Iz zbirke SPS recepata

Kako  pripremiti samodoprinos?

To što se Valjevski socijalisti spremaju da u svom gradu zavedu samodoprinos, nema direktne veze sa potrebama gradjana ili željom da se grad dodatno opremi i uredi. Reč je o predizbornoj strategiji SPS kojom se državnim parama i šarenim lažama u obličju obećanog, boljeg života sprovodi predizborna kampanja. Valjevci će se u to tek uveriti, dok su Pančevci već preživeli ovaj talas izuzetnog nastojanja socijalista da ih po svaku cenu usreće.

U moru uspeha koja je Stranka postigla u poslednje vreme, pri čemu je zaustavljanjem gotovo svih industrijskih pogona u Pančevu, ovaj grad doživeo ekološku renesansu, sada je tema broj jedan, izmeštanje gradske deponije i završetak izgradnje nadvožnjaka. To je aktuelni šlager kojim ubijaju dve muve: Stišava se nezadovoljstvo gradjana zbog toga što se deponija nalazi na svega dva - tri kilometra od centra grada i dobija "žvaka za seljaka" koja se lepljiva i gadna maže preko usta ionako iscedjenoj opoziciji. Čim neko šušne da bi bilo mnogo pametnije raspitati se gde se sve odliva novac koji iz Opštine ide u Republiku i odande se u vidu budžetskih uplata vraća drastično umanjen, čim dakle, neko progovori protiv "nameta na vilajet" u ovim jadnim i čemernim vremenima, odmah mu se prekonosira da je dotični protivnik ideje da se deponija izmesti. Šema je  već poznata i preko lokalnih medija, podredjenih direktno i neposredno južnobanatskom gaulajteru Siniši Batalu, utucavana u glavu deprimiranom pučanstvu. Opštinske glavonje nadmetale su se u tome ko će više da obeća i lepše da oslika konture zajedničkog života, nakon uvodjenja samodoprinosa.

Predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine čak je otišao tako daleko da je obećao kako se prikupljeni novac neće trošiti samo za ono što je planirano, nego će se njime rešavati i problem netom pristiglih izbeglica iz Krajine. Predsednik se posle demantovao tvrdeći kako je ova izjava ustvari posledica greške novinara, inače simpatičnog stogodišnjaka i begunca iz Bosanskih zemalja. Iako je propaganda bila žestoka i trapava, prvog dana neposrednog izjašnjavanja gradjana odazvao se zanemarljiv procenat glasača. Na sabajle se pred ćoravom kutijom pojavio samo predsednik opštine zor zoreći kako bi izvršio "svoju gradjansku obavezu" kao i par veselih penzionera. Ovo je takodje bitan momenat priče. Penzioneri su oslobodjeni obaveze plaćanja samodoprinosa, ali nisu oslobodjeni dužnosti glasanja o istom. (Demokratski postupak, već vidjen na ovim prostorima kojim se omogućava da i socijalno ugrožene kategorije gradjana iskažu svoju "ljubav i odanost".) Drugovi iz Agitpropa predvideli su ovakav ishod slobodnog izjašnjavanja jer je poznato da gradjanima Srbije do slobode i nije osobito stalo. Stoga su predvideli rezervnu varijantu zasnovanu na hipotezi da gradjani nisu izašli da glasaju zbog prezauzetosti poslom u svojim fabrikama, i okupiranošću TV programom.

Zato će aktivisti krenuti po kućama i prezaposlenima ponuditi da tu pred njima, (a može i u kuhinji) neposredno i tajno popune listić. I akcija je krenula. Gradjani oduševljeni, jer nakon toliko vremena mraka i čamotinje, počeli su i gosti da im dolaze u kuću. Učtivi, ugladjeni, puni razumevanja. Gradjanin može da u svoj listić napiše šta god hoće. I ZA i PROTIV . Srbija je demokratska zemlja pa je tu sve moguće. Nažalost, ovakva namera nije naišla na odziv samih popisivača. Nekako je i njima bilo milije da rade po fabrikama i gledaju TV program, nego da se maju po narodu, koji je tu i tamo, ugledavši ih, znao i pseto da odveže, tek toliko da živinče protegne noge i protrči po avliji. I to su predvideli drugovi iz Agitpropa. Zato su rekli: svakom popisivaču za svaku donetu glasačku glavu po jedan dinar. Ko plaća? Plaća Opština! Može i Opština valjda da se malo istroši kada je u pitanju dobrobit gradjana. E, sada i popisivači okrenuše list. Ovo je već tržišna varijanta po sistemu koliko muzike, toliko i para. Račun čist, ljubav bez kraja. I tako, povuci-potegni, iščupaše nekih šezdesetak posto.

Nema sumnje da su se Pančevci dobrovoljno izjašnjavali ZA. Sve se dešavalo u vreme poslednjih srpsko - hrvatskih zategnutosti oko Istočne Slavonije, pa su mnogi tipovali na moguću mobilizaciju. Osim toga, mnogi Pančevci i dalje primaju po neku crkavicu iz umrtvljenih fabrika, tako da bi odbijanje ljubaznog poziva Države i Opštine da se popuni nekakav bezvezni listić bi moglo biti pogrešno shvaćeno. Tim pre što su drugovi i u kuću došli, a ni kafu nisu odbili.