Objavljeno u "Novom Pančevcu" 1993. ili 1994.godine

Vrisak koji se protekle nedelje prolomio iz zgrade Komiteta, ispustio je lično magistar Batalo, šef ovdašnjih socijalista, iznerviran mitingom gladnih i poniženih koji je organizovala pančevačka opozicija.

Gledajući na politiku svojim lepim okom, Batalo je odmah zamerio opoziciji na lošoj manipulaciji narodom. Kaže magistar, opozicija ne zna da te stvari "odradi". On, istina je, manipuliše bolje. I kaže nam magistar da je raspravu o "socijalnom položaju najugroženijeg dela stanovništva na sednici SO Pančevo" predložio njegov pulen Marinko Gluvakov, te da stoga "opozicija kuca na otvorena vrata" (citat iz sabranih dela klasika SPS Dačić-Perčevića)

Batalo pri tom zaboravlja na jednu važnu stvar: rasprava na sednici Skupštine se ne jede. Mogao je da Gluvakov predloži i raspravu o pečenim ševama, pa ništa. Magistar je u stvari ljut, pa zato i vrišti. On je načuo da će opozicija tražiti od opštine da se prihvati posla oko narodnih kuhinja, pa je spremio Gluvakova da prvi istrči za govornicu. Mislio je da će tako nadmudriti opoziciju. Kada su ovi ipak organizovali miting, magistar se osetio prevarenim: kakav sad miting, kad sam ih tako lepo uvrnuo!?

Sva je prilika, magistru je ipak do igre. Po već ustaljenom običaju i on i njegova stranka ovaj sunovrat i bedu smatraju sjajnom prilikom da se zabave glumljenjem politike.

Kaže magistar: radili smo.

Šta ste radili?

Kamo efekti, magistre?

Kome ste pomogli, šta ste učinili, šta ste popravili, doterali, sredili, čime možete da se pohvalite ?

Jedini odgovor na sva ova pitanja je: "Radili smo". Čak i ako zanemarimo katastrofalne efekte ratne makropolitike za koju SPS odbornici ne mogu snositi direktnu odgovornost, može se postaviti pitanje šta je ova većinska družina uradila u našoj opštini i našem gradu. Medju najkrupnije poteze može se ubrojati smenjivanje predsednice opštinske vlade, i afere s tim u vezi, ukidanje nekoliko gradskih mesnih zajednica, kako bi se stavila šapa na poslovni prostor koje su one izdavale, ukidanje legata akademika Bate Mihajlovića i strahoviti promašaji u kadrovskoj politici. Mesecima opština se tegli oko lokalnih medija, vuku se nerazumni potezi, zamajavaju se i zbunjuju gradjani na opštu štetu i sramotu. Na kraju i jedan fantastičan potez ATP neće više biti javno preduzeće već deoničarsko društvo. I to je sve, ukoliko se zanemari predlog o izgradnji trolebuske linije.

Oni su radili!

Raspravljali!

Gluvakov je rekao! Gluvakov! Rekao?

To su efekti njihove politike: gluvakovljevo govorenje.

Kao da je stigao iz nekog drugog vremena, Batalo se brine o "najugroženijem delu stanovništva". Zaboravlja pri tome da je najveći broj gradjana ove varoši ugrožen. Da li je obezbedjen onaj koji još ima mogućnosti da kupi samo jedan hleb na dan? Da li su bogati oni koji imaju pune zamrzivače ukoliko više ništa u njih ne stavljaju, nego samo vade. Da li su bogati oni koji su dobili po dve polutke, ali više ništa neće dobiti, niti mogu da bilo šta kupe? A u našem narodu je običaj da se jede svaki dan, a deca moraju da rastu, trebaju im i cipele i košulje i gaće. Da li su oni koji danas jedu hleba i masti, a kroz mesec dana će im nestati masti, ugroženi ili ne?

Magistar kao rešenje za sve probleme predlaže otvaranje policijskih dosijea. Fascinantno!! On konstatuje da je narod gladan, konstatuje da opozicija "manipuliše ljudskim nevoljama", konstatuje da vlast trudi tako da čak i predlaže raspravu o bedi, i na kraju, zaključuje i poručuje: otvorite policijska dosijea (!?). I šta onda? Čak i da se u tim dosijeima nalaze nekakve Batalu zanimljive pikanterije, da li će neko od toga biti sit, da li će neko biti zadovoljniji, srećniji, da li će bolnice imati lekova, da li će škole imati goriva? Da li ću i ja lično imati nešto više od kilograma hleba na dan? Naravno, ništa od toga. Batalo i nije tu da rešava probleme. On to niti zna, niti može. On bi da se igra, da dokazuje, da nas ubedjuje i lista prašnjave policijske spise. Neverovatan je to čovek. Bajkovita jedna pojava. Nevina, čak. Kao detence koje se igra na rubu ambisa. Zadovoljan, srećan, usresredjen na sebe i svoje igračke. Kako bi bilo zanimljivo igrati se sa njim u nekim normalnim vremenima.