Vrtoglavica

On je sišao sa vlasti a Srbija sa ringišpila. Deset godina jurcanja u krug. Ista staza, isto mesto, samo ludilo sve mahnitije. Sada je ringišpil konačno zaustavljen. Ljudi silaze, teturaju, neko povraća. Mašinisti koji su godinama dolivali ulje i pazili da ringišpil ne stane se kunu da nisu znali o čemu se radi. I svi još mamurni od iznenadnog zatišja - ne veruju da je stalo te da se sada dalje mora sopstvenim nogama. Mnogi ne znaju ni šta je to dalje. Kružilo se tolike godine pa bi mnogi da nastave istom trasom. A ringišpil stoji miran, obamro, nemoćan... Kao da se zaustavio na večna vremena.

Oni koji kažu da je ovo bio prevrat greše. Kakav je to prevrat kada pobediš na izborima? I oni koji kažu da je pobedio DOS, takodje greše. Nije DOS pobedio nego su oni drugi izgubili što samo na prvi pogled može da liči na igru rečima. DOS tek treba da pobedi. Ali, ovde negde leži i odgovor na pitanje zašto DOS nije ranije pobedio? Zato što ranije nije bilo dovoljno onih koji bi glasali protiv onih drugih. Ranije su gradjani ove zemlje radije glasali za ovo što nas je dovde dovelo nego protiv Njega. Nisu baš svi izbori u Srbiji bili pokradeni, odnosno, neke nije ni trebalo krasti. Gde se onda desila promena? Da li se toliko kritikovana srpska opozicija naprasno popravila ili glavna zasluga pripada Vuku Draškoviću koji je doneo odluku svog života da se konačno drži po strani i gleda svoja posla? Ili je presudnu ulogu odigrala mlada nepokolebiva generacija oličena u "Otporu" koja je rešila da se za svoju budućnost izbori sama? Nesumnjivo je sve ovo imalo veliku ulogu u opredeljivanju jednog broja birača, ali je pravu i masovnu pobedu odnelo pre svega nezadovoljstvo postojećim. Neki se stoga u pola glasa pitaju, da li bismo uspeli da se rešimo blagodati Miloševićevog samodržavlja da nas svet nije izolovao, da nas nije ogradio i odstranio i da nas, na kraju ove tužne priče, nije bombardovao? Sa odgovorom ne treba žuriti i ne treba ga izgovarati na glas. Mogli bi biti loše protumačeno. Ali, treba imati na umu da je srpski glasač odlučio da okrene list tek kada je video da drugih listova više nema, da su nestale i korice knjige i astal na kome je stajala, da nema ni krova, ni vrata na kući u kojoj se sto nalazio, da je go i bos na ledini, pod nebom. Ne bih se baš preterano zaklinjao u narodnu svest jer da je te svesti bilo ne bi se dovde došlo. A zna se i to da svest ne nastaje prejo noći.

I šta sada, kada je ringišpil stao, kada je ciganska muzika utihnula, kada svi malo teturamo, još ne verujući da hodamo, a neki uz to i povraćaju? Gde je to DALJE kuda se može krenuti kako bi se izašlo iz prokletog kruga, iz opijajuće omame ? Upravo tamo gde je promena nastala. U nama. To što su nam uterali u duše nemaštinom, jadom, pogibijom, ratovima, gladima i poniženjima, treba nastaviti ali svojom voljom i svojom pameću. Pre svega treba se kritički opredeliti prema neposrednoj prošlosti. Sve što se krilo i pod tepih guralo izneti na svetlost dana. Treba pogledati bez gadjenja u izloženu smardnu robu jer su u njoj sadržani i rezultati našeg ličnog rada: sve ono štoi smo činili a još više ono što nismo, a trebalo je i po ljudskom i ponajviše Božjem zakonu. Treba je opipati sa svih strana i shvatiti da su u naše ime činjene razne nepravde kojih se glasno i jasno moramo odreći kao i onih koji su ih činili. Junaštvo treba nazvati junaštvom a podlost podlošću. Čisto i bez ostatka. Čišćenjem svoga dvorišta ćemo ohrabriti druge da se pozabave sopstvenim.

Ljudi koji su se prihvatili vodjenja zemlje će obezbediti i struju i gas i grejanje. Počeće da stižu i nekakve pare. Pokrenuće se i neke fabrike. Sve će se u izvesnoj meri promeniti. Ali, dok na ovom zgarištu konačno ne nikne solidna gradjevina jedne moderne države, moramo ruševine držati na oku. I vežbati ga da raspoznamo ko je pravi, a ko krivi? Dobro odabrana vlast je ona koja je lako smenjiva, a samim tim i odgovorna. Ona, nakon čijeg mandata smo svi, ili bar velika većina nas ponešto zaradili. Narodne pesme, gusle i priče o našem čojstvu i junaštvu, ostaviti za kod kuće, za posle večere i uz furunu. Tu je mesto za takve stvari, a ne na Trgu, Skupštini, Fabrici...