Nekada davno, obožavao sam stripove o Taličnom Tomu, ali bih se sada veoma teško mogao setiti i jedne priče o tom romantičnom usamljeniku koji je jašući na svom Džoli Džamperu širio pravdu po Divljem zapadu. Ali jednu malu sekvencu davne strip storije nikako da zaboravim. Kao, u nekom gradiću se bira gradonačelnik pa, s obzirom da su i Amerikanci nekada morali da prodju kroz srpsku fazu svog političkog sazrevanja, svi gradjani odluče da se kandiduju. Naravno, kandidovao se i Blesavi Bili, gradska luda, pa je poput ostalih kandidata na transparentu napisao svoje ime i nadimak reklamirajući tako svoje gradjanske vrline i kvalitete. Ostali, časni i ugledni gradjani kivni i ljubomorni jedan na drugog, u sebi su se kleli: radije ću da glasam za Blesavog Bilija nego za ..." I naravno, desilo se ono što se, po logici stvari, i moralo desiti: Blesavi Bili je pobedio i postao sjajan gradonačelnik.
Srbija je propustila odličnu priliku da već na prvim višestranačkim izborima reši svoju sudbinu bez krvi, zla i razaranja. Samo providjenje je medju konkurente za predsedničku funkciju ubacilo tipa koji je neposredno nakon svoje TV promocije dobio nadimak "Četke i metle", jer je tokom svog televizijskog predstavljanja samo o tome govorio. Ta šansa se Srbiji više nije ponovila, ali je ostao nauk: izbor Najmudrijeg, nije uvek mudar potez. Srbiju je takvo opredeljenje koštalo nebrojenih ljudskih žrtva, gubitka ugleda, privrednog i kulturnog zaostajanja.
Za razliku od druge dece, Najveći Sin kada zgrabi svoju lopaticu i kanticu i krene da se igra, nikako ne može da se zaustavi, pa ne samo da upropasti dvorište, izgazi travu i raščupa kokoške i nego i temelje na kući potkopa i razljulja ih. Crnogorski Najveći Sin je baš nedavno priznao pred svojom skupštinom da pet godina predsednikuje, ali da se još nije tom zanatu naučio. Ovaj naš samo ćuti i kopa li kopa. Ali, ovo ipak, nije tekst o njemu, već o predstojećim izborima, mada je veoma teško to dvoje razlučiti.
Elem, šta bi se dalo naučiti iz priče o Blesavom Biliju, a sve uoči netom raspisanih izbora u SRJ-i. Pre svega, gradjanin Srbije ne može mnogo da bira. S jedne strane je postojeća vladajuća garnitura koja je umorna od svega, ali isto tako spremna da do poslednjeg gradjanina ostane verna samoubilačkoj politici svog lidera. Njen program baziran je na nekoliko pretpostavki: mir i samo mir (pošto su nam se u neposredni komšiluk uvalili Amerikanci i pošto su već svi ratovi izgubljeni), ekonomski prosperitet baziran na umrtvljenoj ekonomiji koja će biti garant i sve veće zaposlenosti i socijalna sigurnost zasnovana na ispražnjenim državnim fondovima i sveopštem siromaštvu i bedi. Naravno tu je i uredna snabdevenost tržišta čiji su garant više puta opljačkani seljaci, osiromašena trgovina i već sasvim neznatni tragovi deviznih rezervi.
S druge strane, opozicione stranke imaju izvrsne programe, garantuju demokratske odnose i političke slobode, ali imaju i ugledne lidere i šefove koji nikako da odluče da li žele da uzmu vlast ili ne. Njihova rečitost imponuje, naročito kada objašnjavaju koliko su ogromne razlike medju njima i zašto nikako, ama baš nikako ne mogu da sinhronizuju svoj politički nastup. Sva sreća, na lokalnim izborima se neće glasati za lidera, pa će siroti Gradjanin moći da se osvrne oko sebe i potraži u svojoj sredini pravog kandidata. Pri tome, ova priča to nedvosmisleno kazuje, treba praviti razliku izmedju onih koji su samo blesavi i onih koji su notorne budale. Jer, u zemlji Srbiji blesavost podrazumeva krotkost, mirnoću, razumevanje za drugoga, solidarnost, tolerantnost. Zar nije do sada po sto puta u jeku ratne histerije za one koji su bili za mir rečeno da su blesavi te da ne shvataju aktuelni politički trenutak ? Zar nije za one koji se nisu odrekli osnovnih moralnih principa, pa nisu lagali, krali i ubijali rečeno da su blesavi te da im niko nije kriv što ne umeju da se snadju ? Zar nije rečeno za one koji su otpuštani s posla zbog svoje principijelnosti te nepopustljivosti prema novokomponovanim uzurpatorima društvenog dobra, da su blesavi jer ne paze na svoju kožu ? Zar nije danas blesav svaki onaj koji se trudi da napravi nešto korisno, lepo, a da iz toga ne izvuče stoprocentnu novčanu dobit ? Dakle, nije da nas nema.
Gradjaninu stoga, izbor neće biti težak. Dosta je blesavog sveta okolo, ali se ne da videti. Zavukao se kojekuda po svojim rupama i gleda svoja posla. Potisnuli su ih oštroumni, pokvareni i zli. Oni što bi rodjenu mater za sisu ujeli. Oni od čijeg bratskog zagrljaju pucaju rebra. Kada ti takav nazove "dobar dan", neće svanuti bar pet dana, ili godina, svejedno.
Glas namenjen blesavima biće prilika da se Srbija probudi. Sa blesavima ništa ne može biti kao pre. Svaka stvar dobila bi svoje ime a svako ime pravo značenje. Blesavi su takvi, oni ne znaju da se foliraju. Možda je samo zbog toga ova priča smeštena u strip jer u zbilji je tako nešto nemoguće. Ali, ko nama garantuje da, posle svega, i dalje živimo u zbilji, da ovo što nam se dogadja nije samo ružan san.
Ja prvi na to ne pristajem.
U to ima, rekao bi naš Najveći, ja vas pozdravljam: - Živeo Blesavi Bili.
