Čačak - zemlja srećnih ljudi
Isprepadanom gradjaninu Srbije nije ni malo lako. Taman je navikao na mnogobrojne političke afere, nerasvetljena ubistva, na sav taj politički kalambur kome se osnovni ciljevi i konačan ishod tako teško razaznaju, kad evo opet novog iskušenja: sredinom septembra će biti propitan na temu koga bi za predsednika. Gradjanin bi najradije da se ne izjašnjava jer je već pomalo sit i, kao što rekoh, isprepadan. Izlazak iz carstva opsena koji je (izlaz) svečlano započet pre dve godine, zamišljao je sasvim drugačije: kao prav i ravan put na čijem se kraju nazire srećna budućnost. Ispostavilo se da će putovanje trajati nešto duže nego što je zamišljao i imati forme mučnog saplitanja, padanja i puzanja. I trasere tog puta video je kao nadljude spremne da odole svakom iskušenju. Ispostavilo se, medjutim, da su i oni od krvi i mesa i samim tim veoma orni za sukobe kako medju sobom tako i sa sobom samima. Sada bi gradjanin trebalo da se odluči. Da ponovo nešto izabira.
Problem se komplikuje i stoga što gradjanin sluti da sam izbor novog predsednika nije toliko bitan koliko odmeravanje snaga izmedju dve, na krv i nož zavadjene struje unutar nekada složne Demokratke opozicije Srbije. To gradjanina čini malo nervoznim i krajnje nepoverljivim. To da stalno bude dokaz nečije superiornosti, žirant naduvanih samoljublja i neukusnog častohleplja mu je već pomalo prešlo u dosadu. Prema nekim predviđanjima iz tog razloga će solidan procenat glasača na dan glasanja ostati kod kuće i time demonstrirati svoje opredeljenje. Jeste da je ovo Srbija i da je gradjanin ove zemlje navikao na mnogo toga, ali i on ima stomak ograničenih mogućnosti. Jednostavno, gužva na terenu isuviše dugo traje, a sa tribina je veoma teško razaznati gde je lopta, a gde su golovi, ko je ko i ko je s kim. Stoga se onima koji na dan izbora budu naprasno odlučili da ostanu kod kuće ne bi moglo mnogo prigovoriti. I politika je neka vrsta robe pa bi poklonici tržišne ekonomije to mogli ponajbolje znati: kakav espap - takva prodja.
Zato će za Djindjićevu stranu odnosno za kandidata oličenog u dr Miroljubu Labusu glasati samo oni gradjani koji su u stanju da shvate prilike u kojima žive te samim tim i težinu (i mučninu) projekta na sredjivanju stanja u sopstvenoj zemlji . Glasaće za njega i oni koji nisu skloni prečicama, lakim rešenjima i brzim poslovima, a neće mu ostati dužni ni oni kojima imponuje odmeren i krajnje civilizovan način izražavanja. Pošto se g. Labus kandidovao u Srbiji, a ne u Danskoj, on će imati ne malih problema da obezbedi ulazak u drugi krug predsedničkih izbora.
Predednički kandidat dr Vojsilav Koštunica od početka svog predsednikovanja na saveznom nivou javno i bez zazora demonstrira svoj osnovni problem: on uvek zna šta bi trebalo činiti ali ne i kako bi, a naročito ne – kada bi. Ta njegova borba sa rokovima koje su mu je postavljala čudovišna i bezobzirna Medjunarodna zajednica uvek se do sada završavala na sa nekakvom manjom ili većom štetom. Našom štetom, naravno. Njegova doslednost veoma često liči na kapricioznost, a promišljenost na neodlučnost. Zato ga ne vole oni za koje je politika sinonim za «umetnost mogućeg», a takvih je u Srbiji malo. Mnogo više, čak najviše je onih koji se drže principa da je vlast – vlast te je najbolje za nju i glasati. Ukoliko ne pobedi već u prvom krugu g. Koštunica bi sasvim sigurno trebalo da uđe u drugi.
Na početku svoje političke karijere dr Vojislav Šešelj je postao poznat po tezi da Hrvate treba klati zardjalim kašikama. On se toga više ne seća ali oni koji se sećaju sasvim sigurno neće glasati za njega. Svojim političkim i svakim drugim delovanjem on je Srbiju toliko zadužio da bi Srbija konačno mogla da ga ostavi na miru i prestane da mu se obraća za svaku sitnicu. Doduše, nije malo onih koji smatraju da bi pravo mesto za nastavak doktorove karijere bila jedna solidna buvara, ali odgovorni kažu da za tako štogod nema dokaza. Stoga će g. Šešelj i dalje ostati pokazatelj otklona biračkog tela od zdravog razuma. Ukoliko udje u drugi krug to će biti signal da za mlade, obrazovane i normalne u Srbiji više definitivno nema niti mesta, niti budućnosti.
Sa g. Šešeljem g. Velju Ilića povezuje ljubav prema gradovima u kojima su živeli. Šešelj je od Zemuna napravio pravi trgovački eldorado omogućivši procvat tkz. kiosk - ekonomije, a g. Ilić je upravo angažovan na projektu rajskog Čačka. Oni koji su bili kažu da je reč o sasvim pristojno sredjenoj i veoma perpsektivnoj varoši. Gradjanima Čačka je omogućeno da vredno rade i zarade, a g. Iliću da im demokratski gospodari. Politički kredo g. Velje se svoidi samo na jednu rečenicu: «Ko je protiv mene – taj je protiv Čačka». Kaže uz to da je Čačak njegov program i da će od Srbije da napravi Čačak. Zato će se, ako on postane predsednik, svi oni koji budu imali nešto protiv njega, ljuto zameriti Srbiji lično. Osim Čačana za njega će rado glasati i svi oni koje smatraju da se svaki problem može rešiti brzo i lako uz pomoć tradicionalne narodne mudrosti. Takvih nema malo u Srbiji ali je septembar mesec žećih poljskih radova pa postoji mogućnost da u vreme glasanja budu na njivi. Mada, nikad se ne zna. Mogla bi tog dana i kiša da padne.
Iako predsedničkih kandidata ima još, osnovna ponuda koja će se naći pred nevoljkim i pomalo depresivnim gradjaninom je upravo inventarisana. Pod pretpostavkom da teškoće i gorčine tranzicije nisu biračko telo Srbije ponovo svele na nivo Miloševićevog glasačkog stada, za pretpostaviti je da kandidati koji su se do sada predstavili kao nasilni, netrpeljivi, politički nezreli, a pogotovo oni krajnje opasni po budućnost zemlje, neće moći da prodju izborni cenzus. Za nadati je se i da će broj onih koji će ovo glasanje shvatiti kao svoj lični doprinos demokratskom preobražaju Srbije biti veći od onih koji su odavno već od svega digli ruke i prepustili se sudbini. U takvom slučaju biće svejedno ko će pobediti, s tim što treba znati da je izbor novog predsednika Srbije samo jedan mali korak ka traženju izlaza iz aktuelne i veoma duboke političke kjrize. Veoma uskoro gradjani Srbije će ponovo biti uznemireni zahtevom da se opredele. Po dalju sudbinu zemlje to će biti kud i kamo značajnija odluka.