio je božju zapovest. Takođe je u Prvoj
knjizi Mojsijevoj (9:3, 4/ rečeno: "Što se god miče i živi neka vam
bude za jelo, sve vam to dadoh kao
zelenu travu. Ali ne jedite mesa s dušom njegovom, a to mu je krv".
Posledica ovog Božjeg obraćanja Noju je zabrana da naši članovi prihvataju
transfuziju krvi. To se nikome ne zabranjuje izričito,to svaki od članova odlučuje
sam za sebe, ali zabrana postoji i nju svaki Jehovin svedok dobrovoljno
prihvata, kaže gospodin Nedeljković.
Za
već poznata upornost s kojom se Jehovini svedoci obraćaju sugrađanima koji ne
pripadaju njihovoj verskoj zajednici oni nalze poticaj i opravdanje u delovanju
apostola Pavla koji je o prema novozavetnom svedočenju raspravnjao sa onima
koji nisu verovali u Hristovu nauku. zato i jehovini svedoci teže raspravi,
mada ona nenaviklim sabesednicima može izgledati suvišnom ili besmislenom.
Ipak svedoci ne odustaju.