Reagovanja

Da se razjasnimo, drugovi

U «Pančevcu» broj 3929/30, a na strani četvrtoj naišao sam na tekst – saopštenje pančevačkog ogranka Socijalističke partije Srbije koji je stanovitim konstatacijama privukao moju pažnju. Radi se o nekim, u najblažem smislu, krivim interpretacijama bliže nam prošlosti, pa se, kao akter i svedok događaja, osećam pozvanim da reagujem i otklonim izvesne sumnje koje bi pomenuti tekst mogao izazvati kod čitalaca ove Novine.

Saopštenje se bavi interpretacijom reči jednog od odbornika SO Pančevo koji je govorio o ulozi TV Pančevo u uklanjanju Miloševićeve vlasti, pa kaže: »Dotični gospodin skrenuo je pažnju na potrebu pažljivog i obzirnog odnosa prema ovoj medijskoj kući koja im je, kako je rekao, mnogo pomogla u osvajanju vlasti. Ovaj poziv na obzirnost u najmanju ruku znači otvoreno priznanje da RTV Pančevo nije nezavisna, nepristrasna i objektivna, dakle u službi svih građana i svih političkih opcija, što bi joj morao biti prvenstveni zadatak i u šta nas je uporno ubeđivala dosadašnja direktorka i glavna urednica»

Davno bilo, pa se zaboravilo

Pre svega, autoru teksta koji se, kao većina teoretičara SPS - ovske ideologije tek juče rodio, pa se , samim tim, nekih detalja ni ne može setiti, treba ukazati na činjenicu u kakvim je društvenim i političkim prilikama radila TV Pančevo u vreme kada je «pomagala» OVIMA da dođu na vlast. To je, drugovi, bio period crne Miloševićevske diktature, period jednog potuljenog, mafijaškog i nadasve bezobzirnog gušenja svih sloboda, uključujući i slobodu javne reči. Režim se hvalio sa 300 radio i TV stanica u Srbiji ali smo svi znali da su te stanice mogle da dobiju dozvolu za rad jedino ako su puštale ona orjentalna jaukanja i glupave reklame lokalnih gazda. To je bila sloboda štampe u Miloševoj Srbiji, a svaki onaj ko se drznuo da i izgovori i «P» od reči «politika» mogao je da se nada ozbiljnim neprilikama. Setite se «Studija B» i krađe opreme, pa slučaja Radija «B92» koji su isuviše poznati da bi ih sada i ovde prepričavao, a setite se i čuvenog Šešeljevog zakona o informisanju po kome je svako mogao da informativno glasilo tuži za bilo šta, a isto glasilo je u roku od 24 sata moralo ili da dokaže nevinost ili da plati astronomski visoku novčanu kaznu. Mnogima je na taj način oteta gomila teško stečenih para jer su ti koji su kažnjavani bili upravo oni koji nisu pasli sa državnih jasala. Ti koji su sisali državne dotacije nikada ni za šta nisu kažnjeni pa makar laž ili prljava podmetačina bili veliki kao Avala. Ta selektivnost u primeni prava je otkriće upravo vašeg modela demokratije i za to vam pripadaju sve zasluge. Ako dopustite da pomenem, u vreme mog urednikovanja «Pančevcem» Novina je izbačena iz Politikine štamparije bez ikakvog obrazloženja, a na štampariju «Glasa» gde smo potom prešli vršen je permanentan pritisak da nas i oni izbace. «Novom Pančevcu» koji sam kasnije uređivao uskraćivane su reklame velikih firmi. Naravno, sve je to bilo čisto i bez pritisaka sa strane ali su neka dečica iz vrtića «Majčina dušica» tvrdila drugačije. Naravno, niko im nije verovao. Šta zanju deca?!.

Logika, a ne politika

U takvim uslovima, crne Miloševićevske diktature, delovala je i RTV Pančevo. Ni ona kao ni ostali mediji koji su držali do elementarne profesionalne časti nisu mogli, a da ne rade protiv vaših interesa. To nije bila samo stvar njihove volje već i same prirode uspostavljenog odnosa. Ne može , drugovi, onaj ko se suprotstavlja laži istovremeno da radi i za lažova. Ja stoga ne vidim šta je tu vama neobično. Reč je o čistoj logici. Ili, možda želite reći da niste lagali i da se ovo što se desilo nije desilo? Možete i to, ali neće ići. Nema više majke «Politike», nema «Odjeka i reagovanja», pisama iz mesnih zajednica, nema vrlih akademika koji nikako da se načude o čemu se to zapravo radilo, nema čuvenog dnevnika RTS – a, a i veseli fićfirići poput «Palme» i «Pinka» sada fućkaju neke druge melodije sve u skladu sa ovdašnjim običajima i čuvenim već novosrpskim moralom.

Maksimum što su tadašnji nezavisni mediji mogli da učine za vas je da puštaju vaša saopštenja na svoje stranice i svoje emisije sve misleći da će oni koji gledaju takve programe ili čitaju takve novine umeti da razumeju da demokratija podrazumeva i pravo objavljivanja lagarija ukoliko su umotane u oblandu političkih stavova. Koliko se sećam i lično ste gostovali u emisijama i pričali, pričali, pričali. Efekte smo osetili. Ali, niste mogli očekivati, drugovi, da nezavisni mediji NAVIJAJU za vas. Pa zar niste imali tolike navijače, zar su baš svi morali da duvaju u vašu tikvu, a otkako vas znam zaglušiste uši pesmom o slobodi i demokratiji, s tim što se u vašem žargonu, iz meni još nepoznatih razloga, sloboda nazivala SLOBOM.

U školu – u klupu

Ali da se vratimo prvotnoj temi. Šta je onda i danas značilo «biti u službi svih građana». To nije podrazumevalo samo ravnopravno tretiranje svih političkih subjekata, kako onih koji imaju svu medijsku moć tako i onih koji nemaju nikakvu. Ne. To je pre svega bila borba protiv širenja laži i protiv širenja zla. A to je značilo permanentni, uporni i sistematski rad protiv vašeg koncepta naše budućnosti. To je bila dužnost ne samo svih informativnih medija nego i svih rodoljubivih građana: onemogućiti vas odmah i po svaku cenu. Gde danas, drugovi, bila Srbija da nam, kojim slučajem, VI niste zapali, da nam se 5.oktobar dogodio 1990. a ne 2000. godine !!? Znam da ste vi ubeđeni kako je ovo što nam se dogodilo stvar naše sudbine, istorijskih okolnosti, balkanske raskrsnice medjunarodnih puteva, kako su se svi urotili protiv nas i kako nas svi mrze. U redu. Ali kako to da su u celoj ovoj gužvi svi na brdovitom Balkanu ostvariše svoje kratkoročne i dugoročne ciljeve, računajući i kosovske separatiste, a samo se vama i vašem Vođi izmaklo iz ruku sve čega se dohvatiste? Da li je neko vladao ovom zemljom za svo ovo vreme ? Da li iko od vas snosi ikakvu odgovornost za ovo što se desilo? Ako mi odgovorite da niste mogli znati šta će se desiti neću vam poverovati. Mogli ste da čitate nezavisnu, odnosno, po vašem – izdajničku štampu. Tamo je sve pisalo. Unapred. Vama lično preporučujem naše lokalno glasilo iz 1991. i prvih deset meseci 1992. a ako stvar želite da produbite uzmite i godišta od početaka vaše dominacije u našem gradu.

Vi stoga, drugovi, ne samo da nemate moralnog prava da delite lekcije o demokratiji, već bi vam, po mom skromnom ubeđenju, trebalo uskratiti SVAKO pravo da se bavite politikom. Kako vama u SPS tako i gospodi iz Srpske radikalne stranke. Da prvo naučite da socijalizam i Čaušesku nisu sinonimi te da nacionalni interes nije iscrtavanje granica već ekonomski i socijalni prosperitet. Uz to, vi ste već pokazali građanima ove zemlje šta znate i umete, tako da nije neophodno to preživljavati još koji put. A i opasno je , uz to. Može da se pogine. Ja, čak šta više, imam i jednu jeretičku tezu koja polazi od pretpostavke da sadašnjim vlastima i ide tako teško samo zato što nisu umele da se kulturno i na vreme liše vaših usluga. Ta bolećivost će ih skupo koštati kao što ćemo svi još skuplje platiti nastojanje vaših bivših članova da, prelaskom u stranke sadašnje vlasti, po svaku cenu pomognu demokratizaciju Srbije. Ne možete vi, drugovi, ništa više da učinite za demokratiju nego što ste već učinili, a mislim da je i to bilo prekoviše.

A ako imate problema prilikom razlikovanja nezavisnih od onih drugih medija, evo pomoći: nezavisne medije ćete prepoznati po tome što sadašnju vlast kritikuju, a vas bivše - raskrinkavaju. Ne čine li to, možete biti sigurni da su to vaši sledbenici , ako ne znamenjem i zakletvom, a ono duhom i genetskim zapisom

S poštovanjem

Živoslav T. Miloradović

k.v. magacioner

U ,,Pančevcu" broj 3932 objavljen je tekst Živoslava Miloradovića, bivšeg glavnog i odgovornog urednika ovog lista, sada, po sopstvenoj izjavi, magacionera u Italiji, pod naslovom ,,Da se razjasnimo, drugovi". Ovo poduže pismo iz Italije nas u SPS-u ipak nije iznenadilo, znajući za Miloradovićevu sklonost ka netačnim interpretacijama, ciničnim frazama, izlivima mržnje i političkoj ostrašćenosti. To nikako ne priliči nekome ko želi da bude politički analitičar, pa makar pančevačku javnost obaveštavao iz nekog apeninskog magacina.

Iako smo sigurni da sve to što piše Ž. M. više u ovoj zemlji niko ozbiljan ne veruje, moramo da reagujemo zbog naivnih i onih kratkoga pamćenja. Da bivši gl. urednik ,,Pančevca" brani ono što se odbraniti ne može: uređivačku politiku njegove drugarice Ofelije Backović koja je pet godina bila na čelu tobož nezavisnog RTV Pančeva.

Ako je Ž. M. otišao davno u inostranstvo, možemo mu oprostiti što uopšte ne poznaje medijsku scenu Srbije. U prilog mu ide i činjenica što u Srbiji, za razliku od Miloševićevog vremena, sada vlada apsolutni medijski mrak i jednoumlje. Da je ovaj dopisnik ,,Pančevca" bar malo gledao i slušao RTV Pančevo, verujemo da nikada ne bi napisao da je ova medijska kuća nezavisna. Ona to nikada nije bila. Ni kada je njome vladala Koalicija ,,Zajedno", a najmanje od kada se nalazi u čvrstom zagrljaju DOS-a.

Neko ko želi da bude politički analitičar ne može a da ne zna, iii ne sme da zaboravi, ono što se dogodilo pre pet godina. Koalicija ,,Zajedno" dovela je Ofeliju Backović na čelo RTV Pančeva na isti način na koji je nedavno postavljen novi direktor Prelić – nedomokratski i nezakonito. Direktorka O. B. prigrabila je sve tri funkcije u RTV Pančevu mimo Pravilnika i Statuta. Sa sobom je, kao pomoćnike, dovela svoje prijatelje, koji su bili bez radnog staža i bez dovoljno stručne spreme. NJihove jedine kvalifikacije bile su politička podobnost i poslušnost partijama na vlasti. Možda se to u Italiji zove nezavisno novinarstvo. Kod nas, u Srbiji, to se zove tendenciozno, nemoralno, poltronsko, poslušničko i slugeransko novinarstvo.

Gospodine ili druže Miloradoviću, vi na vašu sreću niste imali priliku da se upoznate sa najcrnjom dosovskom diktaturom pod kojom rade novinari RTV Pančeva. Nikada se u toj kući niko nije suprotstavio dosovskim lažima. Tikva je pukla kada su se oko uticaja na medije posvađale dve najveće vladajuće partije – DSS i DS. Zbog političkih, prijateljskih, pa i bračnih veza, ta nezavisna televizija postala je organ DSS-a.

U Pančevu to svi znaju i nema potrebe da vi iz Italije objašnjavate Pančevcima i da se razjašnjavate sa SPS-om, koji s time nema nikakve veze. Tako čak sa Apeninskog poluostrva pokušavate da skrijete istinu i zamaglite logiku. Opravdavati jedan neprofesionalni rad vraćanjem u prošlost, blaćenjem jedne partije i sipanjem nesuvislih fraza u najmanju ruku je nemoralno i bedno. Vi iz vašeg magacinskog prostora u Italiji zaista niste mogli da pročitate drugačija mišljenja sem dosovskih ni u jednim novinama. U Srbiji sada više nego ikada ranije vlada potpuni informativni mrak. To bi trebalo da vas brine, a ne cinično iskrivljavanje prošlosti i bolesno bavljenje Slobodanom Miloševićem.

U svom tekstu pominjete i nekoliko listova koji su bili pod SPS kontrolom. A mi vam kažemo da sada u zemlji Srbiji, pod DOS kontrolom, nema nijedne medijske kuće koja ne služi aktuelnom režimu. Potpuno se slažemo sa vama da se nezavisni mediji prepoznaju po tome što kritikuju sadašnju vlast, a bivšu raskrinkavaju. Nažalost, takvih medija u Srbiji više nema, pa prema tome nema ni nezavisnih novinara. Oni se, baš kao i vi, stalno bave bivšim režimom, a zataškavaju i prećutkuju nezadovoljstvo radnika, bedu naroda i otpuštanje s posla, šire lažna obećanja, progone sve koji misle drugačije od ljudi na vlasti, podupiru nezakonito uzurpiranje položaja, smenjivanje vlastima nepodobnih i lov na ljude.

Upravo zbog toga što se sada dešava u Srbiji mi iz SPS-a imamo moralno pravo da delimo lekcije iz demokratije i da, kad su novinari već potkupljeni, raskrinkavamo aktuelni režim. Vi biste da nam to uskratite. Tvrdite da ne znamo šta su nacionalni interesi, a šta ekonomski i socijalni prosperitet. Na sreću, tu ste vi, bivši član Opštinskog komiteta, da nam sve to lepo objasnite. Usta su vam puna demokratije, a zalažete se za to da se jednoj partiji koja se bori za socijalnu pravdu uskrati svako pravo da se bavi politikom. Za one koji znaju šta je politika, demokratija, nezavisnost i kakva je stvarnost u Srbiji vaš tekst, druže Miloradoviću. Baš po vašem receptu, koji nudite drugim novinarima, raskrinkali ste samoga sebe. Pokazali ste Pančevcima kakvi ste i koje su vam namere. Nadamo se ipak da sadašnja vlast neće ni hteti ni umeti da se kulturno i na vreme liši vaših usluga.

Opštinski odbor SPS-a Pančevo

Reagujući na moj tekst "Da se razjasnimo drugovi", objavljen u prošlom broju "Pančevca", Opstinski odbor SPS-a pokrenuo je čitav niz vrlo zanimljivih tema o kojima bih vrlo rado nastavio razmenu mišljenja tim pre što se radi o dogadjajima iz bliske prošlosti koji su na negativan način uticali na prilike u našoj zemlji i društvu. Ali, dobar običaj i obzir prema čitaocima primoravaju me da se pozabavim samo konkretnim stavovima pomenutog pisma. Odmah da kažem da sam bio ne malo obradovan tim sjajnim, prepoznatljivim stilom koji je svojevremeno isijavan iz zgrade u Žarka Zrenjanina 17 pa sam se za trenutak mogao u mislima vratiti u ta slavna vremena s početka devedesetih godina. Kao i tada, drugovi iz SPS se i sada služe zemenom teza optužujući oponenta za nešto što sami rade i usput iskrivljujući sve što je rečeni napisao.

Pre svega, u mom pismu nije bilo pomena o uredjivačkoj politici RTV Pančeva čiji se program, istina je, iz mog "apeninskog" (?!) magacina ne može pratiti, koliko zbog toga što se u magacinu radi, toliko i zbog stanovite geografske udaljenosti. Ja sam drugovi, u mom psimu govorio o vama, a ne o Ofeliji Backović i njenim poslovima, te profesionalnim i bračnim vezama. Meni ste vi još uvek važniji od svega drugog u Srbiji jer sam ubedjen da dok je vas takvih kakvi ste, Srbiji neće biti bolje. Stoga sam na kraju pisma zaključio da, s obzirom na učinke vaše vlasti i efekte koje je ona imala na stanje u našoj zemlji, vama treba zabraniti bavljenje politikom iz razloga što vi predstavljate nespornu DRUŠTVENU opasnost. Vi ste opasni i po državu i po njene gradjane tako da je donošenje zakona kojim bi se zabranio rad vaše stranke bilo nešto tako neophodno kao recimo zakon o obaveznom vakcinisanju. Verujte mi da ovo govorim bez ikakve malicioznosti. Boriti se protiv bolesti nije stvar zlobe i loše volje. Naprotiv.

Stanje u srpskim medijima danas je daleko od dobrog i u tome se, kako i sami konstatujete, slažemo. Ali nemojte me, molim vas, pričati kako ste vi protiv slugeranjskog i poltronskog novinarstva. Pa to je vaš proizvod, to je vaše čedo. Vi ste ti koji ste gradjane ove zemlje podelili na izdajnike i patriote isključivo na osnovu toga da li vas podržavaju ili ne. Organizovali ste javne pogrome, hajke na političke oponente, huškali neobaveštene ljude... Ovo, drugovi, nije nikakvo blaćenje vaše stranke. Blato je vaš prirodni ambijent. To što se sada u nekim srpskim medijima rade mutne radnje , što se ignorišu osnovni moralni i profesionalni kriterijumi, vas ne oslobadja krivice za decenijski teror koji ste sprovodili, ne samo nad informativnim medijima nego i nad ostalim segmentima društvenog i političkog života: nad pravosudjem, univerzitetom, policijom, vojskom… Ako ne verujete meni pitajte ljude koji su po vašem mišljenju manje žučni i ostrašćeni nego što sam navodno ja. Sve čega ste se dotakli ostalo je osakćeno ili bar uprljano što je neosporna činjenica koju bih, ukoliko dobijem odobrenje uredništva, mogao i da natenane dokazujem. Za početak, pogledajte ko je uredjivao "Pančevac" s kraja 1992. i tokom 1993. godne pa ćete se uveriti da su DOS-ovci još uvek za vas samo mala deca.

Nisam siguran da ovo o čemu vi i ja raspravljamo "svi u Pančevu znaju". Naprotiv. Ja mislim da se stavri polako zaboravljaju te se užasavam od primisli da bi na nekakvim narednim izborima neko u Pančevu mogao ponovo glasati za vas. Moje prethodno pismo, kao i ovo sada, a i moji, nadam se, naredni tekstovi, jesu i biće usmereni samo u jednom pravcu: po svaku cenu podsetiti ljude na sve ono što ste vi činili na našu sveopštu dobrobit. Verujte mi na reč, odavde iz mog magacina to se sjajno može videti, kao i iz svh drugih apeninskih, pirinejskih, skandinavskih australijskih, novozelandskih, (južno)afričkih, jugoistočnoazijskih magacina, fabrika, plantaža, perionica, radionica gde radi oko 350 do 400 hiljada naših gradjana koji su tokom protekle decenije sasvim legalno i demokratski primorani da napuste svoju zemlju. I molim vas da mi ovu moju nameru ne uzimate za zlo. Stvar nadilazi moj lični animozitet. Zamislite, molim vas taj užas: vi ponevo na vlasti. Ponovo sukobi sa susednim zemljama, ratovi bez objava, izbeglice, ubijanja po ulicama, ekonosmka blokada, inflacija (3,6 milijardi posto), prava i socijalna nesigurnost, korupcija, poneko bombardovanje, i ponovo ta užasna, slinava demagogija kojom već deset godina prikrivate zločine koje za sobom ostavlja politička grupacija kojoj služite, na čelu sa čovekom kome ime više neću pominjati, jer je i vama, kako vidim, dosadilo. U tom smislu se ja i vi nikako ne možemo porediti: ja sam jedan običan čovek koji s vermena na vreme napiše po koji tekst. Pa čak da sam i sto puta zlonamerniji i ostrašćeniji nego što mi pripisujete, od tih mojih tekstova nikome dlaka sa glave nije usfalila. Vi, medjutim drugovi, ne samo što pišete nego i radite. Iza vas ostaju grandiozna dela, vi menjate sudbine miliona ljudi, iza vas ostaju beznadje, beda, smrt…

Nadam se da sam se dovoljno raskrinkao i obećavam vam da ću to i dalje činiti. Rado bih u ovom smislu ponešto objavio i u nekoj vašoj novini. Uzgred, pošto vidim da su vam moji biografski podaci veoma prirasli srcu i da bez njihovog navodjenja ne možete da sastavite pristojan polemici tekst. Da, ja sam bio član Opštinskog komiteta SKV u Pančevu 1988. godine. Sredinom osamdeetih bio sam član i OK SKS u beogarskoj opštini Čukarica. U SKJ sam primljen 1972, kao učenik pančevačke gimnazije. Stranku, SKS sam napustio 1989. pošto sam zaključio da je napustila svoja osnovna programska opredeljenja i zaplovila opasnim i opakim nacionalističkim vodama. O toj svojoj odluci sam obavestio OK SKV a taj teskt je svojevremeno objavila beogradska "Politika" e da bi se dokazalo kako na čelu "Pančevca" sedi jedna od "prodanih duša". Ako vas zanima štogod više o partijskom životu iz tog vremena kao i moje učešće u njemu mogu vas obavestiti posebnim dopisom. Za tu privatnu prepisku možemo ostaviti i priču o apenisnkim magacinima, naročito ako je neko za vas zainteresovan za poslove ove vrste. Mesta ima.

Srdačno vaš

Živoslav Miloradović

kv magazioner