O BANANAMA I ZABORAVU

Veoma efektno napravljenim emisijama Televizija Braće Karić otkriva nam u nas do sada nepoznatu činjenicu: Srbija je prepuna izbeglica iz bivših republika nekadašnje Jugoslavije kao i iz jedne njene pokrajine. Prosečni Srbin, naučen na medene pejzaže u produkciji RTS –a, može samo da trepće u čudu: izbeglice, pazi otkud sada pa ovi?? Istina, vidjao je naš «prosečnik» i do sada neke jadne odrpane ljude koji prebivaju po bivšim magazama, polusrušenim školama ili sumornim barakama na periferiji naših gradova. Ali, to su bile samo prateće pojave naše sveukupne bede, nešto što se podrazumeva... Iz emisija na BK televiziji se može saznati da su te sive senke što promiču okolo u stvari ljudi. Živi - živcati.

Neka je hvala BK televiziji na ovom otkriću, tim pre što je donedavno vlasnik ove TV kuće sedeo u vladi republike Srbije istoj onoj koja je bezrezervno podržavala politiku kreiranu od strane jednog ssadašnjeg haškog pritvorenika. U tome kanda i jeste smisao ovih TV storija: ne da nam ukaže na  svu našu materijalnu i moralnu bedu kojom smo vlastoručno potpisali sopstvenu sramnu istoriju, nego da skrene pažnju onima koji žive u zabludi misleći kako Karići sa tim stvarima imaju nekakve veze. Čak šta više, kako čujemo od g. Bogoljuba, koji je medju braćom najvičniji srpskom jeziku, njihova kompanija je tokom Miloševićeve strahovlade teško stradala. One njegove priče o kafenisanju  kod Gospodje Predsednikove Supruge, te bukete cveća za rodjendane i tome slično izgleda da nisu ni postojale. Kao ni ono sedenje u ministarskoj fotelji (bez portfelja) ali sa obaveznim bananama u činiji na set garnituri njegovog kabineta. Snovi, sve pusti snovi i fantazmagorije. Tako mi se jedno vreme pričinjavalo da sam pre par godina na naslovnoj strani NIN-a pročitao uzvik narečenog Karića da će Porodica u svojim nedrima u narednom (ovom) milenijumu regrutovati jednog od budućih predsednika SAD. Zvaće se Janićije Treći !!  

Ovakve i slične slike koje ispunjavaju našu javnu scenu i na posmatrača deluju poput ružnog izbljuvka čine jedan otužan ambijent u kome se navršava prva godišnjica velikog srpskog preokreta.Nova vlast istrajava u teško ostvarivoj nameri da Srbiju izvede iz medjunarodne izolacije, čine se prvi pomaci ka sanaciji i stabilizaciji ekonomskih prilika, ali se sve više uočava da ćemo na tom putu sami sebi biti najveća prepreka. Ne, nema to veze sa toliko pominjanim srpskim inadžlukom i neslogom. Jednostavno više od deset godina masovne produkcije moralne truleži do te mere je zagadilo naš društveni ambijent da će oporavak biti ne samo dug nego i veoma težak. Svi oni koji godinama pod Miloševićevom satrapijom nisu smeli ni da pisnu ili su bučno učestvovali u svim masovnim opravdanjima Njegovih odluka, svi ti prosečni Srbi ubedjeni da poslušnu glavu sablja ne seče, sada s punim pravom i vrlo glasno, od novih vlasti traže veće plate, regrese, zaposlenje... Kao da se sve to može postići potezom čarobnog štapića, kao da je ceo svet toliko ludo zaljubljen u prosečnog Srbina, da je jedva dočekao da se on, nakon decenije ludovanja, konačno opameti, e da bi mu kao nagradu uvalio prtnjaču dolara. Masovnom širenju takvog osećanja medju prosečnim Srbima doprinosi i kampanja opšteg zataškavanja i zaboravljanja. Šta je bilo bilo je, a za to kako nam je krivi su drugi.

Tako je pre neki dan Sveti arhijerejski sinod glasno optužio srbijanskog ministra prosvete da je harangirao protiv uvodjenja nastave veronauke. Kao, narod se zaletao da decu upisuje na veronauku a onda g. Gaša podviknuo, pa se svi uplašili i pišmanili se. Po svemu sudeći, časna preosveštenstva nisu u posedu ličnih karata u kojima bi mogli da pročitaju kako se zove država u kojoj žive. Stoga očigledno ne znaju da u toj državi ministar prosvete ne može da harngira ni za šta, kao ni to da u svim zemljama ovoga sveta žive deca koja će se, birajući izmedju toga da imaju čas više ili čas manje, uglavnom opredeliti za ovu drugu varijantu. A zašto gospoda sveštenici Srpske pravoslavne crkve nisu kod svojih vernika harangirali za nastavu veronauke??. Zašto svu onu silnu decu koja i onako pohadjaju versku nastavu u svojim parohijama, nisu jednostavno usmerili na ovaj izbor pa bi time obezbedili masovnu podršku uvodjenju veronauke i u škole?? Odgovor je poznat, ali je ipak lakše okriviti g. Gašu. U ovom slučaju me je Sveti arhijerejski sinod veoma podsetio na nekadašnje članove partijskih komiteta. Njima nikada nije bilo toliko stalo da saznaju zbog čega se nešto dešava koliko da utvrde KO stoji iza toga. Dakle, stoji g. Gaša. Svi drugi nevini i čisti kao g. Karić i njegove ministarske banane.

A nova vlast bi zarad brige o mentalnom zdravlju ovdašnjih gradjana morala da administrativnim sredstvima sprečava preterano brojne odlaske u Sloveniju,  državu sa kom smo konačno uspostavili i diplomatske odnose. Odlazak u Sloveniju bi svakog normalnog Srbina mogao da dovede u tešku nervnu krizu jer bi tek tamo mogao da vidi  gde bismo to danas mi bili da nije bilo onog masovnog pevanja, pucanja i svakovrsnog blesavljenja pod firmom borbe za zaštitu srpskih nacionalnih interesa. Tek u Sloveniji normalni Srbin bi mogao da shvati kako se to brani nacionalni interes i što je najvažnije - u čemu se taj interes sastoji.

Prosečnog Srbina, medjutim, treba pustiti da ide kud mu je volja.

Gde god da ode on i onako neće znati gde je.