- Zovem iz Italije i zeleo bih da ucestvujem u ovoj emisiji. Zovem se Zivoslav Miloradovic, zivim u okolini Verone vec vise od 6 godina a nekada sam ziveo u Pancevu, bio sam novinar i uredjivao sam tamosnji list koji se zove "Pancevac". Ovde u Italiji radim kao radnik. Mislim da bi bilo dobro da ovaj razgovor, odnosno temu, ne definisemo kao povratak u Srbiju. Mislim da bi mnogo bolji  izraz bio ODLAZAK  u Srbiju. Tada bi stvari bile mnogo jasnije. 

Zasto insistiram na  izrazu odlazak u Srbiju? Zbog toga sto se mi odavde u stvari ne vracamo. Mi moramo u Srbiju da ODEMO. Moramo da odemo zbog toga sto, kad smo stizali ovde gde smo, nismo dolazili da kampujemo, da letujemo, nismo dolazili pod satore, nego smo dosli da zapocnemo nekakav drugaciji, nekakav novi zivot. Uspostavili smo nekakve nove odnose, uspostavili jedan krug prijatelja, snasli se, kako se to popularno kaze. Krenuli nekakvim manje-vise normalnim zivotom. I sada, posle svega sto nam se tamo i ovde desilo, trebalo bi da se vratimo. Mi ne mozemo tek tako da se vratimo. Mi prvo ovo ovde moramo da NAPUSTIMO. Dakle, da anuliramo sve ovo sto smo do sada uradili, da to stavimo ad acta, da arhiviramo, da zapecatimo nase odnose, nasa prijateljstva, da napustimo nase poslove i da se vratimo nazad i  pocnemo odande gde smo nekada stali. Medjutim, to gde smo nekada stali vise ne postoji. Nema vise nasih prijatelja, bar ne onih od ranije. Posto se mnogo ljudi promenilo, promenile su se prilike, promenilo se sve drugo, promenio se ambijent. 

Sada bi trebalo da se pojavimo u jednoj zemlji za koju tvrdimo da je nasa, a u stvari je to zemlja koja je ipak nesto drugo, to su odnosi koji su ipak nesto drugo. Zbog toga ja uvek vise volim da kazem da je rec o o ODLASKU,  a ne o povratku u Srbiju. A da bi OTISAO u Srbiju, covek mora da ima odredjen motiv. Mora da ima interes. Ja moram imati isti onaj interes, tj. ista snaga interesa koja me je poterala iz Srbije  mora me "naterati" da ponovo odem u Srbiju. U tome je moj problem. Problem je da pronadjem u sebi taj interes. Zbog cega moram da se vratim? Samo da bih pomogao proklamovane promene?? Možda bih svemu tome i mogao dati kakav lični doprinos. Možda. Ali, kvalitet zivota ovde napolju i kvalitet zivota u Srbiji umnogome se razlikuju. Ja sam jos u nedoumici. Nisam nacisto. S jedne strane bih veoma zeleo da odem, a s druge starne ne znam na sta cu naici, da li cu moci da ucinim ono sto se od mene ocekuje ili ono sto bih ja zeleo. Ja ne zelim da stanem u nekakav red nezaposlenih,  ne zelim da molim za posao. Dakle, ja se moram vratiti ili sa nekakvim parama ili sa nekakvim uticajem i vezama da bih mogao da nastavim zivot bar slican ovom koji vodim sada. U slucaju da ocenim da to ne mogu, ja necu  moci ni da odem u Srbiju. Necu moci  jer za to vise necu imati interesa..

Napomena: Ako ste emigrant kao i ja i ako vas je ovaj tekst na neki način provocirao, javite mi se

Nazad                                   Autobiografska kazivanja